nek ide život

u slici, bez reči

2007-10-12T13:55:00.000+01:00

kad se žene skupe pa poblesave :)

2007-09-18T10:43:00.000+01:00

U subotu napravih devojačko veče... kod kuće, iako me big sis Ana savetovala da je možda bolje da bude negde napolju, al ja bila tvrdoglava... ne mogu reći da mi je žao... uostalom nije svejedno negde napolju napiti 16-17 žena (još nisu sve pozvane ni došle)...
Bila je ludnica, videću da priložim sliku pa da se vidi iz priloženog :) prvo su sve naravno posedale pa je ličilo na kolo srpskih sestara, al je onda blaženi alkohol počeo polako da deluje pa se poustajalo... dobro, smorile smo malo moje koleginice i ja sa grčkom muzikom ove koji nemaju ič veze sa tim... ali bilo je baaaaš dobrih momenata...
Nego negde oko 2 lego meni komšija ispod na zvono i sve u svemu manje više rasturi mi žurku vrlo brzo :( ove žene počele da se deru, da pevaju, kažu šta te briga, nek zove interventnu, baš bi bila fora da nam dođu neki uniformisani :) al meni se da izvinete sjebalo raspoloženje i gotovo... Što je najgore komšija je baletan (posle smo muškima zagolicale maštu tom informacijom) i po mojoj proceni nema više od 35-6 godina... i ništa ga nije ganulo što je meni devojačko veče, jedan jedini put u životu (nadam se iskreno)... da je došao neki penzos pa da razumem... u stvari penzosa bih možda i ganula, ovaj živi u slobodnom braku :) Jbg kriva sam i ja (to mi najgore pada) jer se nisam setila da im kažem ranije, silazila sam to veče al nisu bili tu, posle kad su žene navalile da dolaze ja skroz zaboravila, a on kaže mogla si da nam kažeš pa da ne spavamo tu... ozbiljan problem... tako da moram sad da im kažem da ako hoće u nedelju ujutru da spavaju neka se slobodno čiste, nemam nameru da utišavam muziku na sopstvenoj svadbi, ova jedna žrtva je bila više nego dovoljna! Eeee, pamtiću ga celog života, partibrejker najgore vrste... baaaaaš mi je krivo što nismo dočekale sunce po stolicama, kao recimo na ovoj slici :)

FRKA PANIKA I TAKO TO

2007-09-07T12:48:00.000+01:00

Šta radite, kako se ponašate, kako reagujete kad vas uhvati frka panika i nervoza? (iz bilo kog razloga)

1) vrištim
2) psujem sve oko sebe
3) skačem – lupam nogama o pod
4) lupam vratima, slušalicom itd.
5) plačem
6) preplićem jezikom
7) napravim sebi toplu kupku da iskuliram
8) jedem čokoladu
9) čaše lomim
10) čupam kosu
11) spavam zimski san
12) prežderavam se
13) pušim ko Turčin
14) pijem da zaboravim
15) iživljavam se nad nedužnima verbalno
16) iživljavam se nad nedužnima fizički
17) pokušavam samoubistvo sa namerom da ne uspem
18) pokušavam samoubistvo sa namerom da uspem, ali mi ne uspeva
19) sečem i turpijam nokte
20) šišam se sam(a)
21) šišam se kod frizera
22) krečim, menjam tapete
23) zovem molera/molerku i šacujem ga/je dok kreči/menja tapete
24) odlazim na Lastovo/južni pol/Uskršnja ostrva
25) odlazim u manastir
26) pravim smicalice onima kojime nerviraju
27) organizujem zavere protiv onih koji me nerviraju
28) drogiram se
29) odričem se preko novina tog i tog ili tih i tih
30) pišem post
31) itd

jeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee

2007-09-05T11:53:00.000+01:00

Dobila sam svoju prvu lično moju karticuuuuuuu!!!

Baš je lepa i šarena :)))

eto mene malo

2007-08-09T10:03:00.000+01:00

Nije me bilo neko vreme u ovim krajevima, pa je red da se malo zapljunem!
Ima kod mene štošta novo, pa sad ne znam, greota da zbudžim u jedan post, videću još do kraja, kako to kod mene obično ide.
Najvažnija vest: Pera mi se doselio! Sad smo ko pravi muž i žena :) generalna proba! Šta da vam kažem, smišlj’o je neke razloge, odupirao se, al na kraju je pao J Sad svako jutro idemo zajedno na posao, čak sam mu i markicu kupila! Prešli smo u ’veliku’ sobu, a baba smo prebacili u malu. Da, ako ste zaboravili, tu je i baba :) tako da nije sve tako idilično, al, da ne ureknem, nešto otkad je Petar zvanični ukućanin manje se svađam sa babom! Petar je oduševljen što ona skuva kafu ujutru i onda sednu na terasu, on puši, gleda u Dunav i budi se polako i ne obraća pažnju mnogo na to šta baba priča (inače sam za sebe kaže da je ’flegmamen’), ona sva srećna da ima sa kim da priča, a ja sva srećna što mogu da se spremam na miru :) Sreća pa je leto i može da se sedi na terasi!
U nedelju smo skinuli s vrata jednu veliku stvar – upoznavanje matoraca! Da da, tek sad smo to obavili, znam neki će reći kad ste čekali do sad mogli su i na svadbi da se upoznaju, al baš me briga! Dobro je prošlo, kako smo se nadali, svi su bog zna kako oduševljeni jedni drugima, a najviše nama ;)
E da, takođe vrlo bitno – nađoh i venčanicu! Al sad pošto mladoženja ne sme da je vidi, nećete moći ni vi sve tamo negde do kraja septembra eventualno :) Ostalo nam je još puno stvari da odradimo, muke tek počinju :( Na primer, svi se zgražavaju da još nismo našli muziku... ko zna možda će na kraju svatovi na smenu da nam didžejišu... tako da ako imate neku preporuku, otvoreni smo za predloge!
Iskoristiću daleko čuvenu blogersku vrlinu, a to bi bila spremnost da se pomogne saborcima i susektašima, a boga mi i neregistrovanima, pa ću pitati da li neko ima da predloži i nekog frizera, cvećara-aranžera, tekst za pozivnice, mesto gde se prodaju veeelika odela za mladoženje i tako to.

Nastavak u sledećem broju!

jun proš'o

2007-07-03T14:25:00.000+01:00

Eto nije me bilo neko vreme, totalno sam ispala iz fazona... dođe mi da ukinem ona obaveštenja o novim postovima što dobijam na mejl, jer kad se skupi svaki dan po 10, samo zapadam u veću paniku, koliko propuštam... nedopustivo!
Trenutno sam u fazi poslovne selidbe. Ali ne, nisam našla drugi i bolji posao, samo smo se preselili u centar. Superiška, više ne radim na periferiji, nego boga mi u strogom centru!!! Jes da je komfor malo lošiji, ali bože moj, jedan prevoz je jedan prevoz... plus lepo i smisleno mogu da se prošetam na pauzi ili da se lakše nađem sa nekim posle posla, a možda čak i da svratim do kuće, a ne da se se smucam po ceo dan da ne bih dva puta išla do ’grada’.
Ovde će u svakom slučaju biti zanimljivije jer smo se spojili sa nekom drugom gazdinom firmom, koja u stvari stvarno postoji i ima puno ljudi pa se stalno nešto dešava, pogotovo sada dok je još prašina okolo, i majstori prisutni, pa vlada opšta nervoza. Nema više dremanja na dvosedu kad se zadesi da sam sama, nema čak ni dvoseda... ali dobro, idemo dalje.
Plus mi poslovni PC ne šljaka ni malo dobro, trebaće mu totalna transformacija samo kad firmanjski kompjuteraši stignu do njega od silnih zadataka. Između ostalog non stop mi puca veza i ne mogu ni da četujem ni da blogujem, zamislite to ??!!! :)
Šta je jo bilo u mesecu junu osim dolaska u centar...
Eto bio je i taj čuveni Inđijanski događaj, koji će se svakako pamtiti, e sad što ne baš po dobru, to je druga stvar... pošto je već dosta pisano o tome, samo da kažem ukratko kako je kod nas prošlo – prvo smo se Pera i ja, kao i on i njegov bata blizanac malo kačili... pa smo se onda malo svi po dvoje-troje razdvojili... pa je koncert trajao kratko... pa je počela kiša negde kad smo uspeli da pronađemo kola... pa nam je jedna drugarica pokisla do gole kože jer je bila daleko i posle nije uspela da nas nađe (srećom braća su imala neke stvari za presvlaku, a i odvrnuli smo grejanje u kolima, da se ugušiš)... pa smo onda blejali i kružili po parkingu do 3 ujutru (neka 3,5 sata)... i na kraju stigoh kući oko 5... sreća u nesreći nisam radila zbog ovog haosa na poslu od ponedeljka, zaključno sa sredom, pa sam mogla da odspavam barem...
E sad nešto lepše - ne napisah na vreme, al ipak ću, bez obzira što je sad već prošao brzi voz i što me je mrmot preduhitrio... nema veze, kaže on: Napiši, pa će ovi dobri ljudi da čestitaju... reko’ aj da probamo...
Daklem pre tačno mesec dana, ova ovde domaćica blogerka je doživela da bude i zvanično zaprošena od svog dragog, koga neki znaju kao paučinastog blogera - Peru Milog. Kažem zvanično, jer je priprema svadbarice, barem psihički i dogovorno, krenula i pre toga. Elem, moj je dragi mene iznenadio i odveo me tamo:

