nešto se pitam pa filozofiram

Odavno je vreme za novi post al vrućina mi udarila u glavu ovih dana, klima pored mene, al ništa mi ne znači, valjda tako stavljena da ne mož' da duva u mom pravcu pa šta god da uradim, a kolega napravi promaju pa ulazi vrućina, jbg na južnoj smo strani... Danas opet sparno unutra, a napolju kad te opiči ladan vetrić po onom znoju, nije baš prijatno... nikad udovoljiti ljudima, što reče Iznogoud...
Nego pustila sam pre nekog vremena pilot epizodu eventualne buduće serije ‘odnosi među ljudima’ i nikako da je stvarno započnem… to bi bio jedan veliki projekat, pa ne znam baš da li sam tome dorasla, možda više moja mlađa blog-švester Maya011, jbg to joj je profesija, al nema veze ja ću da ubacim po koju crtu i srticu na takve teme, pa kud puklo da puklo!
Elem, odmah da kažem, ne treba očekivati ovde ništa ozbiljno, a boga mi teško i nešto smisleno, ja sam od onih blogera koje gricka osećaj dužnosti negde sa zadnje strane glave, pa onda kad me nema dugo da pišem, ja moram nečim da zamazujem oči, evo vidite, već pola strane napisah, a u stvari ništa nisam rekla, ako ovako nastavim bez problema mogu da se kandidujem bar za poslanika ako ništa drugo, al da ne psujemo sad, rekoše da to nije lepo!
Problem je što me je juče nešto baš podstaklo da pišem o tim odnosima, al danas me popustilo skroz, pa zato ova limunada od posta. Sve u svemu, htedoh da postavim par pitanja, mogu se shvatiti kao retorička, a ko oseća potrebu, može i da prokomentariše. Pa ovako:
1) U kojoj meri je normalno da ljudi, a žene naročito (ili možda ja više pričam sa ženama pa imam takav osećaj); dakle, koliko je ok da kad ispričate neki svoj problem, vaš sagovornik prenese odmah to na svoju problematiku i manje više vas iskulira? Mislim, znam ja da je donekle logično da svi polazimo od svojih iskustava i da su takvi saveti možda i najmerodavniji, ali da li je to jedini način???
2) Da li je normalno ili je alarmantno da nekada osećate mnogo veću bliskost sa ljudima koje znate površno nego sa onima koje znate godinama?
3) Da li se može smatrati (pravim) prijateljem neko ko je ljubomoran na vas zato što ste u nekim aspektima života, počev od rođenja, imali više sreće od njega, a istovremeno zanemaruje aspekte u kojima je on imao više sreće?
4) Koliko sam ja luda ako stalno pokušavam da izbegavam teme i pominjanje nekih ljudi za koje znam da će mog sagovornika iznervirati ili da čak ako je prisutan neko treći, pokušavam iz istog razloga da ublažim njegove reči unapred ili da skrenem temu samo da se ovaj prvi opet ne bi iznervirao i da ne bi nastala napeta situacija?
5) Koliko sam luda što i ovo sve ovde uvijam i ne kažem ništa konkretno, jer ne znam ko sve to može da pročita?
Ako nastavim sva pitanja će počinjati sa ’koliko sam ja luda’ pa bolje da prekinem.
Pozdrav izdržljivima!