u slici, bez reči

kad se žene skupe pa poblesave :)

U subotu napravih devojačko veče... kod kuće, iako me big sis Ana savetovala da je možda bolje da bude negde napolju, al ja bila tvrdoglava... ne mogu reći da mi je žao... uostalom nije svejedno negde napolju napiti 16-17 žena (još nisu sve pozvane ni došle)...
Bila je ludnica, videću da priložim sliku pa da se vidi iz priloženog :) prvo su sve naravno posedale pa je ličilo na kolo srpskih sestara, al je onda blaženi alkohol počeo polako da deluje pa se poustajalo... dobro, smorile smo malo moje koleginice i ja sa grčkom muzikom ove koji nemaju ič veze sa tim... ali bilo je baaaaš dobrih momenata...
Nego negde oko 2 lego meni komšija ispod na zvono i sve u svemu manje više rasturi mi žurku vrlo brzo :( ove žene počele da se deru, da pevaju, kažu šta te briga, nek zove interventnu, baš bi bila fora da nam dođu neki uniformisani :) al meni se da izvinete sjebalo raspoloženje i gotovo... Što je najgore komšija je baletan (posle smo muškima zagolicale maštu tom informacijom) i po mojoj proceni nema više od 35-6 godina... i ništa ga nije ganulo što je meni devojačko veče, jedan jedini put u životu (nadam se iskreno)... da je došao neki penzos pa da razumem... u stvari penzosa bih možda i ganula, ovaj živi u slobodnom braku :) Jbg kriva sam i ja (to mi najgore pada) jer se nisam setila da im kažem ranije, silazila sam to veče al nisu bili tu, posle kad su žene navalile da dolaze ja skroz zaboravila, a on kaže mogla si da nam kažeš pa da ne spavamo tu... ozbiljan problem... tako da moram sad da im kažem da ako hoće u nedelju ujutru da spavaju neka se slobodno čiste, nemam nameru da utišavam muziku na sopstvenoj svadbi, ova jedna žrtva je bila više nego dovoljna! Eeee, pamtiću ga celog života, partibrejker najgore vrste... baaaaaš mi je krivo što nismo dočekale sunce po stolicama, kao recimo na ovoj slici :)

FRKA PANIKA I TAKO TO

Šta radite, kako se ponašate, kako reagujete kad vas uhvati frka panika i nervoza? (iz bilo kog razloga)

1) vrištim
2) psujem sve oko sebe
3) skačem – lupam nogama o pod
4) lupam vratima, slušalicom itd.
5) plačem
6) preplićem jezikom
7) napravim sebi toplu kupku da iskuliram
8) jedem čokoladu
9) čaše lomim
10) čupam kosu
11) spavam zimski san
12) prežderavam se
13) pušim ko Turčin
14) pijem da zaboravim
15) iživljavam se nad nedužnima verbalno
16) iživljavam se nad nedužnima fizički
17) pokušavam samoubistvo sa namerom da ne uspem
18) pokušavam samoubistvo sa namerom da uspem, ali mi ne uspeva
19) sečem i turpijam nokte
20) šišam se sam(a)
21) šišam se kod frizera
22) krečim, menjam tapete
23) zovem molera/molerku i šacujem ga/je dok kreči/menja tapete
24) odlazim na Lastovo/južni pol/Uskršnja ostrva
25) odlazim u manastir
26) pravim smicalice onima kojime nerviraju
27) organizujem zavere protiv onih koji me nerviraju
28) drogiram se
29) odričem se preko novina tog i tog ili tih i tih
30) pišem post
31) itd

jeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee

Dobila sam svoju prvu lično moju karticuuuuuuu!!!

Baš je lepa i šarena :)))