a posle dva dana zajedno smo kupili i ovo:

U međuvremenu, zakazana je i svadbarica!!! I to za 23. septembar, nek znaju svi, pa nek ide život!!! Tako da znate šta nas čeka, a osim mesta i okvirno klope ništa nismo pripremili i svi su osim nas dvoje, u totalnoj panici već sad. Eto taj big događaj je između ostalog i razlog što nema mora ove godine, pa sa setom pratim pripreme svih ostalih, ali bože moj, uleteće neki medeni mesec bar od 5 dana, zaradiće se valjda nešto na toj svadbarici, pa ne pravimo je valjda džabe ;)))

Pozdrav svima!

fleka-post

2007-06-08T13:41:00.000+01:00

Juče je gostovala jedna grčka predstava u Beogradskom dramskom. Dogovorim se ja sa koleginicama sa faksa da idemo, čak nabavile i besplatne karte. Po svom starom običaju pre pozorišta uglavim da se vidim sa drugaricom koja živi u Briselu i retko se viđamo i danas putuje, a kupila mi neke knjige u Atini, pa je vredelo duplo cimati se i do Krnjače… Znači napravim lepo celodnevni plan, povratak kući tek u kasnim časovima… Jedno pola sata pred polazak s posla rešim da pojedem jednu ćelavu breskvu koju sam ponela za užuinu…. Al naravno mrzelo me da uzmem lepo tacnu i da sednem da je pojedem nego mi slađe bilo onako opušteno… i tako opušteno isflekam ja belu majcu (za pozorište), koja je inače kupljena tek pre nekih mesec dana… počnem tu da psujem svoju trapavu malenkost, al gotovo, belaj napravljen… sreća u nesreći bila sam sama u kancelariji, skinem majcu, obučem neki džemperić koji sam ponela, jer se lepo sa ulice vidi ako neko baš hoće da gleda, operem fleku koliko je bilo moguće i stavim na terasu na sunce da se suši… osuši se to, ne ostane primetna fleka, reko strava, pravi sam majstor Bob… odem u Krnjaču i baksuz, pošto sam žurila u pozorište propustim roštilj al zato dobijem divnu osvežavajuću voćnu tortu… padne mi trešnja na farmerke, al sva sreća brzo ja to saniram, nije bilo posledica… ne setih se u tom trenutku da se tako neke stvari, po mom starom prijatelju Marfiju, koga nisam odavno pominjala, obično dešavaju 3 puta… stignem ja ranije do pozorišta, uzmem za deo puta i taxi kad sam već uštedela na karti :) i smislim da kupim palačinku pošto nisam ručala a posle je kasno… još sam se dvoumila da li da uzimam to jer me uvek nervira koliko bude vrela i ne mogu pola sata da je pojedem, al nema veze reko’ taman dok se svi skupe sešću ja sa strane, lepo stavili ljudi klupice i još bila jedna skroz prazna, taman za mene izgladnelu (koja je navodno još i na Teta Nutrinoj* dijeti)… sednem ja na klupicu i taman da zagrizem palačinku, imam šta da vidim – ulje iz palačinke iscurelo onako bogato na moje svetle farmerke…. E reko idiote nezasiti, ko ti kriv kad su ti gladne oči… poludela sam skroz, malo me utešilo to što sam imala kesu pa sam delimično uspela da sakrijem svoju glupost… a posle predstave još i posluženje – pićence i sendvičići–kanapei… a skupio se sav diplomatski kor iz grčke i kiparske ambasade, plus profe sa faksa plus gomila uspešnih i lepo sređenih koleginica… a ja u svetlim farmerkama sa masnom flekom… vrlo prijatno… al nekako nije to bio jedini razlog što mi se žurilo kući… cela ta atmosfera ’na nivou’ mi nešto baš nije prijala, šta da radim… eto tako…

*Teta Nutra je Perin naziv za našu doktorku nutricionistu koja nas je lepo uputila u tajne zdrave i ispravne ishrane

leksikon

2007-06-08T13:15:00.000+01:00

01)
Pravo ime:
Tanja, uostalom piše tamo levo
02)
Nick na Blogu
nek ide život
04)
Horoskopski znak:
strelac/rak
05)
Rodni grad
Beograd
10)
Braća/ sestre :
nažalost ništa
11)
Voliš li mesto u kom živiš? :
da, puno
12)
Gde bi se preselila za čitav život:
uh,višestruka kvadrilema, možda se i ne bih selila

13)
Boja očiju :
braon
14)
Težina :
paz da vam ne kažem, al smršah u poslednje vreme, samo da se pribeleži!
15)
Visina :
165
17)
Tetovaža?:
ne bih, al ko voli nek izvoli
18)
Imaš li piercing i gde? :
e to baš ne volim ni na drugima, osim ako se ne računaju dve poluzarasle rupe za minđuše... na ušima naravno
19)
Šta bi želela biti u životu? :
uvek nasmejana
20)
Kakav ti je život? :
zadovoljavajući
21)
Lični stavovi :
allways look on the bright side of life
22)
Srećan broj :
recimo 3 i 7
23)
Interesovanja :
putovanja, strani jezici, sve što vole mladi
24)
Dobra strana tvog karaktera :
ih, gde sad da nabrajam, nema ovde mesta
25)
Loša strana tvog karaktera :
preosetljivost, a umem i da se durim :)
26)
Sreća? :
sreća sreća radost
27)
Misliš li da si hm... luckasta? :
da, ali nažalost ne uvek
28)
Koliko je sati?:
oko 14h
29)
Koji je datum? :
08.06.2007
30)
Kakvo je vreme? :
sunčano, al najavljuju kišu pa ja ponela kišobran
31)
Najdraži dan:
petak i subota
32)
Najdraža muzika:
zavisi od raspoloženja i ambijenta
33)
Najdraži bend:
trenutno nemam, nekad bilo Zabranjeno pušenje
36)
Naj koncert:
recimo NS 1995 - koncert godine
43)
Želiš li biti slavna?:
pa, ipak ne, eventualno kao prevodilac
44)
Da li bi želela biti glumica?:
ne
45)
A pevačica? :
ne, eventualno pored logorske vatre :)
49)
Omiljene boje :
plava i žuta
48)
Cvet :
lala
49)
Hrana :
punjene lignje, razne salate, pizza, sarma, turšija :)
50)
Piće :
kokteli
52)
Voće :
trešnje
61)
Piješ li alkohol
vidi pod 50
62)
Pušiš li:
ne
63)
Droga?:
ne
64)
Omiljena odeća :
farmerke... moj crni kaputić
66)
Koje jezike govoriš :
grčki,engleski, malo španski plus zarđali školski ruski
77)
Zaljubljena? :
da da
78)
Imaš dečka? :
da da
89)
Kako izgleda? :
lepo ;)
80)
Da li je sa bloga (nick):
pa kako se uzme - prvo je postao dečko a onda bloger :)
81)
Kad si se prvi put poljubila? :
15
82)
Kako je bilo? :
ok
85)
E-mail:
recimo nekidezivot@myway.com
86)
Imaš nešto protiv gay populacije?:
ne, jedino još ne mogu da prihvatim u svojoj, možda punoj predrasuda, glavi, da gay parovi usvajaju decu
87)
Tvoje najlepše iskustvo? :
ih
88)
Najgore iskustvo:
ne bih da se prisećam
89)
Kad si bila najsrećnija? :
kad sam bila mala, a i u subotu popodne
90)
Šta te čini srećnom:
puno slatkih malih stvari - Perin pogled, smejanje sa prijateljima, čempresi na ulazu u Grčku, pogled na Beograd sa Begaljičkog brda - kod istočnih kapija, kad se vraćam sa nekog puta, golicanje sa klincima...
91)
Što te čini nesrećnom:
osećaj nemoći i bezizlaza
92)
S kim bi ostala na pustom ostrvu :
s mojim Perom
93)
Imaš li tajni? :
tu i tamo
94)
Da možeš biti nevidljiva 1 sat bila bi... :
a što samo jedan sat? uostalom kad si nevidljiv nije ni bitno šta si :)
95)
S kim bi se želela zaglaviti u liftu :
s nekim dobrim tipom ;)
96)
Imaš li idola?:
ne
97)
Koju životinju voliš?:
pse, konje, žirafe, slonove, koale, kengure, medvede, dabrove ;)
98)
Šta trenutno najviše želiš? :
uh, mnogo toga, recimo da Pera i ja za jedno godinu, godinu ipo dobijemo dete
99)
Tvoj sledeći cilj? :
da odem na jedno dobro putovanje ove godine
100)
Imenuj pet novih žrtava za ova ispitivanja
uh, žao mi da mučim ljude ovaj put

