intermezzo

Jedno vreme Zabranjeno pušenje bila je moja omiljena grupa... juče i danas mi je u glavi ova pesma, ne nađoh muziku da nakačim, al evo bar reči:

KANJON DRINE

Kanjon Drine je ispred nas,
Stopamo Mufa, Kiki i ja,
Snijeg se topi, cesta je prazna,
Stao nam je stari kamiondžija.

Planine gole vrletne prelomile nam put,
Gazda je vozio vidno neraspoložen,
Više tužan no ljut.
Smanjuje brzinu, pripaljuje cigaru,
U mraku mu svijetle oči,Gazda tihim glasom reče:
Neće ovo, djeco, na dobro poći.
Jer sve ide unatrag,
Živimo u plemenima k'o Apači,
A gdje ćemo, djeco ja i vi
Nama srce kuca za sve njih.
Probudi me, ovo je neki ružan san,
Što manje, dijete, znaš to si manje nesretan.

Planine gole vrletne prelomile nam put,
Gazda je vozio vidno neraspoložen,
Više tužan no ljut.
Hadžije su sebi podijelili reone,
Djecu evakuišu avionima,
A ja se osjećam nezgodno,
Kao zebra na Brionima.
A vama će, djeco, biti najljepše,
Jer vi ste navikli rano u krevet,
Uskoro ćemo svi mi,
Imati izlaz samo do devet.

Probudi me, ovo je neki ružan san.
Što manje, dijete, znaš to si manje nesretan.

Kanjon Drine je iza nas,
Ispred nas je ravna Romanija.
Snijeg se topi i
Ništa neće zaustaviti dolazak novog proljeća.