Nije me bilo neko vreme u ovim krajevima, pa je red da se malo zapljunem!
Ima kod mene štošta novo, pa sad ne znam, greota da zbudžim u jedan post, videću još do kraja, kako to kod mene obično ide.
Najvažnija vest: Pera mi se doselio! Sad smo ko pravi muž i žena :) generalna proba! Šta da vam kažem, smišlj’o je neke razloge, odupirao se, al na kraju je pao J Sad svako jutro idemo zajedno na posao, čak sam mu i markicu kupila! Prešli smo u ’veliku’ sobu, a baba smo prebacili u malu. Da, ako ste zaboravili, tu je i baba :) tako da nije sve tako idilično, al, da ne ureknem, nešto otkad je Petar zvanični ukućanin manje se svađam sa babom! Petar je oduševljen što ona skuva kafu ujutru i onda sednu na terasu, on puši, gleda u Dunav i budi se polako i ne obraća pažnju mnogo na to šta baba priča (inače sam za sebe kaže da je ’flegmamen’), ona sva srećna da ima sa kim da priča, a ja sva srećna što mogu da se spremam na miru :) Sreća pa je leto i može da se sedi na terasi!
U nedelju smo skinuli s vrata jednu veliku stvar – upoznavanje matoraca! Da da, tek sad smo to obavili, znam neki će reći kad ste čekali do sad mogli su i na svadbi da se upoznaju, al baš me briga! Dobro je prošlo, kako smo se nadali, svi su bog zna kako oduševljeni jedni drugima, a najviše nama ;)
E da, takođe vrlo bitno – nađoh i venčanicu! Al sad pošto mladoženja ne sme da je vidi, nećete moći ni vi sve tamo negde do kraja septembra eventualno :) Ostalo nam je još puno stvari da odradimo, muke tek počinju :( Na primer, svi se zgražavaju da još nismo našli muziku... ko zna možda će na kraju svatovi na smenu da nam didžejišu... tako da ako imate neku preporuku, otvoreni smo za predloge!
Iskoristiću daleko čuvenu blogersku vrlinu, a to bi bila spremnost da se pomogne saborcima i susektašima, a boga mi i neregistrovanima, pa ću pitati da li neko ima da predloži i nekog frizera, cvećara-aranžera, tekst za pozivnice, mesto gde se prodaju veeelika odela za mladoženje i tako to.
Nastavak u sledećem broju!
Thursday, August 9, 2007
Tuesday, July 3, 2007
jun proš'o
Eto nije me bilo neko vreme, totalno sam ispala iz fazona... dođe mi da ukinem ona obaveštenja o novim postovima što dobijam na mejl, jer kad se skupi svaki dan po 10, samo zapadam u veću paniku, koliko propuštam... nedopustivo!
Trenutno sam u fazi poslovne selidbe. Ali ne, nisam našla drugi i bolji posao, samo smo se preselili u centar. Superiška, više ne radim na periferiji, nego boga mi u strogom centru!!! Jes da je komfor malo lošiji, ali bože moj, jedan prevoz je jedan prevoz... plus lepo i smisleno mogu da se prošetam na pauzi ili da se lakše nađem sa nekim posle posla, a možda čak i da svratim do kuće, a ne da se se smucam po ceo dan da ne bih dva puta išla do ’grada’.
Ovde će u svakom slučaju biti zanimljivije jer smo se spojili sa nekom drugom gazdinom firmom, koja u stvari stvarno postoji i ima puno ljudi pa se stalno nešto dešava, pogotovo sada dok je još prašina okolo, i majstori prisutni, pa vlada opšta nervoza. Nema više dremanja na dvosedu kad se zadesi da sam sama, nema čak ni dvoseda... ali dobro, idemo dalje.
Plus mi poslovni PC ne šljaka ni malo dobro, trebaće mu totalna transformacija samo kad firmanjski kompjuteraši stignu do njega od silnih zadataka. Između ostalog non stop mi puca veza i ne mogu ni da četujem ni da blogujem, zamislite to ??!!! :)
Šta je jo bilo u mesecu junu osim dolaska u centar...
