postpraznični post

Dugujem post pa aj da probamo...
Praznik bi i prošao i sad opet na džobna mesta... Iskreno ne vidim ni jedan razlog što sam danas došla na posao, al dobro sad da ne cepidlačimo... Za one koji se sećaju mog posta o dozvoljenom minusu samo da dodam da sam konačno u četvrtak obavila the razgovor, ali ništa spektakularno nisam postigla, al aj da kažemo da sam se pomerila sa mrtve tačke; ne piše mi se o tome tako da ćemo se vratiti na praznik... Obećala sam čestitanje a onda me nije bilo, pa tako još jedared (nije na odmet) HRISTOS VOSKRESE I SVE NAJLEPŠE VAM ŽELIM! Ja sam imala u petak totalni shut-down day, a ovih ostalih dana sam samo na kratko preletala najnovija dešavanja u blogosferi, nisam aktivno učestvovala. I da znate da mi je prijalo, ako ništa da malo odmorim oči. E kad pomenusmo oči, red je da vidite i moje nove cvike:

Evo jedna praznična anegdota – u zgradi do moje živi jedan Besprizorni, mislim tako ga je moja baba prozvala kad smo se doselili jer je vozio bicikl po ulazu, lupao i bio nevaspitan i bezobrazanon :) on je stariji od mene jedno 5-6 godina i sad je oženjen i ima dve ćerkice. E taj Besprizorni ima mlađeg brata koga nisam videla sigurno jedno 10 godina i pretpostavila da je zbrisao negde preko (uskoro ćete saznati da se ta pretpostavka pokazala tačnom), a greota baš je bio sladak :) Besprizorni mnogo voli da telefonira sa terase ili prozora, a isti je udaljen od mog prozora svega nekih 5 do 7 metara vazdušnom linijom... i tako čujem ja razgovor u nedelju, kaže on:

- Hristos voskrese, snajka!
- Nije thank you, snajka, Vaistinu voskrese!
- Va – is – ti – nu vos – kre – se!

i tako sam ja saznala da se brat Marko i oženio u emigraciji :)

Inače, za ne poverovati, baba mi je opet putovala, ovaj put na 3 dana do Kosmaja, al nema veze, taman malo da se baškarimo Petar i ja i da pravimo đakonije kao što je bila ova posna salata (na slici) za Veliki petak :)