eto mene malo

Nije me bilo neko vreme u ovim krajevima, pa je red da se malo zapljunem!
Ima kod mene štošta novo, pa sad ne znam, greota da zbudžim u jedan post, videću još do kraja, kako to kod mene obično ide.
Najvažnija vest: Pera mi se doselio! Sad smo ko pravi muž i žena :) generalna proba! Šta da vam kažem, smišlj’o je neke razloge, odupirao se, al na kraju je pao J Sad svako jutro idemo zajedno na posao, čak sam mu i markicu kupila! Prešli smo u ’veliku’ sobu, a baba smo prebacili u malu. Da, ako ste zaboravili, tu je i baba :) tako da nije sve tako idilično, al, da ne ureknem, nešto otkad je Petar zvanični ukućanin manje se svađam sa babom! Petar je oduševljen što ona skuva kafu ujutru i onda sednu na terasu, on puši, gleda u Dunav i budi se polako i ne obraća pažnju mnogo na to šta baba priča (inače sam za sebe kaže da je ’flegmamen’), ona sva srećna da ima sa kim da priča, a ja sva srećna što mogu da se spremam na miru :) Sreća pa je leto i može da se sedi na terasi!
U nedelju smo skinuli s vrata jednu veliku stvar – upoznavanje matoraca! Da da, tek sad smo to obavili, znam neki će reći kad ste čekali do sad mogli su i na svadbi da se upoznaju, al baš me briga! Dobro je prošlo, kako smo se nadali, svi su bog zna kako oduševljeni jedni drugima, a najviše nama ;)
E da, takođe vrlo bitno – nađoh i venčanicu! Al sad pošto mladoženja ne sme da je vidi, nećete moći ni vi sve tamo negde do kraja septembra eventualno :) Ostalo nam je još puno stvari da odradimo, muke tek počinju :( Na primer, svi se zgražavaju da još nismo našli muziku... ko zna možda će na kraju svatovi na smenu da nam didžejišu... tako da ako imate neku preporuku, otvoreni smo za predloge!
Iskoristiću daleko čuvenu blogersku vrlinu, a to bi bila spremnost da se pomogne saborcima i susektašima, a boga mi i neregistrovanima, pa ću pitati da li neko ima da predloži i nekog frizera, cvećara-aranžera, tekst za pozivnice, mesto gde se prodaju veeelika odela za mladoženje i tako to.

Nastavak u sledećem broju!

jun proš'o

Eto nije me bilo neko vreme, totalno sam ispala iz fazona... dođe mi da ukinem ona obaveštenja o novim postovima što dobijam na mejl, jer kad se skupi svaki dan po 10, samo zapadam u veću paniku, koliko propuštam... nedopustivo!
Trenutno sam u fazi poslovne selidbe. Ali ne, nisam našla drugi i bolji posao, samo smo se preselili u centar. Superiška, više ne radim na periferiji, nego boga mi u strogom centru!!! Jes da je komfor malo lošiji, ali bože moj, jedan prevoz je jedan prevoz... plus lepo i smisleno mogu da se prošetam na pauzi ili da se lakše nađem sa nekim posle posla, a možda čak i da svratim do kuće, a ne da se se smucam po ceo dan da ne bih dva puta išla do ’grada’.
Ovde će u svakom slučaju biti zanimljivije jer smo se spojili sa nekom drugom gazdinom firmom, koja u stvari stvarno postoji i ima puno ljudi pa se stalno nešto dešava, pogotovo sada dok je još prašina okolo, i majstori prisutni, pa vlada opšta nervoza. Nema više dremanja na dvosedu kad se zadesi da sam sama, nema čak ni dvoseda... ali dobro, idemo dalje.
Plus mi poslovni PC ne šljaka ni malo dobro, trebaće mu totalna transformacija samo kad firmanjski kompjuteraši stignu do njega od silnih zadataka. Između ostalog non stop mi puca veza i ne mogu ni da četujem ni da blogujem, zamislite to ??!!! :)
Šta je jo bilo u mesecu junu osim dolaska u centar...
Eto bio je i taj čuveni Inđijanski događaj, koji će se svakako pamtiti, e sad što ne baš po dobru, to je druga stvar... pošto je već dosta pisano o tome, samo da kažem ukratko kako je kod nas prošlo – prvo smo se Pera i ja, kao i on i njegov bata blizanac malo kačili... pa smo se onda malo svi po dvoje-troje razdvojili... pa je koncert trajao kratko... pa je počela kiša negde kad smo uspeli da pronađemo kola... pa nam je jedna drugarica pokisla do gole kože jer je bila daleko i posle nije uspela da nas nađe (srećom braća su imala neke stvari za presvlaku, a i odvrnuli smo grejanje u kolima, da se ugušiš)... pa smo onda blejali i kružili po parkingu do 3 ujutru (neka 3,5 sata)... i na kraju stigoh kući oko 5... sreća u nesreći nisam radila zbog ovog haosa na poslu od ponedeljka, zaključno sa sredom, pa sam mogla da odspavam barem...
E sad nešto lepše - ne napisah na vreme, al ipak ću, bez obzira što je sad već prošao brzi voz i što me je mrmot preduhitrio... nema veze, kaže on: Napiši, pa će ovi dobri ljudi da čestitaju... reko’ aj da probamo...
Daklem pre tačno mesec dana, ova ovde domaćica blogerka je doživela da bude i zvanično zaprošena od svog dragog, koga neki znaju kao paučinastog blogera - Peru Milog. Kažem zvanično, jer je priprema svadbarice, barem psihički i dogovorno, krenula i pre toga. Elem, moj je dragi mene iznenadio i odveo me tamo:

a posle dva dana zajedno smo kupili i ovo:

