vikend proš'o

Pa, kako je prošao vikend? Moj nije bio tako loš, mada, naravno, uvek može bolje... U subotu sam sa Jelenom gledala predstavu ’Zmijsko leglo’ u Ateljeu. Ukratko predtsava je dobra, ali brate mračna u p.m. ... da se naježiš ... al ajde, obično gledam neke komedije, pa malo da promenimo... ruska porodica, majka (Gorica Popović), otac (Feđa Stojanović), ćerka, impotentni zet (žena ga zove Guzovski jer je ćelav ko guzica) i ćerkino (i ko zna čije još) dete... dolazi sin posle 10 godina robije, malo odlepio, kako to već ide, a oni se svi pičkaraju (izvin’te na izrazu) pošteno za svaku glupost... ma užas... siromaštvo, tranzicija, iščašeni odnosi u porodici, divota...

VASILIJ SIGARJEV:ZMIJSKO LEGLOreditelj: IVA MILOŠEVIĆigraju:MILUTIN MILOŠEVIĆGORICA POPOVIĆFEĐA STOJANOVIĆJELENA ILIĆBOJAN ŽIROVIĆANDRIJA MILOŠEVIĆPETAR MIHAJLOVIĆMILOŠ TIMOTIJEVIĆNIKOLA SUBAŠIĆ
drama
Zmijsko leglo - ruska bajka o povratku kućiGde je junak jedan dečak koji se posle sedam godina (iza sedam gora i sedam mora) vraća kući.S robije.Dečak je vremenom porastao, a kuća - nije baš što je bila i gde je bila.Ukućani nisu isti.Tranzicija je ta strana reč, nova reč u ruskom. A ljubav, to je reč koja je nestala. Postala suvišna.Ako je porodica zmijsko leglo, ima li nade za ovaj svet? Borba između dobra i zlane vodi se uistinu na bojnim poljima, na velikim ekranima istorije, ni među moćnicima.Vodi se u malom, svakodnevno, između nas i naših najbližih. I u nama, u našim dušama.Vremena i mesta se menjaju, uvek teška i surova, ali, mora li materijalna beda da nas učini ljudskim bednicima? Moraju li deca da ispaštaju grehe roditelja?Ili mogu, kao u drami Vasilija Sigarjeva, da spasu i njih i sebe iz bezizlaza, posrnuća i propadanja?Nada i svetlo dolaze iz sveta otpisanih, izgnanih, napaćenih, prerano i surovo odraslih dečaka. Ne od nasmejanih, adaptiranih i korumpiranih, koji pomno čuvaju svoje stečeno mesto u leglu.Lepota, dobrota, ljubav - možda bez njih može da se preživi na surovvoj ruskoj zimi. Ali, kako lepo greju u snežnoj idili, kad jednom probiju put iz tamnice u koju smo ih okovali!Da li imamo umetnost da bi nas spasila od istine, ili je umetnost kraći put do nje - na vama je - da se smejete i plačete kroz katarzu ponovnog otkrivanja čovekove ljudskosti.
linkovi:atelje 212

Juče sam, kao što sam već najavila, bila u igraonici Extreme kids na Vojinom rođendanu... jao ljudi ono je ludilo, tako ima zavidim, što kaže Petar mi bre ništa od ovoga nismo imali kad smo bili mali, još smo morali da pazimo da se ne ogrebemo o zarđali tobogan... mada bilo nam bre lepo :) šta nam (ne) fali?! Sve u svemu ono je bre raj za decu, mada nije loše ni roditeljima, u smislu - lepo možeš da liferuješ (babin izraz) sve goste za 2 sata, a ne ono zoveš ih oko 5, pa prvi dođu u pola 4, a poslednji u 9... pa gomila sudova, pa deca porazbijala i isprosipala sve što je moglo... ma idi... možda zvučim kao da pričam iz iskustva, al nije, mene to tek čeka, a iskustva imam samo kao gost i nekadašnji mali slavljenik :) ma bre, igraonice su vam jedna stvarno praktična inovacija, podržavam zdušno i mnogo mi krivo što za juče nisam nabavila neku trenerku pa da se lepo iskačem s njima, ko čovek, što reče Milica (majka slavljenika), ovo ti je mnogo bolje od teretane (koja je inače sprat niže)... kad bi plaćali bolje odmah bi otišla da radim kao animatorka tamo, da skinem ove mukom stečene naslage...

Crna tačka vikenda (osim nemilog istorijskog događaja) bilo je to što sam, povodom istog, morala juče da idem na drugi kraj grada, da uzmem od mame babinu ličnu kartu (ostala kod nje zbog nekih lekova), da bi mogla da glasa žena, jer ne daj bože kad ne bi glasala, možda bi joj došao neko na vrata da je uhapsi... naravno usledio je i jedan od mojih već učestalih nervnih slomova... malo je reći da između mene i moje babe postoji jaz generacija... eto, ako ste mislili da kod mene samo ruže cvetaju, paaa grdno se prevariste!!!

Da, bili smo Petar i ja sinoć posle dečjeg rođendana i na klopi u Orlu... on je jeo pizzu – naime naručio je Mediteransku ili tako nešto, a dobio sezonsku-čitaj vegetarijansku, što je veliki neuspeh i blam, za jednog tako čuvenog mesoždera kao što je on, da se iskreno nadam da njegov brat blizanac, poznat kao besni Đole, ovo nikada neće pročitati inače sam nagrabusila, blago rečeno! Ja sam jela Calamari pastu - lignje naravno i kao retko kad bila zadovoljna izborom – ja sam jedna jako neodlučna osoba i onda eto recimo u kafani mi treba sto godina da odlučim šta ću i onda se obično pokajem što nisam ipak uzela nešto drugo... užas za biti sa mnom ponekad u takvim trenucima :)