Eto bio je i taj čuveni Inđijanski događaj, koji će se svakako pamtiti, e sad što ne baš po dobru, to je druga stvar... pošto je već dosta pisano o tome, samo da kažem ukratko kako je kod nas prošlo – prvo smo se Pera i ja, kao i on i njegov bata blizanac malo kačili... pa smo se onda malo svi po dvoje-troje razdvojili... pa je koncert trajao kratko... pa je počela kiša negde kad smo uspeli da pronađemo kola... pa nam je jedna drugarica pokisla do gole kože jer je bila daleko i posle nije uspela da nas nađe (srećom braća su imala neke stvari za presvlaku, a i odvrnuli smo grejanje u kolima, da se ugušiš)... pa smo onda blejali i kružili po parkingu do 3 ujutru (neka 3,5 sata)... i na kraju stigoh kući oko 5... sreća u nesreći nisam radila zbog ovog haosa na poslu od ponedeljka, zaključno sa sredom, pa sam mogla da odspavam barem...
E sad nešto lepše - ne napisah na vreme, al ipak ću, bez obzira što je sad već prošao brzi voz i što me je mrmot preduhitrio... nema veze, kaže on: Napiši, pa će ovi dobri ljudi da čestitaju... reko’ aj da probamo...
Daklem pre tačno mesec dana, ova ovde domaćica blogerka je doživela da bude i zvanično zaprošena od svog dragog, koga neki znaju kao paučinastog blogera - Peru Milog. Kažem zvanično, jer je priprema svadbarice, barem psihički i dogovorno, krenula i pre toga. Elem, moj je dragi mene iznenadio i odveo me tamo: 
U međuvremenu, zakazana je i svadbarica!!! I to za 23. septembar, nek znaju svi, pa nek ide život!!! Tako da znate šta nas čeka, a osim mesta i okvirno klope ništa nismo pripremili i svi su osim nas dvoje, u totalnoj panici već sad. Eto taj big događaj je između ostalog i razlog što nema mora ove godine, pa sa setom pratim pripreme svih ostalih, ali bože moj, uleteće neki medeni mesec bar od 5 dana, zaradiće se valjda nešto na toj svadbarici, pa ne pravimo je valjda džabe ;)))
Pozdrav svima!
Trenutno sam u fazi poslovne selidbe. Ali ne, nisam našla drugi i bolji posao, samo smo se preselili u centar. Superiška, više ne radim na periferiji, nego boga mi u strogom centru!!! Jes da je komfor malo lošiji, ali bože moj, jedan prevoz je jedan prevoz... plus lepo i smisleno mogu da se prošetam na pauzi ili da se lakše nađem sa nekim posle posla, a možda čak i da svratim do kuće, a ne da se se smucam po ceo dan da ne bih dva puta išla do ’grada’.
Ovde će u svakom slučaju biti zanimljivije jer smo se spojili sa nekom drugom gazdinom firmom, koja u stvari stvarno postoji i ima puno ljudi pa se stalno nešto dešava, pogotovo sada dok je još prašina okolo, i majstori prisutni, pa vlada opšta nervoza. Nema više dremanja na dvosedu kad se zadesi da sam sama, nema čak ni dvoseda... ali dobro, idemo dalje.
Plus mi poslovni PC ne šljaka ni malo dobro, trebaće mu totalna transformacija samo kad firmanjski kompjuteraši stignu do njega od silnih zadataka. Između ostalog non stop mi puca veza i ne mogu ni da četujem ni da blogujem, zamislite to ??!!! :)
Šta je jo bilo u mesecu junu osim dolaska u centar...
Eto bio je i taj čuveni Inđijanski događaj, koji će se svakako pamtiti, e sad što ne baš po dobru, to je druga stvar... pošto je već dosta pisano o tome, samo da kažem ukratko kako je kod nas prošlo – prvo smo se Pera i ja, kao i on i njegov bata blizanac malo kačili... pa smo se onda malo svi po dvoje-troje razdvojili... pa je koncert trajao kratko... pa je počela kiša negde kad smo uspeli da pronađemo kola... pa nam je jedna drugarica pokisla do gole kože jer je bila daleko i posle nije uspela da nas nađe (srećom braća su imala neke stvari za presvlaku, a i odvrnuli smo grejanje u kolima, da se ugušiš)... pa smo onda blejali i kružili po parkingu do 3 ujutru (neka 3,5 sata)... i na kraju stigoh kući oko 5... sreća u nesreći nisam radila zbog ovog haosa na poslu od ponedeljka, zaključno sa sredom, pa sam mogla da odspavam barem...
E sad nešto lepše - ne napisah na vreme, al ipak ću, bez obzira što je sad već prošao brzi voz i što me je mrmot preduhitrio... nema veze, kaže on: Napiši, pa će ovi dobri ljudi da čestitaju... reko’ aj da probamo...