Za Amaliju – protiv korupcije u zdravstvu

2007-06-01T11:17:00.000+01:00

Amalija Kalvinu (30) umrla je pre nedelju dana od raka. Godinama se osim sa teškom bolešću borila i sa ozbiljnom korupcijom u grčkom zdravstvu. Imala je svoj blog na kom je zapisivala šta joj se sve dešavalo, kako se osećala i kroz šta je prolazila. Njeni prijatelji i blogeri koji su pratili njen blog pokrenuli su veliki protest i današnji dan na neki način proglasili Amalijinim danom i danom borbe protiv korupcije u zdravstvu.
Nisam stigla da prevedem tekst pa ga kopiram na engleskom, ali nemojte da vas mrzi, pročitajte....

This one is for Amalia…

"Every patient has the right to being respected and maintaining his dignity."
(Greek law, article 47, L.2071/1992)

"Quacks should be the exception, you guys, not the norm…"
(Amalia Kalyvinou , 1977-2007)

Since the age of 8, Amalia Kalyvinou started having pains. Despite her numerous visits to doctors and several admissions to hospitals, no-one managed to diagnose her in time with the benign neurinoma of her lower extremity, which was the actual diagnosis at that point. 17 years later, Amalia was told that the neurinoma had transformed by then into a malignant tumour.

For the next 5 years, Amalia not only had to fight with the cancerous disease and amputation, but also with a corrupt Greek National Health System: it ignores (by choice) the ongoing patient-to-doctor bribery and insists on time-consuming bureaucratic methods and practices. Besides radiotherapy and chemotherapy, Amalia had to face the financial exploitation by doctors that stood opposite to rather than by her side. On top of her pain, she had to endure the greediness of private clinics and the exhaustingly long waiting queues of the health insurance system, in order to get legal approval for some ridiculously low financial compensation.

Amalia passed away on Friday, May the 25th, 2007. She was just 30 years old.

Before dying, she managed to document her experience and share it with us in her blog http://fakellaki.blogspot.com/.
The promising literature graduate named in there each and every one of the doctors she had to bribe, praising at the same time the ones that honoured the Hippocratic Oath. Her testimony moved thousands of people that stood by her side all the way to the end.

"Amalia's main aim was to tell her story, so that she could awaken as many people and as many consciences as possible. She mainly wanted to show that there are ways to resist not only the self-regulation and authority of dishonest and heartless doctors, but also the bureaucrats of the Health System."
(Dikaia Tsavari & Georgia Kalyvinou – Amalia's mother & sister)

According to the Greek law, it is considered a major disciplinary offence for the doctors of the Greek National Health System to:

"Accept bonus and especially any compensation or property grant, for any medical service provided.”

Amalia Kalyvinou fought for things that are taken for granted in a modern European country. Unfortunately, this is not the case for Greece.
Continuing Amalia’s effort where she left off, we protest in public and we demand:

* THE STATE TO TAKE IMMEDIATE ACTION TO STOP BRIBERY AND THE INEQUALITY BROUGHT IN THE TREATMENT OF PATIENTS.

* THE NATIONAL HEALTH COMMITTEE TO BE MORE FLEXIBLE SO AS PATIENTS STOP FALLING VICTIMS TO TIME-CONSUMING BUREAUCRATIC PROCESSES.

* THE DEPARTMENT OF HEALTH TO ENSURE STRICTER CONTROL ON THE RELATION OF DRUG COMPANIES – MEDICAL SERVICE.

* FULL UTILISIZATION OF CURRENTLY ABANDONED HOSPITAL INFRASTRUCTURE. CONTINUOUS AND COMPLETE SCIENTIFIC TRAINING & DEVELOPMENT FOR DOCTORS AND NURSES.

* CREATION OF A NATION-WIDE ELECTRONIC MEDICAL RECORD SYSTEM, TO SPEED UP PROMPT DIAGNOSIS AND TREATMENTLET’S END THE HYPOCRISY OF THE ONES THAT GOVERN, WHO PREFER TO ALLOW DOCTORS TO BE BRIBED BY THEIR PATIENTS, INSTEAD OF PROVIDING THEM WITH A DECENT SALARY.

* NO MORE BRIBERY

* NO MORE BUREAUCRACY

* NO MORE LIES

WE DEMAND FREE AND EFFICACIOUS HEALTHCARE SERVICES FOR ALL.

Next time you’ll have to bribe a doctor, just don’t.
Choose instead to make a donation. Amalia’s last wish was to contribute to the -under construction- Oncological Centre for Children. (Elpida foundation, tel no 0030210-7757153, email: http://giatinamalia-blog.blogspot.com/2007/05/info@elpida.org, Bank accounts: National bank of Greece, account no 080/480898-36, Alphabank account no 152-002-002-000-515. Please remember to quote that your donation is “for Amalia”)

INTERNET MOVEMENT OF AMALIA’S FRIENDS

jedno pitanje

2007-05-23T12:26:00.000+01:00

Dobila sam link: http://www.trekearth.com/ sajt sa predivnim fotografijama iz celog sveta. Obavezno pogledajte kad imate vremena.
E sad, pitam ja vas, ceo dan razbijam glavu i ne mogu se setim šta beše radiš kad vidiš neke slike kao što su ovih par koje slede, a sa druge strane:
1) živiš u Srbiji koja je na najcrnjoj mogućoj viznoj listi otprilike
2) radiš u firmi za platu malkice veću od prosečne, a nisi prijavljen, pa između ostalog moraš i da lažiraš dokumenta za vizu
3) planiraš svadbaricu najesen sa gomiletinom ljudi (eto red je), a takođe ni za to nemaš baš neka sredstva
4) nemaš pojma kad ni da li možeš da dobiješ godišnji odmor (da li se to tako zove i kad zvanično nigde ne radiš) + tvoj tzv partner (s kojim planiraš ono pod 3) tek ima problema da dobije taj tzv odmor
5) tvoj dom vapi za raznovrsnim inovacijama i popravkama

aj molim vas nek mi neko kaže, na vrh mi jezika ceo dan a nikako da se setim

odakle se blogiram

2007-05-18T11:09:00.000+01:00

Evo malo i ja da se slikam, ja sam uvek bila za masovne pokrete i ne mogu sad da štrčim, jel' tako?
Kod mene kao kao relativno svežeg, ali pristojno aktivnog blogerskog primerka, nailazimo na dva blogo-sedišta ili modernim jezikom - blogiram se sa dve IP adrese. Radnim danom od 9 pa negde do 16h imam tu čast da uživam u blagodetima ADSL-a bez koga ne bih ni približno ovoliko bila prisutna u blogovskom kružoku. U ostalim terminima sam uglavnom blogoneaktivna, ali dešava se da ne mogu da izdržim pa se kaznim jednim dial upom samo da bih videla koliko sam navatala komentara - da i ja sam jedna od tih, iako slaba vajda - avaj vrh ATP mojblog liste za mene će ostati zauvek nedostižan, al ko da je bitno, nek ide život!