U međuvremenu, zakazana je i svadbarica!!! I to za 23. septembar, nek znaju svi, pa nek ide život!!! Tako da znate šta nas čeka, a osim mesta i okvirno klope ništa nismo pripremili i svi su osim nas dvoje, u totalnoj panici već sad. Eto taj big događaj je između ostalog i razlog što nema mora ove godine, pa sa setom pratim pripreme svih ostalih, ali bože moj, uleteće neki medeni mesec bar od 5 dana, zaradiće se valjda nešto na toj svadbarici, pa ne pravimo je valjda džabe ;)))

Pozdrav svima!

fleka-post

Juče je gostovala jedna grčka predstava u Beogradskom dramskom. Dogovorim se ja sa koleginicama sa faksa da idemo, čak nabavile i besplatne karte. Po svom starom običaju pre pozorišta uglavim da se vidim sa drugaricom koja živi u Briselu i retko se viđamo i danas putuje, a kupila mi neke knjige u Atini, pa je vredelo duplo cimati se i do Krnjače… Znači napravim lepo celodnevni plan, povratak kući tek u kasnim časovima… Jedno pola sata pred polazak s posla rešim da pojedem jednu ćelavu breskvu koju sam ponela za užuinu…. Al naravno mrzelo me da uzmem lepo tacnu i da sednem da je pojedem nego mi slađe bilo onako opušteno… i tako opušteno isflekam ja belu majcu (za pozorište), koja je inače kupljena tek pre nekih mesec dana… počnem tu da psujem svoju trapavu malenkost, al gotovo, belaj napravljen… sreća u nesreći bila sam sama u kancelariji, skinem majcu, obučem neki džemperić koji sam ponela, jer se lepo sa ulice vidi ako neko baš hoće da gleda, operem fleku koliko je bilo moguće i stavim na terasu na sunce da se suši… osuši se to, ne ostane primetna fleka, reko strava, pravi sam majstor Bob… odem u Krnjaču i baksuz, pošto sam žurila u pozorište propustim roštilj al zato dobijem divnu osvežavajuću voćnu tortu… padne mi trešnja na farmerke, al sva sreća brzo ja to saniram, nije bilo posledica… ne setih se u tom trenutku da se tako neke stvari, po mom starom prijatelju Marfiju, koga nisam odavno pominjala, obično dešavaju 3 puta… stignem ja ranije do pozorišta, uzmem za deo puta i taxi kad sam već uštedela na karti :) i smislim da kupim palačinku pošto nisam ručala a posle je kasno… još sam se dvoumila da li da uzimam to jer me uvek nervira koliko bude vrela i ne mogu pola sata da je pojedem, al nema veze reko’ taman dok se svi skupe sešću ja sa strane, lepo stavili ljudi klupice i još bila jedna skroz prazna, taman za mene izgladnelu (koja je navodno još i na Teta Nutrinoj* dijeti)… sednem ja na klupicu i taman da zagrizem palačinku, imam šta da vidim – ulje iz palačinke iscurelo onako bogato na moje svetle farmerke…. E reko idiote nezasiti, ko ti kriv kad su ti gladne oči… poludela sam skroz, malo me utešilo to što sam imala kesu pa sam delimično uspela da sakrijem svoju glupost… a posle predstave još i posluženje – pićence i sendvičići–kanapei… a skupio se sav diplomatski kor iz grčke i kiparske ambasade, plus profe sa faksa plus gomila uspešnih i lepo sređenih koleginica… a ja u svetlim farmerkama sa masnom flekom… vrlo prijatno… al nekako nije to bio jedini razlog što mi se žurilo kući… cela ta atmosfera ’na nivou’ mi nešto baš nije prijala, šta da radim… eto tako…

*Teta Nutra je Perin naziv za našu doktorku nutricionistu koja nas je lepo uputila u tajne zdrave i ispravne ishrane