Praznični bilans

Eto prođe još jedan osmi mart. Ja dobila od dvojice kolega, koliko ih imam ovde, po jednu crvenu ružu i jednu veeeliku milku i to mlečnu, baš kakvu volim, sećate se. Iskreno, da kažem, ja nemam baš neki odnos prema cveću... mislim lepo je, nije da nije, ali to je sve. Nemam naviku da ih zalivam u kući, sva sreća još uvek ima ko to da radi... a naročito mi nije neki gušt da ih dobijam, meni to i nije neki poklon, bez zezanja. I tako baš juče razmišljam kako će sad da mi sigurno uvale ovi neko cveće i kako ću morati to posle ceo dan da šetam po gradu, jer ne idem pravo kući, smor živi. Međutim, lepo se ja opsetim (što bi rekla moja baba) i uvalim jednu ružu u vaznu, jednu u čašu i rešim da ih ostavim tu da nam krase radni prostor, pa kol’ko žive nek žive :) A čokoladu ću da čuvam u šteku, ima da potraje... ne jedem ja puno toga ovde, al volim da imam kad prigusti... a sam pogled na veliku milku, čim otvorim štek, pruža toliko utehe, da ne možete da zamislite. Posle sam dobila od božezdravljabudućeg devera i veliko pakovanje bajadera, konačno je i on ukapirao da ne treba da mi kupuje cveće... do sad je mislio da je Petar nepristojan što neće da mi kupi :) Nas dvoje našli izgovor i odmah zbrisali u kafanu, i to na diners! (koji se vodi na devera, hehe). Mi mnoooogo volimo da idemo u kafanu i da žderemo, koristimo dok može, posle nema :( a i nismo dugo bili, zbog mnogopominjanogiprokletogzavršnog...
Moja mama bila sa firmom u ’Dva Jelena’ u Skadarliji, od 2 do nekih 7, pravo slavlje, ko iz ’onih’ dana. Kaže bila neka svadba tu, 12 svatova, a njih osmomartovaca 20, hehe. Inače prethodnog dana su kako i dolikuje vodili žučne raprave u sindikatu, da li da dobiju dve ili tri ’iljadarke :) i izvukoše ženske 3 boga mi!
A zamislite moja sestra, nezahvalna, odbila da ide sa koleginicama na izlet i ručak u Vrnjačku banju (radi u opštini u Nišu), radije izabrala žena da ima slobodan dan, stvarno nečuveno :)
E, a danas je deveti, isto jedan istorijski datum. Ja bila sedmi razred tad, bila je subota i obično smo subotom nas par drugarica išle u mek (kao što biva u tom uzrastu) i u bioskop, al tog dana nikog nisu pustili, samo mene i jednu drugaricu... išle smo na Slaviju da ne bismo baš upale u gužvu, tako da nismo ništa ni videle. Grad je bio prazan, to se sećam, osim trga naravno. A moj deda otiš’o čovek da vidi šta se dešava, pa pobegao kad se nagutao suzavca... naravno da nije podržavao demonstracije, samo nije voleo da propušta masovne događaje, gde god je gužva, eto njega iz prikrajka... uvek je pričao da bi za njega bilo ubistveno da ide da peca, nije voleo tišinu...