Kad sam bila mala šta sam to volela

Dakle, aj počnemo, od čega nego od početka. Rodila sam se na babinu i dedinu srebrnu svadbu (25-a godišnjica braka - ko ne zna šta je to). Došla moja baba u bolnicu da vidi mamu i mene i kaže ’Rodila se naša Srebrenka’ (fala bogu iz zezanja), a mama onako izmučena kaže, ’Pa dobro, daj joj ime kako hoćeš’... Šlog me strefio kad sam čula za to i shvatila kakav je belaj mogao da me snađe za ceo život... Bila sam mala beba, svega 2,5kg pa su me zvali Mrvica... eeeeee, davno beše...
E sad šta sam volela, pa ajmo od televizije... od emisija ovako: Tražili ste gledajte, Muzički tobogan (mnogo mi bilo krivo što moja škola nikad nije učestvovala), Nedeljni zabavnik (Vajta i Zijah Sokolović), Pitam se pitam se (valjda se tako zvalo, to je bio neki dečji kviz, a džingl je zvučao ovako: Pitam se pitam se, da li je ovo lako znati ili mene sreća prati, pitam se pitam se), Kolariću paniću, Čik pogodi,Vukov ćošak, uopšte sav taj Obrazovni i mali program (sećate se onog televizora što je lupkao jednom nogicom kad treba da počne program i pomerala se zavesa na ekranu... uh al sam ga objasnila), naravno Kviskoteka (iako su je mnogi već pomenuli... omiljena igra Pogađanje nepoznate ličnosti (Osoba A, B ili C) a i asocijacije), Brojke i slova (preteča Slagalice), itd.
Od crtaća: Sport Bili (najomiljeniji, al nikako ne mogu da se setim kako se zvao onaj Vandin patuljak, ako neko zna nek mi kaže!), Štrumpfovi, Snorkijevci, Bombončići (zapadna varijanta Bipsići), Mapet bebe, Tarzan, ali i Gustav i La linea, Baltazar, Brzi Gonzales i još gomila.
Od serija: Smogovci kao neprikosnoveni, nabavila sam pre par 15 diskova sa po 4 epizode valjda, toliko sam jedva čekala da to nađem, al na kraju sam do sad naravno odgledala samo prvi disk; Lažeš Melita, gomila dečjih serija kao što je bio neki Beli kamen i Mala kuća u preriji, ali i ’odraslih’ neizbežno Dinastija, Dalas, Povratak u Idn, Sokolov greben, Klinika Švarcvald, da ne zaboravim domaće: Bolji život, Sivi dom, Zaboravljeni, Vruć vetar, Šećerna vodica i tako, udavih sa televizijom.
Od slatkiša volela sam naravno Životinjsko carstvo i uredno popunila album pa sam dobila i neku nagradu, onda keks Pola koga se izgleda niko ne seća, pola kutije je bilo punjeno čokoladom, pola vanilom i u kutiji se dobijao balon ili salveta ili nešto treće, Kviki gric, Riki kiki, žvake Softi, Čunga lunga i bazoka, Zlatni mini (čokoladice slične najlepšim željama), čips (onaj jedan jedini otprilike koji je postojao, čačanski čini mi se, što mi je sad skroz bezveze)...
Zanimljivo je da nisam volela da jedem pizzu i vučem neko loše iskustvo sa njom iz Makarske (’86), ali sad je naravno tamanim. Volela sam da jedem kačamak sa mlekom i šećerom, pa čak i poparu. Pasulj dugo nisam htela da jedem ako u isti ne natrpam gomilu kupus salate (???), a u obdaništu su se iščuđavali zašto hleb uvek jedem na kraju, al eto tako je i dan danas...
Volela sam mnogo da idem na Adu, svaki dan ako treba. Tamo sam naučila da plivam (već sa 3’4 godine, da se malo pohvalim), prvi uspeh je bio kad sam sama doplivala do ’burića’ (plovci). Već sam pominjala u prethodnom postu da se u to vreme tamo skupljala cela familija, a deda je bio i ostao još dugo glavni. Voleo je da priča kako je to njegovo imanje, pa je tako jedan moj brat kad je baš bio mali rekao da voli da ide i kod svog dede na plac, al tamo ne može da stane toliko ljudi :) Ima jedna anegdota kad me je deda prvi put sam vodio na Adu pa uzeo da mi namaže puter na hleb i sva sreća prvo sam probao, ne znam otkud, valjda mu bilo čudno – naime malo je promašio pa je umesto putera namazao Pavlovićevu mast :)
Od mora mi je otprilike najlepše bilo u Supetru na Braču, gde sam bila ’85, ’87 i ’89-e. Putovali smo vozom do Splita pa onda trajektom, to je bio glavni doživljaj. Tamo mi je naravno bilo najinteresantnije da se kupam u bazenu (a naročito da skačem sa malih skakaonica, naravno na noge), pored čitavog onog mora, a bazen je bio hotelski pa smo se mama i ja provlačile kao gosti, mada su nas jednom i ukebali. Tu sam prvi put bila u bioskopu na otvorenom i gledala Karate kid :) Bila je neka Plivina plaža (valjda je Pliva tu imala odmaralište pa zato) gde je voda bila plitka, a dole je bio pesak, e tu sam obožavala da trčim kroz vodu, to mi je mnogo bilo smešno. Poslednje godine su sa nama išle i komšije Mita i Bojan. U povratku sam ja insistirala da se u pauzi između trajekta i voza u Splitu popnemo na Marjan. Već tada me je uhvatio fazon i mršavljenja i planinarenja. Oni su poludeli, jer osim što je bilo poprilično toplo, nije ni bilo ničeg interesantnog... mislim da su na kraju pobedili i ja sam se durila skoro do Beograda.
Volela sam da idem u cirkuse, kad god je neki gostovao. Najveća asocijacija na to su mi one velike okrugle šarene lizalice :)
Sad sam stvarno preterala, ima još puno toga što bih sad napisala, otvorila mi se dizna što se kaže, al ajde ostaviću za neki drugi put možda...
p.s. Mnogo prija pisati na ovu temu, probajte!