licino mesto No 1 - kancelarija

licino mesto No 2 - moja sobica moja slobodica (i prokleti dial up)

Digresija - čudom se čudim, danas pada kiša a ja sam sasvim lepo raspoložena. Taman sam osetila kako pripadam negde, kad više ne mogu ni u metereopate da se svrstam, eeee, kuda ide ovaj svijet?!

nešto se pitam pa filozofiram

2007-05-16T12:17:00.000+01:00

Odavno je vreme za novi post al vrućina mi udarila u glavu ovih dana, klima pored mene, al ništa mi ne znači, valjda tako stavljena da ne mož' da duva u mom pravcu pa šta god da uradim, a kolega napravi promaju pa ulazi vrućina, jbg na južnoj smo strani... Danas opet sparno unutra, a napolju kad te opiči ladan vetrić po onom znoju, nije baš prijatno... nikad udovoljiti ljudima, što reče Iznogoud...
Nego pustila sam pre nekog vremena pilot epizodu eventualne buduće serije ‘odnosi među ljudima’ i nikako da je stvarno započnem… to bi bio jedan veliki projekat, pa ne znam baš da li sam tome dorasla, možda više moja mlađa blog-švester Maya011, jbg to joj je profesija, al nema veze ja ću da ubacim po koju crtu i srticu na takve teme, pa kud puklo da puklo!
Elem, odmah da kažem, ne treba očekivati ovde ništa ozbiljno, a boga mi teško i nešto smisleno, ja sam od onih blogera koje gricka osećaj dužnosti negde sa zadnje strane glave, pa onda kad me nema dugo da pišem, ja moram nečim da zamazujem oči, evo vidite, već pola strane napisah, a u stvari ništa nisam rekla, ako ovako nastavim bez problema mogu da se kandidujem bar za poslanika ako ništa drugo, al da ne psujemo sad, rekoše da to nije lepo!
Problem je što me je juče nešto baš podstaklo da pišem o tim odnosima, al danas me popustilo skroz, pa zato ova limunada od posta. Sve u svemu, htedoh da postavim par pitanja, mogu se shvatiti kao retorička, a ko oseća potrebu, može i da prokomentariše. Pa ovako:
1) U kojoj meri je normalno da ljudi, a žene naročito (ili možda ja više pričam sa ženama pa imam takav osećaj); dakle, koliko je ok da kad ispričate neki svoj problem, vaš sagovornik prenese odmah to na svoju problematiku i manje više vas iskulira? Mislim, znam ja da je donekle logično da svi polazimo od svojih iskustava i da su takvi saveti možda i najmerodavniji, ali da li je to jedini način???
2) Da li je normalno ili je alarmantno da nekada osećate mnogo veću bliskost sa ljudima koje znate površno nego sa onima koje znate godinama?
3) Da li se može smatrati (pravim) prijateljem neko ko je ljubomoran na vas zato što ste u nekim aspektima života, počev od rođenja, imali više sreće od njega, a istovremeno zanemaruje aspekte u kojima je on imao više sreće?
4) Koliko sam ja luda ako stalno pokušavam da izbegavam teme i pominjanje nekih ljudi za koje znam da će mog sagovornika iznervirati ili da čak ako je prisutan neko treći, pokušavam iz istog razloga da ublažim njegove reči unapred ili da skrenem temu samo da se ovaj prvi opet ne bi iznervirao i da ne bi nastala napeta situacija?
5) Koliko sam luda što i ovo sve ovde uvijam i ne kažem ništa konkretno, jer ne znam ko sve to može da pročita?
Ako nastavim sva pitanja će počinjati sa ’koliko sam ja luda’ pa bolje da prekinem.
Pozdrav izdržljivima!

intermezzo

2007-05-09T11:39:00.000+01:00

Jedno vreme Zabranjeno pušenje bila je moja omiljena grupa... juče i danas mi je u glavi ova pesma, ne nađoh muziku da nakačim, al evo bar reči:

KANJON DRINE

Kanjon Drine je ispred nas,
Stopamo Mufa, Kiki i ja,
Snijeg se topi, cesta je prazna,
Stao nam je stari kamiondžija.

Planine gole vrletne prelomile nam put,
Gazda je vozio vidno neraspoložen,
Više tužan no ljut.
Smanjuje brzinu, pripaljuje cigaru,
U mraku mu svijetle oči,Gazda tihim glasom reče:
Neće ovo, djeco, na dobro poći.
Jer sve ide unatrag,
Živimo u plemenima k'o Apači,
A gdje ćemo, djeco ja i vi
Nama srce kuca za sve njih.
Probudi me, ovo je neki ružan san,
Što manje, dijete, znaš to si manje nesretan.

Planine gole vrletne prelomile nam put,
Gazda je vozio vidno neraspoložen,
Više tužan no ljut.
Hadžije su sebi podijelili reone,
Djecu evakuišu avionima,
A ja se osjećam nezgodno,
Kao zebra na Brionima.
A vama će, djeco, biti najljepše,
Jer vi ste navikli rano u krevet,
Uskoro ćemo svi mi,
Imati izlaz samo do devet.

Probudi me, ovo je neki ružan san.
Što manje, dijete, znaš to si manje nesretan.

Kanjon Drine je iza nas,
Ispred nas je ravna Romanija.
Snijeg se topi i
Ništa neće zaustaviti dolazak novog proljeća.

