doživljaji sa taksistima

Kakve doživljaje imate sa taksistima?
Ja, fala bogu, nemam loša ili bar ne mnogo loša iskustva, ali ima par zanimljivih situacija, naročito sa Grcima.
Ja se dobro orjentišem i snalazim, tako da u Atini recimo uvek mene trpaju da sedim napred da bi taksisti provalili kako ne mogu da nas prevare i vozaju okolo naokolo. E, tako jednom bio neki štrajk njihovog gsp-a (vrlo česta pojava) i jedva navatasmo taxi. Ja sela napred kao po običaju i aj sad da budem fina, reko’ daj malo da zapodenem razgovor sa čovekom, ne znam šta mi bi, obično to ne radim. I tako pitam ja njega koliko ima otprilike taksista u Atini (inače, ko nije bio, tamo su svi taksiji žuti), i kaže on oko 16.000! To je bilo pre 4-5 godina. Ja se na to iznenadim pošteno i kažem onako usput ’I svi imate posla?!’ Kad je on osuo paljbu: „Ko kaže da imamo posla, jel ti znaš kakve sve poreze plaćamo, koliko često moramo da idemo na servis, tra la la, pa onda gomila njih uopšte ne poseduje ceo taxi nego dele sa još nekim pa rade po smenama (!), jedino ih kaže malo vade vožnje na poziv, jer je kod njih, za razliku od Bg, to skuplje.... i tako ti se čovek izdra na mene, a sve iz moje najbolje namere, mislim bila sam ja svesna da nije on hteo na mene da se dere ali valjda sam ga pogodila u živac pa se istreso :-) Na kraju smo mu još dali i jedan evro više, ako se dobro sećam, da se ne žali ponovo...
Neku godinu pre toga imala sam malo lošije iskustvo. Bila sam sa tri drugarice i bile smo smeštene kod čuvene gospođe Teodoridu koja je organizator nekog letnjeg programa za učenje jezika, pa je nas 4 jedan vikend ugostila i u svom stanu u Atini. E da, to je bilo leto odmah posle bombardovanja, kad su nas Grci toliko sažaljevali da je ponekad bilo iritirajuće, ali o tome drugi put. Elem jedno veče nas 4 izađemo sa sestričinom od te gospođe i sa još nekim njenim društvom. U povratku, pošto nismo mogli svi da stanemo u jedan taxi, smestimo se nas 4 u jedan i ova devojka kaže taksisti adresu... mi pričale srpski u kolima i on tu skapira kako nemamo pojma kuda nas vozi i reši malo da nas provoza više nego što treba... kad smo došli u poznat kraj ja provalim da je skrenuo u jednu ulicu desno umesto levo i kažem mu to, on krene da se pravi kako ne zna gde je ta ulica gde idemo (u Atini inače ima milion ulica i pola nose ista imena, kao kod nas što je bila Maršala Tita i u Zemunu i u Borči i u Višnjici recimo) ... jedna od ove 3 krene s njim da se svađa da nećemo toliko da mu platimo nego onoliko koliko nam je ova Grkinja rekla da bi trebalo da košta... i tu naprasno izađemo svi iz kola i krenemo da trčimo ka gosdpođinoj zgradi... a on pošto je naravno znao gde je i ulica i zgrada dođe ispred drugim putem... tamo nas je čekala ova Grkinja i krene i ona da se svađa sa njim jer je došla mnogo pre nas i naravno platila manje, ali mamlaz naravno nije hteo da popusti i na kraju da ne bismo probudili ceo komšiluk pa i gospođu mi mu platimo :(
U Atini mi je inače mnogo smešno što recimo taksisti primaju više ljudi koji idu u istom pravcu, kao recimo što je u Bg linijski taxi, a smešno je to što ti stojiš na ulici i kad naiđe neki taxi ti vičeš na sred ulice kuda ideš, recimo: Banovo brdoooo ili Bežanijaaa ili Konjarniiiiiik, a on ako ide u tom pravcu stane, ako ne onda produži :-)
Pošto ima mali milion ulica, kao što rekoh, ne znaju ih sve napamet nego imaju knjigu sa spiskom ulica i planom. Prvi put sam se zbunila kad smo ušli u taxi i rekli gde idemo, a on stao i izašo iz kola i otvorio gepek, reko’ jebote, šta radi ovaj, kad on izvadio knjigu i gleda gde treba da nas vozi.
Za jednu novu godinu sam bila u Istanbulu. E tamo taksisti voze kao reli vozači. Meni sva sreća obično nije muka u vožnji, ali jedno veče posle dobrog provoda (čitaj: dosta pića) moja drugarica Jelena, kojoj obično jeste muka u vožnji nažalost, nas je molila da mu kažemo šta god hoćemo, ako treba i da je trudna, samo da uspori, zamalo se nije ispovraćala u taksiju. A na kraju svake vožnje bi naravno usledilo cenkanje od po desetak minuta...
Ovde kod nas nisam imala baš nekih mnogo interesantnih doživljaja... recimo bilo mi simpatično jednom kad sam ušla u kola, a čovek pustio disk za učenje engleskog, kaže planira da ode sa porodicom u Kanadu pa da se pripremi :-) ne sećam se da li mi je on ili neki drugi kad je čuo čime se bavim rekao: ’e, svašta sam imao u kolima, ali profesorku grčkog još nisam’ (tad sam bila isključivo profa, sad opet malo sekretarišem). A gore pomenutoj Jeleni je jedan taksista dok je vozio na VMA rekao: „kako vi tek izgledate kad ste zdravi, kad ovako (lepo) izgledate kad ste bolesni?!’ ili tako već nešto :-)
Ovde, a verujem i drugde taksisti nisu baš omiljena sorta, ali mislim da je glupo uopštavati (ua globalizacija!), oni umeju da budu super, setimo se samo: „Priroda to sve uradi sama... popij malo, pa da počnemo...“ :)