šta ne razumem? pa mnogo toga, al evo pomenuću sad nešto što sam videla juče na ulici.... iako sam već rekla da neću ovde da pričam o politici, a naročito ne o predstojećim izborima, đavo da ih nosi i neka što pre prođu (!).... e pa juče je neka stranka pravila neki skup valjda na trgu, ne znam, uglavnom ja sretoh fanove te stranke na Terazijama kako se već razilaze prema svojim kućama... prvo što me iznerviralo to je gomila dece, male dece koju su roditelji fanovi stranke držali za ručice, a koja su na sebi imala raznorazna obeležja te stranke - kao što su šalovi, kačketi, zastave i slično .... nije uopšte bitno o kome se radi, grozno mi je kad vidim da decu vode na mitinge i kite ih stranačkim obeležjima (popularna terminologija), to baaaaš ne volim... a onda je sledilo nešto što me još više začudilo – dečko od ne više od 18-20 sa podignutom na teme maskom sa likom lidera dotične stranke... pa dobro bre ljudi ’Kuda ide ovaj svijet?’ (da citiram mog nekadašnjeg cimera iz Atine, Nina, - kometar je usledio nakon što je Nemačka, za koju je on navijao, pobedila Brazil, za koga smo mi svi navijali, u fudbalu, reč je o 2002-oj)... elem, nije mi jasno kako neko može da vam bude toliki idol da nosite masku sa njegovim likom??? Nebitno da li je političar ili pevač ili nešto treće (ali najgore što je političar)... čime je bilo koji čovek to zaslužio da mu se toliko slepo povinujemo???... pa prerasli smo valjda dragog nam maršala i opekli se pošteno za svih 50 godina tokom kojih smo mu se kleli... pa nikad neću oprostiti ni sebi ni mojima što sam ja, koja sam imala 2,5 godine tada, plakala u parku zato što je ’um’o Tito’..... ma ne znam više ništa.... i eto rekla sam da neću pričati o politici i pogazila sam reč, pa kako sad ljudi da mi veruju???
Evo recimo da ispričam i nešto što mi je bilo smešno juče kad sam krenula kući s posla baš ovde ispred zgrade prođem pored neko dvoje ljudi koji su razgovarali, neki deda, fini gospodin, i neka žena i on njoj kaže (taj sam deo jedino čula) ...’pa jel znaš šta znači imati prijatelja MOG KALIBRA?!’ .... baš mi je žao što nisam čula po nešto pre i posle te rečenice (inače, priznajem, volim da sluđam razgovore nepoznatih ljudi tako na primer u autobusu i slično)... ali bre, kako neko može tako nešto da kaže za sebe, to mi nikad nije bilo jasno... al dobro, imajući u vidu da sam ja kreten koji je uvek nekako težio više onoj drugoj krajnosti – da pretpostavi da će neko pre pomisliti nešto loše o meni... nije ni čudo onda što ne mogu to da shvatim... znam teoriju, znam da ako sam o sebi ne misliš najbolje, ne mogu ni drugi da misle dobro o tebi.... u srednjoj školi sam baš bila primer... kako bih to lepo rekla, pa recimo primer ’pubertetskog debila u depresivnom razvoju sa izvesnom dozom kompleksa niže vrednosti’... da da... recimo kad se neko pored mene u autobusu (znam da su mi svi primeri iz busa, ali šta ću kad sam provela veliki deo života u istom, nažalost), dakle kad se neko pored mene smeje, naročito ako je neko društvo, ja obavezno pomislim da se smeju meni.... e onda sam to jednom ispičala drugarici iz osnovne škole, a ona je rekla ’e vidiš, ja to nikad ne pomislim, a na kraju ispadne da se stvarno smeju meni’ ...eeee sad kažite koja je od nas dve bila u goroj fazi, hehe... uglavnom, poslednjih deset godina (jeste toliko baš ima od mature, čak i koji semestar više) konstantno napredujem... pitaćete u kom pravcu, pa eto recimo u pravcu samospoznaje bez razočaranja, ali to je valjda zato što sam malo ’porasla’ ...... hahaha, užas, ako nastavim ovako, ne samo da neću steći nove nego ću i ovo malo teško stečenih čitalaca da izgubim... obavezno moram da ubacim neki post odmah posle ovog, jer će onda lakše ovaj biti preskočen....
nego da se vratim na neku temu koju počeh gore... ne razumem ljude koji su uvek uvereni da su u pravu, da se razumeju u sve, da je sve što rade ispravno, da nikad ne greše, pa čak iako im se samo ružne stvari dešavaju, opet nisu oni krivi.... ne razumem stvarno...
ALWAYS LOOK ON THE BRIGHT SIDE OF LIFE
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment