o meni

1. volim da se šetam sama
2. kad sam bila mlađa uvek smo gasili svetlo kad gledamo neki film, ’kao u bioskopu’ voleo je da kaže moj deda, kasnije je to kod njega preraslo u preteranu štednju struje... sad volim da gori svetlo, u suprotnom vrlo brzo zaspim
3. nisam ambiciozna i nemam takmičarskog duha... možda zato što sam jedinica (nažalost)
4. volim da sedim u kadi kad se tuširam, iako sam odavno prestala da je punim vodom... uostalom manje isprskam okolo (malo je komplikovan slučaj za zavesu)
5. trapava sam... nadala sam se da će se to sa godinama izgubiti, ali jok... najgore je kad nosim u rukama tašnu, bar jednu kesu i još plus i kišobran (noćna mora) i onda recimo treba da kupim nešto na trafici...
6. ne volim peščane plaže, svuda ti se bre uvuče pesak - u stvari, u kupaći, u papuče, a još ako počne da duva, sačuvaj bože
7. priznajem slušam između ostalog grčku muziku koju posle ovi naši obrade i onda mi je skroz grozna i u životu je ne bih slušala u domaćoj verziji
8. strašno sam neodlučna, naročito kad naručujem nešto u kafiću, a posebno restoranu... i obično se pokajem šta sam izabrala
9. od svih društvenih igara najviše volim da igram yamb
10. ove godine ću, bože zdravlja, da se udam
11. stalno pravim ili bolje reći kopam zanoktice (ono meso oko nokta u stvari)
12. preferiram nes od turske... leti, kad pijem hladnu, volim da pravim penu, a zimi samo sunem vrelu vodu i to je to
13. pomalo se plašim mraka, a u svakom slučaju ga ne volim, naročito kad padne u 4 popodne... Petar kaže da sam ’dnevna životinja’
14. površna sam i mnogo toga radim ofrlje i navrat-nanos
15. ne volim da idem kod lekara, kao i većina ljudi, čak mi je bilo draže da odem u školu nego kod lekara, ako već ne može mama da mi opravda časove
16. u osnovnoj sam bila kako bi se reklo recimo tuta-muta, stidljiva i tako to... baba i deda, a i mama uglavnom su me učili da budem dobra sa svima – u stilu bratstvo-jedinstvo... tako u to vreme nikad nisam imala najbolju drugaricu, jer sam sa svima bila ok...
17. (nadovezuje se na prethodno) imam problem da pokažem, iskažem, kažem, kako god hoćete, svoje mišljenje... sad je bolje, ali sa nekih 13-14 sam imala trenutke da ’izađem’ sa drugaricama u neki parkić gde su dolazili i neki likovi koji su bili tad aktuelni... i tako presedim celo veče sa svima njima i ne prozborim ni reč... STRAŠNOOOOO... sad sam počela da nadoknađujem propušteno, pa kad krenem od Kulina bana nešto da vam pričaaaaam...
18. slabo nosim nakit, naročito prstenje, smeta mi, imam ekcem, a i ne patim od toga
19. malo teže umem da kažem NE, uvek gledam da ispoštujem druge, pa nekad i na svoju štetu, iako sam jako svesna da je tako
20. ipak sam malo sujeverna iako odbijam da priznam, recimo ne sečem nokte po mraku, a i neka knedla mi stoji kad mi crna mačka pređe put
21. imam fobiju od svađa sa drugim ljudima (koji nisu moja baba i ranije deda) zato što mrzim ono što dolazi posle, napete situacije itd, a i sa mojima kad se svađam znam da se ništa neće promeniti, i dalje ćemo da se volimo isto i posle maksimum sat vremena da pričamo kao da ništa nije bilo... sa drugima nikad ne znaš... samo što ne valja što sve što mi se skupi zbog drugih ja iskalim na babi...

da ne udavim baš skroz dosta je za ovaj put...

još malo o babi ili kako sam se onesvestila prvi i jedini put u životu

Inače, da se nadovežem na prethodni post, živim samo sa babom, od skoro, deda mi je umro u maju... bilo je mnogo lakše s njom dok je deda bio tu jer ako ništa drugo imala je s kim da priča i da se svađa... i nisma morala da mislim o tome kako je sama... ovako je brate zajebano do zla boga... malo je jaz generacija, ona više nije što je nekad bila, mozak otiš’o na zaslužen godišnji (ili životni) odmor... ali sve ja to lepo mogu da razumem i objasnim dok nisam pored nje, ali posle samo par minuta razgovora ili par sati provedenih sa njom u kući ja redovno dobijam nervne slomove, ali toliko da sam već počela da razmišljam ozbiljno da porazgovaram s nekim stručnim o tome. Ako neko ima slično iskustvo, pa još i savet molila bih da to podeli sa mnom!!!

Ali sad da ispričam kako sam ja prvi i jedini put pala u nesvest, a baba u celom događaju igra jako veliku rolu. Pa, bilo je to jako davno, pre nekih dvajes i kusur godina ili pre frtalj veka što bi se reklo, kad sam bila mala i imala negde oko 4 godine, aj nek bude tako... Živeli smo na Dušanovcu, a u blizini je bio, i još uvek je, Dom pionira Šumice (mislim da su se oni pioniri u međuvremenu izgubili iz imena, al nisam sigurna), a tu su se osim sportskih manifestacija, na šta se, čini mi se, sad svelo, održavale i predstave i slični kulturni događaji. I tako jednog dana baba povela mene i mog komšiju i tadašnjeg najboljeg drugara Peđu (s kojim nažalost nemam nikakav kontakt otprilike od tog vremena), da gledamo predstavu ’Loptica skočica’... i to je lepo prošlo, a nastavilo se kao ’baba skočica sa kobnim završetkom’ – naime ispred se nalazio parking i malo napred neizbežni stubići sa lancima između (moguće da postoji i konkretni naziv za to ali ja nisam upućena) – znate ono da ne mogu kola da prođu... drži baba mene s jedne strane, Peđu s druge, ona u sredini.... mi, deca ko deca, hoćemo po svaku cenu da preskočimo taj lanac ... i preskočimo... e sad, ’oće i baba (tad je imala oko 50, tako da nije tako strašno za zamisliti) i kako je preskočila tako mene povuče i ja opalim glavom o beton i zaigraju mi i loptice i babe skočice oko glave... sreća u nesreći preko puta je Dom zdravlja, a ja tad bože zdravlja bila lagana, pa me neki čovek odmah odneo tamo i stavili mi ogroman flaster preko celog obraza... pošto nisam povraćala zaključeno je da nije potres mozga, mada mi se ponekad čini da osećam okasnele posledice toga... imam i jedan ožiljčić, al ne vidi se mnogo... To je ta storija, a s babom sam nedugo posle toga imala još jedan doživljaj od kog imam malo veći ožiljak na bradi (odozdo je pa se ne vidi) ’ živeli smo u kući i krenuli kod komšinice na kafu, šta li, a bilo malo poledilo, onako kako je umelo pre koju deceniju.... i tako malo ja pala... na taj led... ali ona skočica mi je ipak ostala u neizbrisivom sećanju...

eto...

Otišla mi baba za Niš

E čuda se stvarno dešavaju, ne treba gubiti nadu!!!
Sve u svemu moja sestra genije, fala joj ko sestri, uspela juče da nagovori moju babu onako na drž-ne daj da krene sa njima za Niš, pa nek bude i samo na nedelju dana!!! To se zove umetnost i veština! Sestro, ljubim te puno!!! Mi svi zinuli od čuda, niko nije mogao da veruje, naročito Petar i ja, došlo nam da pratimo bus kolima bar do do prve naplatne rampe da vidimo da se baba slučajno ne predomisli pa natera Miška da okrene bus. I tako vam se moj dečko meni lepo doselio!!! Ali, ne lezi vraže, moj verni drug Marfi, kao što već rekoh, mene nikad ne napušta, tako da mi se dečko jutros probudio mrtav bolestan... ali da ponovim – ne treba gubiti nadu tako da ima da se založim bre ako treba gore nego Kosovka devojka, ovakve šanse se retko dobijaju, pa bre baba je poslednji put išla negde na leto 2001. i to, uzgred, baš u Niš.

E, ovo gore mi stoji u drafts-u još od jutros, u međuvremenu baba razbila glavu tamo kod njih, pa su je ušivali i snimali, ne znam detalje, ali sam se zamislila, jel to mene možda bog kažnjava... možda za neki prošli život, šta li je?

Još jedna priča sa ulice

Juče čekam bus i pored mene na stanici između ostalih čovek i žena sa dve klinkice, tata nosi mlađu, a mama šeta stariju (cirka 2 godine) okolo ... i klinka nestrpljiva, stalno ponavlja: ’Mama, a ka’će autobus?’ a mama joj na to kaže: ’Ne smeš da budeš nestrpljiva, ako budeš u životu tako nestrpljiva bićeš mnogo nervozna i histerična’... i to baš onako odsutno, kao da joj ne drži predavanje već priča sebi, što dokazuje i ono ’histerična’ koje mala sasvim sigurno nije razumela...
Nemam svoju decu, biće bože zdravlja i toga... al uvek me zanimalo kako se to u stvari vaspitavaju deca ... čim pitam ovako nešto verovatno se već hvatate za glavu koliko će moja deca biti razmažena, ali ne mora da znači... al eto recimo u ovoj situaciji (gore navedenoj), šta biste vi uradili?

kaže Napoleon Žozefini:

'Daljina leči male strasti, ali pojačava velike'

zanimljivo

p.s. čitam neka njegova pisma, knjižica dušu dala za put do posla (busom), i po sadržaju, a naročito po veličini :)

'de si bre inspiracijo?

Joj bre, čitam okolo blogove, što ljudi umeju da pišuuu, a meni evo sad nešto ne ide, al dobro, važno da ja imam blog pa ćemo lako za ostalo, nije to mala stvar :) nego što se pogubim, hoću da postignem da aktivno pratim gomilu blogova, a stvarno ima mnogo dobrih, al onda u svakom nađem još buljuk linkova i tako u krug, najgore što može da ti se desi na internetu, zalutaš ... i kako onda još da se bavim svojim blogom :)

Evo napolju promiče sneg, ništa me ne bi čudilo da do kraja radnog (ne)vremena napada pošteno, pa da bude k’o za sv. Nikolu, jer ja sam opet kao tada obula one čizme što propuštaju, a moj verni drugar Marfi, koji me prati celog života, tako nešto obično ne propusti da primeti...

Kad sam još pisala pismene zadatke, nekada davno u ono doba kad se išlo u školu, često sam koristila nekih 2-3 citata (izgleda da sam oduvek bila predodređena za nekog teškog plagijatora), a redovno je to bio Mika Antić, sad sam se toga nešto setila i još uvek znam napamet taj deo: ’Ako ti jave umro sam, ne veruj, to ne umem, ljubav je jedini vazduh koji sam udisao i osmeh jedini jezik koji na svetu razumem’, a pošto mi se ta pesma (’Besmrtna pesma’) i dalje sviđa evo našla sam i neki link, mada nije baš cela tamo, ali zato ima i drugih pesama pa vredi ošacovati: http://solair.eunet.yu/~igla/antic.html

Prekjuče razmišljam kako bi baš mogli da ulete neki časovi jer su mi finasije u out-u ili da se drugačije izrazim, stagniraju, a za ovu godinu baš imam velike planove sa njima, uostalo ko nema... i tako razmišljam, jes' da me mrzi, lepo mi brate ovako završim u 4-5 s poslom i slobodna sam da se švrćkam po mahalu :) kad juče ujutru zove me jedan poznanik i kaže ’oćeš ti da držiš časove tim i tim mojim prijateljima, ja kažem sa širokim osmehom ’oćuuuuuuu’, još se potrefilo i da žive ovde negde blizu mog posla... ma super... jedino što je gospođa specijalista za engleski, znači manje više koleza i to starija, tako da ću malo od nje da imam tremu, al ko da je bitno, važno da bude malo deviza... i tako sad čekam da zakažemo prvi časić... uzgred da se malo besplatno reklamiram ja držim časove grčkog, a umem i da prevedem nešto ako treba .... čisto da imate negde u malome mozgu...
Uf što volim kad ide onako kao sam poželela... kad bi sve moglo tako... samo pomisliš i klik... al eto zato postoje blogovi, pa klikom možeš da napraviš svet kakav želiš :)

osamdesete

Evo malo u nedostatku inspiracije da nakačim i neke stihove iz osamdesetih, eventualno s početka devedesetih. Sad me u'vati neka nostalgija bre... kako je bilo lepo kad smo bili mali deca... i živeli u velikoj zemlji koja je imala more i nismo znali šta su vize i šta su ratovi i šta je Evropska unija, a šta smo mi... i brate vladao je rock 'n' roll :)

U to ime:

Haustor - (Bolero, 1985) - Šal od svile

Ja sam bio pogresan

Kad sam ti stavio ruku na rame

Tamo je drzao dugo

I govorio rijeci

Ja sam bio pogresan

Kad sam trazio da mi kazes

Koja si strana

Postoje pravila igre

Ti znas da ne mozes sama

Ispod svih tih zastava

Sto vijore svud oko nas

Ne postoji mjesto

Gdje mogla bi stati

Visoko dignuti ruke

I pjevati nasu pjesmu

Protiv volje umijesan

U staru zavjeru strana

U staru zavjeru nada

Ja sam jednoga dana

Slucajno nasao put

Ispod svih tih zastava

Sto vijore..

Kapi s oboda

Sada padaju na uze i gun

Ja sam slobodan

Neka s moga vrata vijori sal od svile..

Oktobar 1864 - Chekam

Vreme nestaje kao dah umoran od pevanja,

svet se okrece, ritam je obichan noc i dan,

ovo je vreme ratova, vreme krupnih prevara,

chujesh li pucaju nocima

treba mi nova muzika i svetlo svemira,

vidish li nishta se ne menja,

chekam i sad kao nekada s licem na prozoru,

chuvam se od divljih vetrova,senki u prolazu

***

Ja cijeli zivot sanjam kako odlazim uz rijeku

Starim parobrodom koji vozi sol

I da nosim jednu davnu, nikad prezaljenu ljubav

Tanku dugacku cigaru i par mamuza od zlata

Da sam Sejn

***

Sve ce to, o mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i sas

i dvije ce pokisle ptice sa tvoga oka prhnuti na jug.

Ni jedna suza, ni malo volje ni jedna slutnja, ni glas,

a moglo je bolje

***

Ako snijeg bude ikada padao kao one noći po nama

Ti mu nemoj kriti lice već ga hvataj usnama

A ako usne tvoje vrele, do mene doći budu htjele

Ti znas da ja znam da ti znaš da ne mogu sam

Još uvjek stojim na istom mjestu

Gledam snove kako prolaze

Stojim dugo i čekam čudo

Tajna vrata da se otvore

***

Pare, pare pokreću svijet, politiku i nogomet

Parama ja kupujem sve, jahte, konje, zamkove

Al' upamti frajeru, da ti pare ne mogu, kupit' raju iskrenu

Para vrti tamo gdje burgija ne može

Parama mogu kupiti sve, političare, novine, sudije

Al' upamti frajeru da ti pare ne mogu

Kupit' raju iskrenu

....................................................

A kad hladni vjetar dođe u tvoje krajeve

I kad ti srce staro ispune ledenice

Pitat' ćeš se zašto figure šahovske

S one druge strane niko ne miče

***

Umiru jeleni, i sad u meni tamo gde si bila slomilo se jutro,

Ko ti je rekao da snovi tamne, nikad necu znati,

Jer bicu samo trag coveka, bicu vodja skitnica.

Nek bude dan, kad divlje ptice krenu, preko istog mosta ja cu preci,

Ako me tamo ceka tvoja senka, nista necu reci,

Jer bicu samo trag coveka, i bicu vodja skitnica.