Kad sam bila mala šta sam to volela

2007-05-05T09:58:00.000+01:00

Dakle, aj počnemo, od čega nego od početka. Rodila sam se na babinu i dedinu srebrnu svadbu (25-a godišnjica braka - ko ne zna šta je to). Došla moja baba u bolnicu da vidi mamu i mene i kaže ’Rodila se naša Srebrenka’ (fala bogu iz zezanja), a mama onako izmučena kaže, ’Pa dobro, daj joj ime kako hoćeš’... Šlog me strefio kad sam čula za to i shvatila kakav je belaj mogao da me snađe za ceo život... Bila sam mala beba, svega 2,5kg pa su me zvali Mrvica... eeeeee, davno beše...
E sad šta sam volela, pa ajmo od televizije... od emisija ovako: Tražili ste gledajte, Muzički tobogan (mnogo mi bilo krivo što moja škola nikad nije učestvovala), Nedeljni zabavnik (Vajta i Zijah Sokolović), Pitam se pitam se (valjda se tako zvalo, to je bio neki dečji kviz, a džingl je zvučao ovako: Pitam se pitam se, da li je ovo lako znati ili mene sreća prati, pitam se pitam se), Kolariću paniću, Čik pogodi,Vukov ćošak, uopšte sav taj Obrazovni i mali program (sećate se onog televizora što je lupkao jednom nogicom kad treba da počne program i pomerala se zavesa na ekranu... uh al sam ga objasnila), naravno Kviskoteka (iako su je mnogi već pomenuli... omiljena igra Pogađanje nepoznate ličnosti (Osoba A, B ili C) a i asocijacije), Brojke i slova (preteča Slagalice), itd.
Od crtaća: Sport Bili (najomiljeniji, al nikako ne mogu da se setim kako se zvao onaj Vandin patuljak, ako neko zna nek mi kaže!), Štrumpfovi, Snorkijevci, Bombončići (zapadna varijanta Bipsići), Mapet bebe, Tarzan, ali i Gustav i La linea, Baltazar, Brzi Gonzales i još gomila.
Od serija: Smogovci kao neprikosnoveni, nabavila sam pre par 15 diskova sa po 4 epizode valjda, toliko sam jedva čekala da to nađem, al na kraju sam do sad naravno odgledala samo prvi disk; Lažeš Melita, gomila dečjih serija kao što je bio neki Beli kamen i Mala kuća u preriji, ali i ’odraslih’ neizbežno Dinastija, Dalas, Povratak u Idn, Sokolov greben, Klinika Švarcvald, da ne zaboravim domaće: Bolji život, Sivi dom, Zaboravljeni, Vruć vetar, Šećerna vodica i tako, udavih sa televizijom.
Od slatkiša volela sam naravno Životinjsko carstvo i uredno popunila album pa sam dobila i neku nagradu, onda keks Pola koga se izgleda niko ne seća, pola kutije je bilo punjeno čokoladom, pola vanilom i u kutiji se dobijao balon ili salveta ili nešto treće, Kviki gric, Riki kiki, žvake Softi, Čunga lunga i bazoka, Zlatni mini (čokoladice slične najlepšim željama), čips (onaj jedan jedini otprilike koji je postojao, čačanski čini mi se, što mi je sad skroz bezveze)...
Zanimljivo je da nisam volela da jedem pizzu i vučem neko loše iskustvo sa njom iz Makarske (’86), ali sad je naravno tamanim. Volela sam da jedem kačamak sa mlekom i šećerom, pa čak i poparu. Pasulj dugo nisam htela da jedem ako u isti ne natrpam gomilu kupus salate (???), a u obdaništu su se iščuđavali zašto hleb uvek jedem na kraju, al eto tako je i dan danas...
Volela sam mnogo da idem na Adu, svaki dan ako treba. Tamo sam naučila da plivam (već sa 3’4 godine, da se malo pohvalim), prvi uspeh je bio kad sam sama doplivala do ’burića’ (plovci). Već sam pominjala u prethodnom postu da se u to vreme tamo skupljala cela familija, a deda je bio i ostao još dugo glavni. Voleo je da priča kako je to njegovo imanje, pa je tako jedan moj brat kad je baš bio mali rekao da voli da ide i kod svog dede na plac, al tamo ne može da stane toliko ljudi :) Ima jedna anegdota kad me je deda prvi put sam vodio na Adu pa uzeo da mi namaže puter na hleb i sva sreća prvo sam probao, ne znam otkud, valjda mu bilo čudno – naime malo je promašio pa je umesto putera namazao Pavlovićevu mast :)
Od mora mi je otprilike najlepše bilo u Supetru na Braču, gde sam bila ’85, ’87 i ’89-e. Putovali smo vozom do Splita pa onda trajektom, to je bio glavni doživljaj. Tamo mi je naravno bilo najinteresantnije da se kupam u bazenu (a naročito da skačem sa malih skakaonica, naravno na noge), pored čitavog onog mora, a bazen je bio hotelski pa smo se mama i ja provlačile kao gosti, mada su nas jednom i ukebali. Tu sam prvi put bila u bioskopu na otvorenom i gledala Karate kid :) Bila je neka Plivina plaža (valjda je Pliva tu imala odmaralište pa zato) gde je voda bila plitka, a dole je bio pesak, e tu sam obožavala da trčim kroz vodu, to mi je mnogo bilo smešno. Poslednje godine su sa nama išle i komšije Mita i Bojan. U povratku sam ja insistirala da se u pauzi između trajekta i voza u Splitu popnemo na Marjan. Već tada me je uhvatio fazon i mršavljenja i planinarenja. Oni su poludeli, jer osim što je bilo poprilično toplo, nije ni bilo ničeg interesantnog... mislim da su na kraju pobedili i ja sam se durila skoro do Beograda.
Volela sam da idem u cirkuse, kad god je neki gostovao. Najveća asocijacija na to su mi one velike okrugle šarene lizalice :)
Sad sam stvarno preterala, ima još puno toga što bih sad napisala, otvorila mi se dizna što se kaže, al ajde ostaviću za neki drugi put možda...
p.s. Mnogo prija pisati na ovu temu, probajte!

priča o mom dedi

2007-04-25T13:08:00.000+01:00

Često mislim na mog dedu, a ovaj Anagama sa serijom postova o svom dedi me stalno opominje kako bi trebalo da sednem malo da pišem o njemu.
Moj deda bio je može se reći bio Makedonac. Rođen je u Tetovu, ali je došao u Beograd ’48-e i posle se stalno ’dokazivao’ sa svojim pajtašima sa Ade kako je veći Srbin od njih, naročito sa jednim koji se te godine tek rodio :)
Deda je sa 4 godine ostao siroče. Njega i 2 godine starijeg brata uzeli su očevi roditelji, a stariju sestru majčini koji su živeli u nekom drugom mestu. Ti baba i deda kod kojih je moj deda bio imali su pekaru, međutim njima nisu davali da jedu skoro ništa, pa su morali povremeno da im kradu po malo hleba. Deda je to gladovanje i nepravdu uvek imao negde u malom mozgu što se kaže, nije mogao nikada da zaboravi.
Kad sam bila mala pričao mi je razne dogodovštine sa psom Džudikom koga je on navodno imao u detinjstvu (mada sumnjam)... mnogo sam volela da se uvučem u njegov jorganski čaršav (jorgan je bio onaj stari, teški i lepo je hladio) i da slušam te priče dok ne zaspim. A jedna od zanimljivijih mi je bila i ona kad je deda progutao pištaljku :)
Deda i baba bili su tašneri, preciznije radili su na odeljenju sitne galanterije, to jest pravili pre svega novčanike. I dugo nakon njihovog penzionisanja, kuća nam je bila puna tih novčanika. Babi nikad nije bilo jasno zašto nosim neke šarene, platnene, kad imam lepe kožne, al meni to nekako mnogo bilo ’za žene’ :) Deda je bio šef tog odeljenja, koje su činile uglavnom žene – iz zezanja ih je zvao ’moje topline’.
Bio je veseljak, kad god se nešto slavilo on je bio prvi na startu da zapeva, a omiljeno mu je bilo ’O sole mio’! Poslednjih godina se naravno svelo na to da samo drekne taj početak, smaralo ga je da peva celu pesmu, mada sam ga jednom kad sam bila mala snimala na kasetu i provereno je znao celu.
Mnogo je voleo gužvu i raznorazna masovna dešavanja. Čim vidi da se negde ljudi skupljaju odmah mora da ide da vidi šta se desilo. Tako je morao da ošacuje i ’gužvu’ istorijskog 9-og marta 1991, iako nije baš bio istomišljenik... pobegao je čim se nagutao malo suzavca :)
Baš zbog te gužve i galame nikad nije voleo pecanje, često su ga ljudi nagovarali da ide, naročito kad je otišao u penziju, ali je njemu to bilo dosadno i smetala mu je tišina :)
Prava mesto za njega zato bila je Ada Ciganlija. Od malena su me vodili tamo, tamo sam naučila da plivam. Kad sam bila mala skupljalo se vikendom pola naše familije, kasnije su svi posustali, ali je deda ostao najverniji. Kao penzioner godinama je visio tamo svakog dana od maja do oktobra, a kad treba da odsustvuje bilo je kao da mora da pravda izostanak kod svojih pajtaša, kako ih je zvao. Naravno on je bio jedan od onih šahista koji su okupirali ona 2-3 stola tamo na staroj strani, kod ljuljaški. Jedan od tih stolova je skroz na suncu, ali nikad im nije smetalo da se peku po ceo dan. Doduše deda se bar kupao (do pre neku godinu je redovno i preplivavao jezero), al ima likova koji se nisu mrdali iz te saune. Zato su svi cele godine imali dobru boju :) Glavno mu je bilo da ujutru čim dođe (nikako posle 9-10) prvo obiđe ceo krug oko jezera pa tek onda seda za šahovski sto.
U zgradi je bio glavni ’spoljni momak’ – šta god da nekom treba (lekovi, računi) on to završi i usput (zimi naročito) malo prošeta po gradu.
Bio je štedljiv, kao i svi penzioneri, pa i sad kad zaboravimo svetlo u kupatilu, odmah se setimo dede :)

Deda je umro prvog maja prošle godine, u subotu mu dajemo pomen.