Daklem pre tačno mesec dana, ova ovde domaćica blogerka je doživela da bude i zvanično zaprošena od svog dragog, koga neki znaju kao paučinastog blogera - Peru Milog. Kažem zvanično, jer je priprema svadbarice, barem psihički i dogovorno, krenula i pre toga. Elem, moj je dragi mene iznenadio i odveo me tamo:
a posle dva dana zajedno smo kupili i ovo:
U međuvremenu, zakazana je i svadbarica!!! I to za 23. septembar, nek znaju svi, pa nek ide život!!! Tako da znate šta nas čeka, a osim mesta i okvirno klope ništa nismo pripremili i svi su osim nas dvoje, u totalnoj panici već sad. Eto taj big događaj je između ostalog i razlog što nema mora ove godine, pa sa setom pratim pripreme svih ostalih, ali bože moj, uleteće neki medeni mesec bar od 5 dana, zaradiće se valjda nešto na toj svadbarici, pa ne pravimo je valjda džabe ;)))
Pozdrav svima!
Friday, June 8, 2007
fleka-post
Juče je gostovala jedna grčka predstava u Beogradskom dramskom. Dogovorim se ja sa koleginicama sa faksa da idemo, čak nabavile i besplatne karte. Po svom starom običaju pre pozorišta uglavim da se vidim sa drugaricom koja živi u Briselu i retko se viđamo i danas putuje, a kupila mi neke knjige u Atini, pa je vredelo duplo cimati se i do Krnjače… Znači napravim lepo celodnevni plan, povratak kući tek u kasnim časovima… Jedno pola sata pred polazak s posla rešim da pojedem jednu ćelavu breskvu koju sam ponela za užuinu…. Al naravno mrzelo me da uzmem lepo tacnu i da sednem da je pojedem nego mi slađe bilo onako opušteno… i tako opušteno isflekam ja belu majcu (za pozorište), koja je inače kupljena tek pre nekih mesec dana… počnem tu da psujem svoju trapavu malenkost, al gotovo, belaj napravljen… sreća u nesreći bila sam sama u kancelariji, skinem majcu, obučem neki džemperić koji sam ponela, jer se lepo sa ulice vidi ako neko baš hoće da gleda, operem fleku koliko je bilo moguće i stavim na terasu na sunce da se suši… osuši se to, ne ostane primetna fleka, reko strava, pravi sam majstor Bob… odem u Krnjaču i baksuz, pošto sam žurila u pozorište propustim roštilj al zato dobijem divnu osvežavajuću voćnu tortu… padne mi trešnja na farmerke, al sva sreća brzo ja to saniram, nije bilo posledica… ne setih se u tom trenutku da se tako neke stvari, po mom starom prijatelju Marfiju, koga nisam odavno pominjala, obično dešavaju 3 puta… stignem ja ranije do pozorišta, uzmem za deo puta i taxi kad sam već uštedela na karti :) i smislim da kupim palačinku pošto nisam ručala a posle je kasno… još sam se dvoumila da li da uzimam to jer me uvek nervira koliko bude vrela i ne mogu pola sata da je pojedem, al nema veze reko’ taman dok se svi skupe sešću ja sa strane, lepo stavili ljudi klupice i još bila jedna skroz prazna, taman za mene izgladnelu (koja je navodno još i na Teta Nutrinoj* dijeti)… sednem ja na klupicu i taman da zagrizem palačinku, imam šta da vidim – ulje iz palačinke iscurelo onako bogato na moje svetle farmerke…. E reko idiote nezasiti, ko ti kriv kad su ti gladne oči… poludela sam skroz, malo me utešilo to što sam imala kesu pa sam delimično uspela da sakrijem svoju glupost… a posle predstave još i posluženje – pićence i sendvičići–kanapei… a skupio se sav diplomatski kor iz grčke i kiparske ambasade, plus profe sa faksa plus gomila uspešnih i lepo sređenih koleginica… a ja u svetlim farmerkama sa masnom flekom… vrlo prijatno… al nekako nije to bio jedini razlog što mi se žurilo kući… cela ta atmosfera ’na nivou’ mi nešto baš nije prijala, šta da radim… eto tako…
*Teta Nutra je Perin naziv za našu doktorku nutricionistu koja nas je lepo uputila u tajne zdrave i ispravne ishrane
*Teta Nutra je Perin naziv za našu doktorku nutricionistu koja nas je lepo uputila u tajne zdrave i ispravne ishrane
leksikon
01)
Pravo ime:
Tanja, uostalom piše tamo levo
02)
Nick na Blogu
nek ide život
04)
Horoskopski znak:
strelac/rak
05)
Rodni grad
Beograd
10)
Braća/ sestre :
nažalost ništa
11)
Voliš li mesto u kom živiš? :
da, puno
12)
Gde bi se preselila za čitav život:
uh,višestruka kvadrilema, možda se i ne bih selila
13)
Boja očiju :
braon
14)
Težina :
paz da vam ne kažem, al smršah u poslednje vreme, samo da se pribeleži!
15)
Visina :
165
17)
Tetovaža?:
ne bih, al ko voli nek izvoli
18)
Imaš li piercing i gde? :
e to baš ne volim ni na drugima, osim ako se ne računaju dve poluzarasle rupe za minđuše... na ušima naravno
19)
Šta bi želela biti u životu? :
uvek nasmejana
20)
Kakav ti je život? :
zadovoljavajući
21)
Lični stavovi :
allways look on the bright side of life
22)
Srećan broj :
recimo 3 i 7
23)
Interesovanja :
putovanja, strani jezici, sve što vole mladi
24)
Dobra strana tvog karaktera :
ih, gde sad da nabrajam, nema ovde mesta
25)
Loša strana tvog karaktera :
preosetljivost, a umem i da se durim :)
26)
Sreća? :
sreća sreća radost
27)
Misliš li da si hm... luckasta? :
da, ali nažalost ne uvek
28)
Koliko je sati?:
oko 14h
29)
Koji je datum? :
08.06.2007
30)
Kakvo je vreme? :
sunčano, al najavljuju kišu pa ja ponela kišobran
31)
Najdraži dan:
petak i subota
32)
Najdraža muzika:
zavisi od raspoloženja i ambijenta
33)
Najdraži bend:
trenutno nemam, nekad bilo Zabranjeno pušenje
36)
Naj koncert:
recimo NS 1995 - koncert godine
43)
Želiš li biti slavna?:
pa, ipak ne, eventualno kao prevodilac
44)
Da li bi želela biti glumica?:
ne
45)
A pevačica? :
ne, eventualno pored logorske vatre :)
49)
Omiljene boje :
plava i žuta
48)
Cvet :
lala
49)
Hrana :
punjene lignje, razne salate, pizza, sarma, turšija :)
50)
Piće :
kokteli
52)
Voće :
trešnje
61)
Piješ li alkohol
vidi pod 50
62)
Pušiš li:
ne
63)
Droga?:
ne
64)
Omiljena odeća :
farmerke... moj crni kaputić
66)
Koje jezike govoriš :
grčki,engleski, malo španski plus zarđali školski ruski
77)
Zaljubljena? :
da da
78)
Imaš dečka? :
da da
89)
Kako izgleda? :
lepo ;)
80)
Da li je sa bloga (nick):
pa kako se uzme - prvo je postao dečko a onda bloger :)
81)
Kad si se prvi put poljubila? :
15
82)
Kako je bilo? :
ok
85)
E-mail:
recimo nekidezivot@myway.com
86)
Imaš nešto protiv gay populacije?:
ne, jedino još ne mogu da prihvatim u svojoj, možda punoj predrasuda, glavi, da gay parovi usvajaju decu
87)
Tvoje najlepše iskustvo? :
ih
88)
Najgore iskustvo:
ne bih da se prisećam
89)
Kad si bila najsrećnija? :
kad sam bila mala, a i u subotu popodne
90)
Šta te čini srećnom:
puno slatkih malih stvari - Perin pogled, smejanje sa prijateljima, čempresi na ulazu u Grčku, pogled na Beograd sa Begaljičkog brda - kod istočnih kapija, kad se vraćam sa nekog puta, golicanje sa klincima...
91)
Što te čini nesrećnom:
osećaj nemoći i bezizlaza
92)
S kim bi ostala na pustom ostrvu :
s mojim Perom
93)
Imaš li tajni? :
tu i tamo
94)
Da možeš biti nevidljiva 1 sat bila bi... :
a što samo jedan sat? uostalom kad si nevidljiv nije ni bitno šta si :)
95)
S kim bi se želela zaglaviti u liftu :
s nekim dobrim tipom ;)
96)
Imaš li idola?:
ne
97)
Koju životinju voliš?:
pse, konje, žirafe, slonove, koale, kengure, medvede, dabrove ;)
98)
Šta trenutno najviše želiš? :
uh, mnogo toga, recimo da Pera i ja za jedno godinu, godinu ipo dobijemo dete
99)
Tvoj sledeći cilj? :
da odem na jedno dobro putovanje ove godine
100)
Imenuj pet novih žrtava za ova ispitivanja
uh, žao mi da mučim ljude ovaj put
Pravo ime:
Tanja, uostalom piše tamo levo
02)
Nick na Blogu
nek ide život
04)
Horoskopski znak:
strelac/rak
05)
Rodni grad
Beograd
10)
Braća/ sestre :
nažalost ništa
11)
Voliš li mesto u kom živiš? :
da, puno
12)
Gde bi se preselila za čitav život:
uh,višestruka kvadrilema, možda se i ne bih selila
13)
Boja očiju :
braon
14)
Težina :
paz da vam ne kažem, al smršah u poslednje vreme, samo da se pribeleži!