***

Partibrejkers - Molitva
Ti mozes da spavasc eo dan i noc, ti mozes da sanjas da ces obojiti noc

Sunce plovi po nebu, crta svoj krug, ljudi zive pod zemljom, vlada ocaj i muk

Boze, oprosti nam, pruzi ruku i pomiluj nas

Ovo je moja molitva, ne zaboravi nas

Tu je bio grad, sad je pustinja

Tu su ziveli ljudi, bezbroj sudbina

Boze, oprosti nam...

***

Hocu da znam kuda vodi ovaj put, mene i zivot moj

Ciji je pocetak, ciji je kraj, koji to covek vecnu tajnu zna?

Tamo gde je srce, tamo sija sunce, tamo gde je strah, tamo zivi mrak

Marijo, majko bozija, da li vidis sta rade sa tvojom decom

Biti isti, biti poseban,

biti slobodan, biti samo svoj

***

Zasto se ne javis, zasto nam ne pises

Gde li si kako si, s kim li se vucaras

Ovde je hladno, ovde je zima, ovde je mrak

Ja nemam posla i nemam s kim da spavam

.................................................

Vodi me na Jadransko more, ja volim Jadransko more

Tamo gde talasi zovu bela jedra

Zasto si ostao, zasto se ne vratis

Ovde te trebamo, ovde te cekamo

***

Nisam rekao nista sto bi moglo da znaci, nisam nasao onu pravu rec

koja moze da veze, koja moze da boli, kojoj verujem, verujem

Nece doci na jesen kada opada lisce, nece doci u zimu kad je sneg

nije imala hrabrost, nije imala kada da ostane, da ostane kraj mene

da li da verujem u to

***

Pokupimo boje koje padaju sa neba,

Dovoljan je dodir, samo to nam treba,

Zaboravi na juce, hajde pogledaj u sutra,

Vidices da zelis, videces da mozes.

***

Električni Orgazam - Nebo
Moje su nebo vezali zicom, po mome mozgu crtaju sheme

zele jos jednu kopiju svoju da njome vrate nestalo vreme

Al ne dam svoje ja ideale i jescu snove umesto hleba

ja svoju srecu nosim sa sobom,

ona je parce slobodnog neba

***

Kad ti se na glavu sruci citav svet

Kad se sve sto vredi u provaliju surva

Ostanes kraj puta k'o popisan cvet

Sudbina je stara, proverena kurva

***

Dan je tmuran, ja mamuran

Nemoj, sreco, nemoj danas

Da ispravljas krive drine

Mozes doci do istine

Pusti ladje neka tonu

Daj mi sodu bikarbonu

Ti si kriva zbog mog piva

Nemoj, sreco, nemoj danas

Mi smo danas, blago meni

Poprilicno promaseni

Ima mnogo losih dana

Kod ljubavnih veterana

Mi smo, eto, blizu kraja

Jedan korak do ocaja

Cuvaj malo nade za nas

Nemoj, sreco, nemoj danas

Nemoj, sreco.. Molim? Ma nemoj danas

***

I zato sto sam tako mlad, sto sam tako mlad

I zato sto ne mogu s tobom drugacije

I zato sto nemamo kamo, sto nemamo

I zato sto nemamo love za skupe provode.

Mi plesemo cijeli dan i noc..

Mi plesemo cijeli dan i noc..

***

Da sam hipik odseko bi kosu

Da sam gangster javio bi bosu

Da sam vatra pusio bi se

Da sam stao srusio bi se

Da sam hladan ne bi se nerviro

Da sam lova ja bih devalviro

Da sam blizu javio bi se

Da sam gnjurac davio bi se

***

Izgleda mi da te stigla ,neka gadna bedara,

i da ti je srce hladno,hladno kao ledara. aLIIIIIiiiii

Nemoj da budesh nja nja ....(njaaaaaa njaa)

bolje da budesh la la ( laaaaaaa la) Nemoj da budesh nja nja ....(njaaaaaa njaa)

Jer cu da budem i ja ....(njaaaaaa njaa).

***

Zabranjujem sve one zamke vase podlosti

Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti bude kraj

Ovo ne sme biti

kraj