Puno te volim, deda!

malčice modifikovan stari post (priznajem)

2007-04-20T13:06:00.000+01:00

Jbg izgleda da su meni stvarno suđeni neki poslovi na kojima se bleji (da znam da sam to već negde pomenula) ili to možda ide uz ličnost :) ko će ga znati. Sve u svemu to silno blejanje, nije me odvelo ni u šta drugo nego u ovaj beskrajni virtuelni svet, toliko da mi je verovatno dioptrija još skočila, a ne vrti mi se u glavi zato što sam trudna možda, ne nisam još, iduće godine ću to...(daj ove da se bar udam)... ne nego pretera' brate... uranjam u stolicu (da i dupe mi se širi od silnog sedenja) a glava mi je negde unutar monitora, samo štrče ruke koje klikću gde treba... ima bre ovde stvarno svega, al ja toliko zalutam sledeći milijardu i jedan link i sve me hvata panika kako slučajno necu pročitati nešto stvarno dobro... kladim se da imam vise stavki u fejvoritsima nego bilo ko koga poznajem (sreća pa sam malo smanjila upotrebu istih) - greota je naleteti na nešto dobro i onda ga izgubiti zauvek samo zato što tad nisi imao vremena.... booooože svašta, meni se to ne dešava, ja to lepo sačuvam i samo pičim link po link i odoooooo tamo negde daleko u p.m. I posle pogledam na sat i kažem u sebi bože pa šta sam ja danas ceo dan radila .... mislim, da da, korisno je to.... jeste, nije da nije.... samo ne znam šta će da bude kad odjednom grune puno posla, onda ću da padnem u nemilost svoje psihe (al ga iskomplikova')… da bre najgore je kad se ovako razvlačiš na poslu i opustiš se skroz i zaboraviš da ti tu u stvari dolaziš da bi radio.... i onda ti odjednom neko traži da nešto uradiš - otkucaš, pošalješ, javiš se na telefon i ti ga mrziš iz dna duše jer te maltretira, muči i zlostavlja (da citiram malo i Gošu)... da kao usudio se taj neko meni da traži da nešto uradim, pa šta bre on hoće.... ma užas ... nikako neku zlatnu sredinu (meni omiljenu) da ubodem.... i kažu ljudi, boli te uvo, ništa ne radiš a dobijaš platu, ma nije bre ljudi, stvarno je ubistveno posle nedelju-dve, dođe ti da se zapitaš, koja je moja svrha uopšte, čemu sve ovo - a to pitanje (ovo poslednje) ako se udubiš u to da pronađes odgovor, ma nikad ne sluti na dobro, vodi u neku tešku maniju ili tako već nešto, neku granu sa neuropsihijatrije sasvim sigurno....
... a u najavi gužva bar jedno mesec dana sledećih... pa kako ja da blogujem ako to stvarno bude??? To je bre cenzura!

Ničim izazvana pilot epizoda eventualnog budućeg serijala: ODNOSI MEĐU LJUDIMA

2007-04-18T14:30:00.000+01:00

Ne znam za vas, al ja uopšte ne volim kad od mene neko nešto očekuje (pa čak ni kad sama od sebe nešto očekujem) - kad se podrazumeva da ću ja uraditi to i to, da ću biti tu, da ću pomoći, da neću reći ne (što mi jes' malo teže i ide)... a ne volim ni kad ja nešto od nekoga očekujem i onda se nerviram ili razočaram kad taj neki neko to ne uradi... kratko rečeno, očekivanje (u tom smislu) je jedna glupos'

jaaaako pametan post! vidi se da sam preležala vikend sa temperaturom 39,5 pa mi malo prokuvalo... ej bre, pa i Cecu sam premašila, ona stigla samo do TRIDESET DEVET SA DVAAA! Hm, ovoga se uopšte nisam setila, kažem ja da treba gledati na bright stranu života našega!

postpraznični post

2007-04-10T21:52:00.000+01:00

Dugujem post pa aj da probamo...
Praznik bi i prošao i sad opet na džobna mesta... Iskreno ne vidim ni jedan razlog što sam danas došla na posao, al dobro sad da ne cepidlačimo... Za one koji se sećaju mog posta o dozvoljenom minusu samo da dodam da sam konačno u četvrtak obavila the razgovor, ali ništa spektakularno nisam postigla, al aj da kažemo da sam se pomerila sa mrtve tačke; ne piše mi se o tome tako da ćemo se vratiti na praznik... Obećala sam čestitanje a onda me nije bilo, pa tako još jedared (nije na odmet) HRISTOS VOSKRESE I SVE NAJLEPŠE VAM ŽELIM! Ja sam imala u petak totalni shut-down day, a ovih ostalih dana sam samo na kratko preletala najnovija dešavanja u blogosferi, nisam aktivno učestvovala. I da znate da mi je prijalo, ako ništa da malo odmorim oči. E kad pomenusmo oči, red je da vidite i moje nove cvike:

Evo jedna praznična anegdota – u zgradi do moje živi jedan Besprizorni, mislim tako ga je moja baba prozvala kad smo se doselili jer je vozio bicikl po ulazu, lupao i bio nevaspitan i bezobrazanon :) on je stariji od mene jedno 5-6 godina i sad je oženjen i ima dve ćerkice. E taj Besprizorni ima mlađeg brata koga nisam videla sigurno jedno 10 godina i pretpostavila da je zbrisao negde preko (uskoro ćete saznati da se ta pretpostavka pokazala tačnom), a greota baš je bio sladak :) Besprizorni mnogo voli da telefonira sa terase ili prozora, a isti je udaljen od mog prozora svega nekih 5 do 7 metara vazdušnom linijom... i tako čujem ja razgovor u nedelju, kaže on:

- Hristos voskrese, snajka!
- Nije thank you, snajka, Vaistinu voskrese!
- Va – is – ti – nu vos – kre – se!

i tako sam ja saznala da se brat Marko i oženio u emigraciji :)

Inače, za ne poverovati, baba mi je opet putovala, ovaj put na 3 dana do Kosmaja, al nema veze, taman malo da se baškarimo Petar i ja i da pravimo đakonije kao što je bila ova posna salata (na slici) za Veliki petak :)

moja azbuka

2007-04-02T10:10:00.000+01:00

Prozvali me Jacquot i Anagram, pa da odradim… samo da napomenem, abeceda mi je uvek teže išla, doduše samo onaj deo od C do E, al da se ne bih obrukala ja ću ipak dobro staru azbuku i to pisanu latinicom :)

A – avion, aerodrom, Atina, može i autobus jer nikad nisam išla avionom u Atinu
B – Brazil i naravno baba
V – vrbica – bila juče; Van Gogh
G – Grčka – profesionalna deformacija
D – dan, dnevna životinja (kaže Petar da sam ja to jer mi se rano spava, a on je noćna)
Đ – đinđuve, đevrek
E – ekran, eurokrem, eukaliptus
Ž – žvazbuka
Z – zezanje :)
I – inat (nacionalni brend), igra
J – Jelena najviše osoba ženskog pola poznajem pod ovim imenom; južna Amerika – kontinent koji me posle Evrope najviše zanima
K – knjige, keks
L – lale – moje omiljeno cveće, leto, leptir
Lj – ljubav, ljuljaške, moj deda Ljuba
M – mimoze, mama Mira, Meksiko, more
N – nove naočare – novi pogled na svet
Nj – njofra sladoled
O – ogledalo, opušteno, Odina - mnogo slatka devojka iz Meksika koju sam upoznala u Grčkoj, tata joj je Grk a mama Meksikanka
P – Petar, plazma, proleće
R – Rio – veeeeeeelika želja
S – Sport Bili, Snorkijevci (crtaći iz mog vremena), Smogovci (najbolja dečja serija isto iz onog vremena)
T – Tanja (ja), talasi
Ć – ćurka, ćućoriti, ćutanje
U – uuuuu
F – fijaker (romantika), fontana
H – hleb – namirnica koju nažalost najviše konzumiram
C – cunami, cipiripi, crtaći
Č – čokolada, Čile
Dž – džabe, džezva, džangrizav
Š – Španija, šuster, šinter

ovde prozivam moju sestru i tvrdoglavog Petronija... ako ikada budu raspolozeni

Kako vi zamišljate kliničku smrt?