15)
Visina :
165
17)
Tetovaža?:
ne bih, al ko voli nek izvoli
18)
Imaš li piercing i gde? :
e to baš ne volim ni na drugima, osim ako se ne računaju dve poluzarasle rupe za minđuše... na ušima naravno
19)
Šta bi želela biti u životu? :
uvek nasmejana
20)
Kakav ti je život? :
zadovoljavajući
21)
Lični stavovi :
allways look on the bright side of life
22)
Srećan broj :
recimo 3 i 7
23)
Interesovanja :
putovanja, strani jezici, sve što vole mladi
24)
Dobra strana tvog karaktera :
ih, gde sad da nabrajam, nema ovde mesta
25)
Loša strana tvog karaktera :
preosetljivost, a umem i da se durim :)
26)
Sreća? :
sreća sreća radost
27)
Misliš li da si hm... luckasta? :
da, ali nažalost ne uvek
28)
Koliko je sati?:
oko 14h
29)
Koji je datum? :
08.06.2007
30)
Kakvo je vreme? :
sunčano, al najavljuju kišu pa ja ponela kišobran
31)
Najdraži dan:
petak i subota
32)
Najdraža muzika:
zavisi od raspoloženja i ambijenta
33)
Najdraži bend:
trenutno nemam, nekad bilo Zabranjeno pušenje
36)
Naj koncert:
recimo NS 1995 - koncert godine
43)
Želiš li biti slavna?:
pa, ipak ne, eventualno kao prevodilac
44)
Da li bi želela biti glumica?:
ne
45)
A pevačica? :
ne, eventualno pored logorske vatre :)
49)
Omiljene boje :
plava i žuta
48)
Cvet :
lala
49)
Hrana :
punjene lignje, razne salate, pizza, sarma, turšija :)
50)
Piće :
kokteli
52)
Voće :
trešnje
61)
Piješ li alkohol
vidi pod 50
62)
Pušiš li:
ne
63)
Droga?:
ne
64)
Omiljena odeća :
farmerke... moj crni kaputić
66)
Koje jezike govoriš :
grčki,engleski, malo španski plus zarđali školski ruski
77)
Zaljubljena? :
da da
78)
Imaš dečka? :
da da
89)
Kako izgleda? :
lepo ;)
80)
Da li je sa bloga (nick):
pa kako se uzme - prvo je postao dečko a onda bloger :)
81)
Kad si se prvi put poljubila? :
15
82)
Kako je bilo? :
ok
85)
E-mail:
recimo nekidezivot@myway.com
86)
Imaš nešto protiv gay populacije?:
ne, jedino još ne mogu da prihvatim u svojoj, možda punoj predrasuda, glavi, da gay parovi usvajaju decu
87)
Tvoje najlepše iskustvo? :
ih
88)
Najgore iskustvo:
ne bih da se prisećam
89)
Kad si bila najsrećnija? :
kad sam bila mala, a i u subotu popodne
90)
Šta te čini srećnom:
puno slatkih malih stvari - Perin pogled, smejanje sa prijateljima, čempresi na ulazu u Grčku, pogled na Beograd sa Begaljičkog brda - kod istočnih kapija, kad se vraćam sa nekog puta, golicanje sa klincima...
