'de si bre inspiracijo?

Joj bre, čitam okolo blogove, što ljudi umeju da pišuuu, a meni evo sad nešto ne ide, al dobro, važno da ja imam blog pa ćemo lako za ostalo, nije to mala stvar :) nego što se pogubim, hoću da postignem da aktivno pratim gomilu blogova, a stvarno ima mnogo dobrih, al onda u svakom nađem još buljuk linkova i tako u krug, najgore što može da ti se desi na internetu, zalutaš ... i kako onda još da se bavim svojim blogom :)

Evo napolju promiče sneg, ništa me ne bi čudilo da do kraja radnog (ne)vremena napada pošteno, pa da bude k’o za sv. Nikolu, jer ja sam opet kao tada obula one čizme što propuštaju, a moj verni drugar Marfi, koji me prati celog života, tako nešto obično ne propusti da primeti...

Kad sam još pisala pismene zadatke, nekada davno u ono doba kad se išlo u školu, često sam koristila nekih 2-3 citata (izgleda da sam oduvek bila predodređena za nekog teškog plagijatora), a redovno je to bio Mika Antić, sad sam se toga nešto setila i još uvek znam napamet taj deo: ’Ako ti jave umro sam, ne veruj, to ne umem, ljubav je jedini vazduh koji sam udisao i osmeh jedini jezik koji na svetu razumem’, a pošto mi se ta pesma (’Besmrtna pesma’) i dalje sviđa evo našla sam i neki link, mada nije baš cela tamo, ali zato ima i drugih pesama pa vredi ošacovati: http://solair.eunet.yu/~igla/antic.html

Prekjuče razmišljam kako bi baš mogli da ulete neki časovi jer su mi finasije u out-u ili da se drugačije izrazim, stagniraju, a za ovu godinu baš imam velike planove sa njima, uostalo ko nema... i tako razmišljam, jes' da me mrzi, lepo mi brate ovako završim u 4-5 s poslom i slobodna sam da se švrćkam po mahalu :) kad juče ujutru zove me jedan poznanik i kaže ’oćeš ti da držiš časove tim i tim mojim prijateljima, ja kažem sa širokim osmehom ’oćuuuuuuu’, još se potrefilo i da žive ovde negde blizu mog posla... ma super... jedino što je gospođa specijalista za engleski, znači manje više koleza i to starija, tako da ću malo od nje da imam tremu, al ko da je bitno, važno da bude malo deviza... i tako sad čekam da zakažemo prvi časić... uzgred da se malo besplatno reklamiram ja držim časove grčkog, a umem i da prevedem nešto ako treba .... čisto da imate negde u malome mozgu...
Uf što volim kad ide onako kao sam poželela... kad bi sve moglo tako... samo pomisliš i klik... al eto zato postoje blogovi, pa klikom možeš da napraviš svet kakav želiš :)