2007-03-28T10:55:00.000+01:00

Juče-prekjuče u autobusu slušam razgovor neka tri momka (uvek mi je reč ’momak’ mnogo smešno zvučala, ali nisu baš ni dečaci, a mlađi su od mene, pa nemam pojma kako da kažem drugačije)... Inače, kad se vozim sama busom, i kada ne čitam knjigu u istom, moja glavna preokupacija je da slušam tuđe razgovore... znam znam sad kreće gomila paradjzOva da leti u mom pravcu i da svi viču UUUUU(A), ali kad malo bolje razmislite, šta ima loše u tome, čujete razne poglede na svet, prekratite vreme, saznate može biti i po nešto ili bar razvijate vijuge sklapajući pozadinu iza priče i aktera, odnosno učesnika u razgovoru. (digresija preti da preraste u post) Kao što recimo nisam imala pojma da postoje elegantne trenerke, dok nisam u busu čula kako ćerka i majka razgovaraju o nekim cipelama i ćerka kaže kako bi one baš išle uz neku elegantnu trenerku!!! Ako neko zna šta je to nek mi kaže, a slobodno i nacrta.
Elem, da se vratimo na momke... priča jedan od njih kako ima nekog druga iz kraja koga svi zovu Pokojni! Kaže zamisli kako smešno zvuči kad kažeš ’E dolazi mi sutra Pokojni na kafu’ ili tako nešto. Ovi se naravno zgranu na nadimak i onda ovaj prvi objasni da su tog lika tako počeli da zovu jer je doživeo kliničku smrt! Interesantno...
I onda ja krenem da razmišljam o tom fenomenu... mislim ne o momcima (prevelika piletina, a i nije neki fenomen), nego o kliničkoj smrti... Da nije filmova, ja stvarno ne znam da li bih imala ikakavu ideju. Ovako imam dve varijante. Jedna je ono brzinom svetlosti smenjivanje slika iz života (kod mene su to samo pozitivne scene i ličnosti), a druga je neka idilična slika – livada, proleće, sve šareno, miriše, maltene se i muzika čuje... i onda odjednom onaj zvuk cepanja kao prekid filma i vraćaš se na ovaj svet... ili možda odlaziš ipak na onaj... Kako i da li uopšte ljudi mogu da se sete kako to izgleda kad se probude, kako uopšte lekari i naučnici provaljuju šta se tu dešava???
U svakom slučaju, zanimljiva tema za razmišljanje, šta vi kažete?

they said about sex

2007-03-26T12:18:00.000+01:00

Having sex is like playing bridge.If you don't have a good partner, you'd better have a good hand."Woody Allen
"Women might be able to fake orgasms. But men can fake a wholerelationship."Sharon Stone
"Clinton lied. A man might forget where he parks or where he lives, buthenever forgets oral sex, no matter how bad it is."Barbara Bush
"Women need a reason to have sex.Men just need a place."Billy Crystal
"According to a new survey, women say they feel more comfortableundressingin front of men than they do undressing in front of other women. Theysaythat women are too judgmental, where, of course, men are just grateful."Robert De Niro
"There's a new medical crisis. Doctors are reporting that many men arehaving allergic reactions to latex condoms. They say they cause severeswelling.So what's the problem?"Dustin Hoffman
" You don't appreciate a lot of stuff in school until you get older.Littlethings like being spanked every day by a middle-aged woman. Stuff youpaygood money for in later life."Emo Phillips
"Bisexuality immediately doubles your chances for a date on Saturdaynight.Rodney Dangerfield

pesmica

2007-03-21T13:12:00.000+01:00

Danas je prvi dan proleća,
A mene u’vatio neki bluz
U glavi buka mi sve veća
Što bih sad išla na neki kruz

Kako bi lepo sada bilo
Da brčkam noge na nekoj plaži
Ubi me ovo zimsko sivilo
Mojoj duši godišnji sve draži

Mi smo ti ljudi čudna sorta
Pisala bi’ nešto, a ne znam šta bi’
Stalno mi se jede čokoladna torta
Blogeri bi o sexu, a ja bi o babi

Kolega Cvetjka od preko mosta
Sipala jutros u musli sok
Dade mi savet na kraju svog posta
Sipala bi jogurt al mu istek’o rok

Ko god ima problema u glavi
Glupostima rešiće probleme sve
Nek posluša njen savet pravi
I neka napiše rečenicu-dve

Tako i ja do stihova stigla
Kuckam i kezim se svako malo
Sa stolice dupe nisam digla
Al lečim um, pusti sad salo

Slova mi se nešto mute po ekranu
Iako je podne, hvata me san
Ja danas ništa nemam u planu
A vama želim prijatan dan!

kradem malo iz novina

2007-03-19T15:26:00.000+01:00

Без секса с девицама

Американци имају чудне законе у многим областима. Ово су неки посебно занимљиви, а у вези су са сексом, не само људи, већ и – животиња
– Закон у Аљасци забрањује лосовима парење на градским улицама.
– У Калифорнији је забрањен секс између паса и мачака без дозволе.
– Ако полицајац из Ајдахоа сумња да у аутомобилу коме жели да приђе можда седи пар који у том тренутку води љубав, мора да затруби три пута и да сачека два минута пре него што покуца на врата.
– У Ајови муж не сме да попије више од три гутљаја пива док је са супругом у кревету.
– Законом је забрањено водити љубав у Минесоти ако је муж у свом оброку имао сардину, црни, или бели лук. Прецизније, закон забрањује присуство ових мириса, па је набројане намирнице дозвољено јести под условом да се елиминише њихов мирис.
– У Њу Мексику законом је забрањен полни однос у аутомобилу у коме нису навучене тамне завесе.
– Држава Орегон постарала се за речник мушкарца: у љубавном заносу закон му забрањује да псује.
– Возач камиона, ако поштује закон државе Пенсилваније, не би смео да има секс у кабини свог возила.
– Закон Тексаса прилично је оштар према свињама. Забрањује им да се паре на власништву које припада градском аеродрому.
– А Јута законом забрањује секс женама у колима хитне помоћи. У казну прописану за овај прекршај спада и објављивање имена жене ухваћене у прекршају у локалном листу. Мушкарац који је био са њом неће бити кажњен.
– У држави Вашингтон постоји врло занимљив закон. Забрањен је секс с девицама у свим околностима, чак и онда када је прва брачна ноћ у питању.
– У Вашингтону DC сви положаји у сексу, осим мисионарског, илегални су.
– А у Висконсину законом је прописано да ниједан мушкарац не сме да пуца из пушке док му партнерка доживљава оргазам.

Па после неки завиде Американцима и говоре како је то слободна земља. А оволико ограничења када је секс у питању.

koga zanima, naleteh i na saj sa ovom tematikom www.damblaws.com

zadala Maya(011) pa da odgovorim

2007-03-19T15:21:00.000+01:00

A- Jao bre kako beše ona Bajagina pesma, ono sa dijamantom?

B- Misliš Plavi safir?

A- E to to, ceo dan lupam glavu i ne mogu da se setim...
A- A znaš, šta sad hoću? Hoću da osetim tvoj dah na mojim usnama, hoću da osetim miris proleća u tvojoj kosi...
A- (šapatom) daješ mi krila, znaš...

B- E, Red bull daje krila, pomešao si! Nego ajde idi kupi kondome i dolazi! Čekam te!

pesmica za sladoledžiju

2007-03-16T10:52:00.000+01:00

Udarih joj čežnju
Baš po levom gležnju,
Šta misli ta mala
Da sam ja budala?
Nisam joj se javlj’o
Sledećih 5 dana
Čak sam bež’o dalje
I od njenog stana
A šestoga dana
U 4 noću
Prijavi mi mala
Da ima trudnoću
Stigoh do nje ko furija
Usput me pojuri i murija
Sačeka me prevara gadna
U sekundi obli mene voda ’ladna
Scena koju videh
Pomrači mi um
Usred njene kuće
I moj verni kum
’Nije to što misliš brate,
Ako ne veruješ
Odbi mi od plate’
A ja ga u inat
Bacih na laminat!

moje reakcije na igru

2007-03-15T11:37:00.000+01:00

odgovor za Anagamu

Ispred naše stare kuće bilo je jedno veliko, debelo drvo. Drvo debelo, al još deblja ’ladovina koju je ono bacalo po jednom delu dvorišta. Kad upekne sunce, sedeli bismo tu i ispijali kafe, čitali novine i ogovarali komšiluk, kako već dolikuje. A svi iz ulice su voleli da svraćaju kod nas, da se malo osveže ili su bar dobacivali onako preko kapije, ’jao komšije, što vi uživate....’
Kroz njegove krošnje, u proleće kad sve olista i procveta, jedva da se naziralo nebo.
A kad smo bili deca, pa kad pljusne, onako na oblak, što je moj deda voleo da kaže, samo bismo otrčali pod drvo i jedva da je po neka kap uspevala da nas pokvasi... Sanjali smo da napravimo kućicu na njemu, baš kao u filmovima, ali ono je već bilo mnooogo visoko i nije bilo donjih grana na koje smo mogli da se popnemo (i deda je malo tu umešao prste pa ih je sekao, plašio se da se ne polomimo jednog dana)...
Pre neki dan sam prošla tom ulicom... mislila sam da sam pogrešila, ali okolo je bilo par preživelih kuća iz onog vremena... to je naša ulica... ali... isekli su naše drvo...