91)
Što te čini nesrećnom:
osećaj nemoći i bezizlaza
92)
S kim bi ostala na pustom ostrvu :
s mojim Perom
93)
Imaš li tajni? :
tu i tamo
94)
Da možeš biti nevidljiva 1 sat bila bi... :
a što samo jedan sat? uostalom kad si nevidljiv nije ni bitno šta si :)
95)
S kim bi se želela zaglaviti u liftu :
s nekim dobrim tipom ;)
96)
Imaš li idola?:
ne
97)
Koju životinju voliš?:
pse, konje, žirafe, slonove, koale, kengure, medvede, dabrove ;)
98)
Šta trenutno najviše želiš? :
uh, mnogo toga, recimo da Pera i ja za jedno godinu, godinu ipo dobijemo dete
99)
Tvoj sledeći cilj? :
da odem na jedno dobro putovanje ove godine
100)
Imenuj pet novih žrtava za ova ispitivanja
uh, žao mi da mučim ljude ovaj put
Friday, June 1, 2007
Za Amaliju – protiv korupcije u zdravstvu
Amalija Kalvinu (30) umrla je pre nedelju dana od raka. Godinama se osim sa teškom bolešću borila i sa ozbiljnom korupcijom u grčkom zdravstvu. Imala je svoj blog na kom je zapisivala šta joj se sve dešavalo, kako se osećala i kroz šta je prolazila. Njeni prijatelji i blogeri koji su pratili njen blog pokrenuli su veliki protest i današnji dan na neki način proglasili Amalijinim danom i danom borbe protiv korupcije u zdravstvu.
Nisam stigla da prevedem tekst pa ga kopiram na engleskom, ali nemojte da vas mrzi, pročitajte....
This one is for Amalia…
"Every patient has the right to being respected and maintaining his dignity."
(Greek law, article 47, L.2071/1992)
"Quacks should be the exception, you guys, not the norm…"
(Amalia Kalyvinou , 1977-2007)
Since the age of 8, Amalia Kalyvinou started having pains. Despite her numerous visits to doctors and several admissions to hospitals, no-one managed to diagnose her in time with the benign neurinoma of her lower extremity, which was the actual diagnosis at that point. 17 years later, Amalia was told that the neurinoma had transformed by then into a malignant tumour.
For the next 5 years, Amalia not only had to fight with the cancerous disease and amputation, but also with a corrupt Greek National Health System: it ignores (by choice) the ongoing patient-to-doctor bribery and insists on time-consuming bureaucratic methods and practices. Besides radiotherapy and chemotherapy, Amalia had to face the financial exploitation by doctors that stood opposite to rather than by her side. On top of her pain, she had to endure the greediness of private clinics and the exhaustingly long waiting queues of the health insurance system, in order to get legal approval for some ridiculously low financial compensation.
Amalia passed away on Friday, May the 25th, 2007. She was just 30 years old.
Before dying, she managed to document her experience and share it with us in her blog http://fakellaki.blogspot.com/.
The promising literature graduate named in there each and every one of the doctors she had to bribe, praising at the same time the ones that honoured the Hippocratic Oath. Her testimony moved thousands of people that stood by her side all the way to the end.
"Amalia's main aim was to tell her story, so that she could awaken as many people and as many consciences as possible. She mainly wanted to show that there are ways to resist not only the self-regulation and authority of dishonest and heartless doctors, but also the bureaucrats of the Health System."
(Dikaia Tsavari & Georgia Kalyvinou – Amalia's mother & sister)
According to the Greek law, it is considered a major disciplinary offence for the doctors of the Greek National Health System to:
"Accept bonus and especially any compensation or property grant, for any medical service provided.”
Amalia Kalyvinou fought for things that are taken for granted in a modern European country. Unfortunately, this is not the case for Greece.
Continuing Amalia’s effort where she left off, we protest in public and we demand:
* THE STATE TO TAKE IMMEDIATE ACTION TO STOP BRIBERY AND THE INEQUALITY BROUGHT IN THE TREATMENT OF PATIENTS.
* THE NATIONAL HEALTH COMMITTEE TO BE MORE FLEXIBLE SO AS PATIENTS STOP FALLING VICTIMS TO TIME-CONSUMING BUREAUCRATIC PROCESSES.
* THE DEPARTMENT OF HEALTH TO ENSURE STRICTER CONTROL ON THE RELATION OF DRUG COMPANIES – MEDICAL SERVICE.
* FULL UTILISIZATION OF CURRENTLY ABANDONED HOSPITAL INFRASTRUCTURE. CONTINUOUS AND COMPLETE SCIENTIFIC TRAINING & DEVELOPMENT FOR DOCTORS AND NURSES.
* CREATION OF A NATION-WIDE ELECTRONIC MEDICAL RECORD SYSTEM, TO SPEED UP PROMPT DIAGNOSIS AND TREATMENTLET’S END THE HYPOCRISY OF THE ONES THAT GOVERN, WHO PREFER TO ALLOW DOCTORS TO BE BRIBED BY THEIR PATIENTS, INSTEAD OF PROVIDING THEM WITH A DECENT SALARY.
* NO MORE BRIBERY
* NO MORE BUREAUCRACY
* NO MORE LIES
WE DEMAND FREE AND EFFICACIOUS HEALTHCARE SERVICES FOR ALL.
Next time you’ll have to bribe a doctor, just don’t.
Choose instead to make a donation. Amalia’s last wish was to contribute to the -under construction- Oncological Centre for Children. (Elpida foundation, tel no 0030210-7757153, email: http://giatinamalia-blog.blogspot.com/2007/05/info@elpida.org, Bank accounts: National bank of Greece, account no 080/480898-36, Alphabank account no 152-002-002-000-515. Please remember to quote that your donation is “for Amalia”)
INTERNET MOVEMENT OF AMALIA’S FRIENDS
Nisam stigla da prevedem tekst pa ga kopiram na engleskom, ali nemojte da vas mrzi, pročitajte....
This one is for Amalia…
"Every patient has the right to being respected and maintaining his dignity."
(Greek law, article 47, L.2071/1992)
"Quacks should be the exception, you guys, not the norm…"
(Amalia Kalyvinou , 1977-2007)
Since the age of 8, Amalia Kalyvinou started having pains. Despite her numerous visits to doctors and several admissions to hospitals, no-one managed to diagnose her in time with the benign neurinoma of her lower extremity, which was the actual diagnosis at that point. 17 years later, Amalia was told that the neurinoma had transformed by then into a malignant tumour.
For the next 5 years, Amalia not only had to fight with the cancerous disease and amputation, but also with a corrupt Greek National Health System: it ignores (by choice) the ongoing patient-to-doctor bribery and insists on time-consuming bureaucratic methods and practices. Besides radiotherapy and chemotherapy, Amalia had to face the financial exploitation by doctors that stood opposite to rather than by her side. On top of her pain, she had to endure the greediness of private clinics and the exhaustingly long waiting queues of the health insurance system, in order to get legal approval for some ridiculously low financial compensation.
Amalia passed away on Friday, May the 25th, 2007. She was just 30 years old.
Before dying, she managed to document her experience and share it with us in her blog http://fakellaki.blogspot.com/.
The promising literature graduate named in there each and every one of the doctors she had to bribe, praising at the same time the ones that honoured the Hippocratic Oath. Her testimony moved thousands of people that stood by her side all the way to the end.
"Amalia's main aim was to tell her story, so that she could awaken as many people and as many consciences as possible. She mainly wanted to show that there are ways to resist not only the self-regulation and authority of dishonest and heartless doctors, but also the bureaucrats of the Health System."
(Dikaia Tsavari & Georgia Kalyvinou – Amalia's mother & sister)
According to the Greek law, it is considered a major disciplinary offence for the doctors of the Greek National Health System to:
"Accept bonus and especially any compensation or property grant, for any medical service provided.”
Amalia Kalyvinou fought for things that are taken for granted in a modern European country. Unfortunately, this is not the case for Greece.
Continuing Amalia’s effort where she left off, we protest in public and we demand:
* THE STATE TO TAKE IMMEDIATE ACTION TO STOP BRIBERY AND THE INEQUALITY BROUGHT IN THE TREATMENT OF PATIENTS.
* THE NATIONAL HEALTH COMMITTEE TO BE MORE FLEXIBLE SO AS PATIENTS STOP FALLING VICTIMS TO TIME-CONSUMING BUREAUCRATIC PROCESSES.
* THE DEPARTMENT OF HEALTH TO ENSURE STRICTER CONTROL ON THE RELATION OF DRUG COMPANIES – MEDICAL SERVICE.
* FULL UTILISIZATION OF CURRENTLY ABANDONED HOSPITAL INFRASTRUCTURE. CONTINUOUS AND COMPLETE SCIENTIFIC TRAINING & DEVELOPMENT FOR DOCTORS AND NURSES.
* CREATION OF A NATION-WIDE ELECTRONIC MEDICAL RECORD SYSTEM, TO SPEED UP PROMPT DIAGNOSIS AND TREATMENTLET’S END THE HYPOCRISY OF THE ONES THAT GOVERN, WHO PREFER TO ALLOW DOCTORS TO BE BRIBED BY THEIR PATIENTS, INSTEAD OF PROVIDING THEM WITH A DECENT SALARY.
* NO MORE BRIBERY
* NO MORE BUREAUCRACY
* NO MORE LIES
WE DEMAND FREE AND EFFICACIOUS HEALTHCARE SERVICES FOR ALL.
Next time you’ll have to bribe a doctor, just don’t.
Choose instead to make a donation. Amalia’s last wish was to contribute to the -under construction- Oncological Centre for Children. (Elpida foundation, tel no 0030210-7757153, email: http://giatinamalia-blog.blogspot.com/2007/05/info@elpida.org, Bank accounts: National bank of Greece, account no 080/480898-36, Alphabank account no 152-002-002-000-515. Please remember to quote that your donation is “for Amalia”)
INTERNET MOVEMENT OF AMALIA’S FRIENDS
Wednesday, May 23, 2007
jedno pitanje
Dobila sam link: http://www.trekearth.com/ sajt sa predivnim fotografijama iz celog sveta. Obavezno pogledajte kad imate vremena.
E sad, pitam ja vas, ceo dan razbijam glavu i ne mogu se setim šta beše radiš kad vidiš neke slike kao što su ovih par koje slede, a sa druge strane:
1) živiš u Srbiji koja je na najcrnjoj mogućoj viznoj listi otprilike
2) radiš u firmi za platu malkice veću od prosečne, a nisi prijavljen, pa između ostalog moraš i da lažiraš dokumenta za vizu
3) planiraš svadbaricu najesen sa gomiletinom ljudi (eto red je), a takođe ni za to nemaš baš neka sredstva
4) nemaš pojma kad ni da li možeš da dobiješ godišnji odmor (da li se to tako zove i kad zvanično nigde ne radiš) + tvoj tzv partner (s kojim planiraš ono pod 3) tek ima problema da dobije taj tzv odmor
5) tvoj dom vapi za raznovrsnim inovacijama i popravkama
E sad, pitam ja vas, ceo dan razbijam glavu i ne mogu se setim šta beše radiš kad vidiš neke slike kao što su ovih par koje slede, a sa druge strane:
1) živiš u Srbiji koja je na najcrnjoj mogućoj viznoj listi otprilike
2) radiš u firmi za platu malkice veću od prosečne, a nisi prijavljen, pa između ostalog moraš i da lažiraš dokumenta za vizu
3) planiraš svadbaricu najesen sa gomiletinom ljudi (eto red je), a takođe ni za to nemaš baš neka sredstva
4) nemaš pojma kad ni da li možeš da dobiješ godišnji odmor (da li se to tako zove i kad zvanično nigde ne radiš) + tvoj tzv partner (s kojim planiraš ono pod 3) tek ima problema da dobije taj tzv odmor
5) tvoj dom vapi za raznovrsnim inovacijama i popravkama
aj molim vas nek mi neko kaže, na vrh mi jezika ceo dan a nikako da se setim
Friday, May 18, 2007
odakle se blogiram
Evo malo i ja da se slikam, ja sam uvek bila za masovne pokrete i ne mogu sad da štrčim, jel' tako?
Kod mene kao kao relativno svežeg, ali pristojno aktivnog blogerskog primerka, nailazimo na dva blogo-sedišta ili modernim jezikom - blogiram se sa dve IP adrese. Radnim danom od 9 pa negde do 16h imam tu čast da uživam u blagodetima ADSL-a bez koga ne bih ni približno ovoliko bila prisutna u blogovskom kružoku. U ostalim terminima sam uglavnom blogoneaktivna, ali dešava se da ne mogu da izdržim pa se kaznim jednim dial upom samo da bih videla koliko sam navatala komentara - da i ja sam jedna od tih, iako slaba vajda - avaj vrh ATP mojblog liste za mene će ostati zauvek nedostižan, al ko da je bitno, nek ide život!
licino mesto No 1 - kancelarija
licino mesto No 2 - moja sobica moja slobodica (i prokleti dial up)
Kod mene kao kao relativno svežeg, ali pristojno aktivnog blogerskog primerka, nailazimo na dva blogo-sedišta ili modernim jezikom - blogiram se sa dve IP adrese. Radnim danom od 9 pa negde do 16h imam tu čast da uživam u blagodetima ADSL-a bez koga ne bih ni približno ovoliko bila prisutna u blogovskom kružoku. U ostalim terminima sam uglavnom blogoneaktivna, ali dešava se da ne mogu da izdržim pa se kaznim jednim dial upom samo da bih videla koliko sam navatala komentara - da i ja sam jedna od tih, iako slaba vajda - avaj vrh ATP mojblog liste za mene će ostati zauvek nedostižan, al ko da je bitno, nek ide život!
licino mesto No 1 - kancelarija
licino mesto No 2 - moja sobica moja slobodica (i prokleti dial up)
Digresija - čudom se čudim, danas pada kiša a ja sam sasvim lepo raspoložena. Taman sam osetila kako pripadam negde, kad više ne mogu ni u metereopate da se svrstam, eeee, kuda ide ovaj svijet?!
Subscribe to:
Posts (Atom)