odgovor za Anagram

Samo jedan pogled bio je dovoljan da mi se vrati sve, da osetim miris prošlosti... i setim se svega... ovo je moj grad, pomislih i odjednom poče oluja da bubnji u mojoj glavi...
jednom davno pobegla sam odavde... daleko... u neki drugi svet, potpuno drugačiji od ovog... mislila sam da mogu da zaboravim, ali ne, shvatih... od sebe pobeći ne mogu...
negde tamo, padala je noć,... a ja sam znala, da sam kod kuće...

nova igra

2007-03-14T10:08:00.000+01:00

Svidela mi se jedna nova igra koja kruži po grčkim blogovima. Neko kaže 5 reči i prozove 5 ljudi koji treba da napišu post u kome će se tih 5 reči pojaviti. Svako zadaje novih 5 reči. Na mom paralelnom blogu sam već uspešno započela i kod nas ovu igru, ali se nadam da će se i ovdašnji malobrojni čitaoci odazvati, jer ovo je moj najdraži blog prvenac i neću da ga zapustim, ni njega ni gore pomenute čitaoce.
Elem, prvo prozivam cvetjku jer je prozvana i tamo pa će joj biti lako da uradi samo copy/paste kad bude odgovarala, zatim tu je drugar gazda kuće ne jezeru, što će reći petronije, sledeća je naravno moja the best švester jexi, pa za njom koleginica joj the one and only ivana i the last but not the least blogdrugarka iz obližnje palanke, miss butterfly

Reči su: vreme, osmeh, vetar, greška, san... a ko se odazove slobodno može da prozove mene.

Pozdrav svima i da nam potraje ovo današnje sunce!!!

p.s. eto i dodatne inspiracije za one koji ne znaju šta bi pisali :)

Praznični bilans

2007-03-09T13:32:00.000+01:00

Eto prođe još jedan osmi mart. Ja dobila od dvojice kolega, koliko ih imam ovde, po jednu crvenu ružu i jednu veeeliku milku i to mlečnu, baš kakvu volim, sećate se. Iskreno, da kažem, ja nemam baš neki odnos prema cveću... mislim lepo je, nije da nije, ali to je sve. Nemam naviku da ih zalivam u kući, sva sreća još uvek ima ko to da radi... a naročito mi nije neki gušt da ih dobijam, meni to i nije neki poklon, bez zezanja. I tako baš juče razmišljam kako će sad da mi sigurno uvale ovi neko cveće i kako ću morati to posle ceo dan da šetam po gradu, jer ne idem pravo kući, smor živi. Međutim, lepo se ja opsetim (što bi rekla moja baba) i uvalim jednu ružu u vaznu, jednu u čašu i rešim da ih ostavim tu da nam krase radni prostor, pa kol’ko žive nek žive :) A čokoladu ću da čuvam u šteku, ima da potraje... ne jedem ja puno toga ovde, al volim da imam kad prigusti... a sam pogled na veliku milku, čim otvorim štek, pruža toliko utehe, da ne možete da zamislite. Posle sam dobila od božezdravljabudućeg devera i veliko pakovanje bajadera, konačno je i on ukapirao da ne treba da mi kupuje cveće... do sad je mislio da je Petar nepristojan što neće da mi kupi :) Nas dvoje našli izgovor i odmah zbrisali u kafanu, i to na diners! (koji se vodi na devera, hehe). Mi mnoooogo volimo da idemo u kafanu i da žderemo, koristimo dok može, posle nema :( a i nismo dugo bili, zbog mnogopominjanogiprokletogzavršnog...
Moja mama bila sa firmom u ’Dva Jelena’ u Skadarliji, od 2 do nekih 7, pravo slavlje, ko iz ’onih’ dana. Kaže bila neka svadba tu, 12 svatova, a njih osmomartovaca 20, hehe. Inače prethodnog dana su kako i dolikuje vodili žučne raprave u sindikatu, da li da dobiju dve ili tri ’iljadarke :) i izvukoše ženske 3 boga mi!
A zamislite moja sestra, nezahvalna, odbila da ide sa koleginicama na izlet i ručak u Vrnjačku banju (radi u opštini u Nišu), radije izabrala žena da ima slobodan dan, stvarno nečuveno :)
E, a danas je deveti, isto jedan istorijski datum. Ja bila sedmi razred tad, bila je subota i obično smo subotom nas par drugarica išle u mek (kao što biva u tom uzrastu) i u bioskop, al tog dana nikog nisu pustili, samo mene i jednu drugaricu... išle smo na Slaviju da ne bismo baš upale u gužvu, tako da nismo ništa ni videle. Grad je bio prazan, to se sećam, osim trga naravno. A moj deda otiš’o čovek da vidi šta se dešava, pa pobegao kad se nagutao suzavca... naravno da nije podržavao demonstracije, samo nije voleo da propušta masovne događaje, gde god je gužva, eto njega iz prikrajka... uvek je pričao da bi za njega bilo ubistveno da ide da peca, nije voleo tišinu...

Hoću dozvoljeni minus

2007-03-06T12:18:00.000+01:00

(danas ću malo da smaram)

Sunčan dan a ja sinoć rešila da pišem neki ozbiljni post, pa stvaaaarno nije u redu. Moj drugar Marfi je uvek prisutan tu negde.... Pre neki dan me je nesvrstani podsetio da je sasvim ok ponekad napisati i neki bedak post, a anagama se juče zabrinuo za mene što nisam prijavljena... eto inspiracije za udav na tako neke teme :)
E ovaj prvi pasus sam napisala pre sat-dva i onda sam stala, jbg postala sam totalni metereopata, ne ide mi nikako da razmišljam ozbiljno kad je napolju sunce :) u stvari, mislim da je problem što meni nikad ne ide to ozbiljno razmišljanje... dobro, razmišljanje i ajde, ali delanje na osnovu donešenih zaključaka jok... špansko selo za mene (nije ni Villa arriba ni Villa bajo)... ja sam totalno u nekom letargija/apatija raspoloženju izgleda celoga moga nek ide života... sad tek vidim koliko me oslikava ta moja uzrečica... deluje simpatično, ali posle leđa i te kako bole (asocijacija na kosmodisk)...
Ajde da počnemo od toga što nisam prijavljena... evo juče bilo već šest meseci kako sam tu... kaže anagama, nemoj da ih pustiš da ti to rade i ja se u principu potpuno slažem. E sad, nije tako prosto, jer ta nemila činjenica moje neprijavljenosti nije u stvari izazvana direktnom zlobom i ’boli nas uvo’ stavom mojih nadređenih, ali naravno ima malo i toga... naime ja vam radim u jednoj srpsko-grčkoj (najgora kombinacija) fantomskoj firmi – ona još nije registrovana jer to ne odgovara tim gore pomenutim nadređenima, čekaju se čuvene prve pare od tamo nekih projekata (ne mogu sad da ulazim u detalje)... a te pare nikako da se pojave...a pošto firma nije registrovana, nemam ni ja gde da budem prijavljena... a dvojica kolega koji su tu sa mnom u ’firmi’ su 1) penzioner i 2) prijavljen u drugoj firmi... nadređeni se bave nekim drugim poslovima, ovo je samo jedan od njihovih delatnosti...
I tako vreme prolazi, postoje velike šanse da ovo ispadne super priča, a opet postoje i šanse da sve propadne... mene uhavtio zimski san i nisam se mnogo udubljivala u ozbiljnost svog ne-statusa... platu dobijam redovno i to mi ispade jedino bitno... a penzija... ko još o tome razmišlja, sećate se inserta iz nekog domaćeg filma, ne mogu sad da se setim koji je tačno, kad Bata Živojinović pita poštara (Nikola Pejaković) kad će penzija a ovaj mu kaže: Penzija? Pa penzije su ukinute! E takvu ja svest imam o tome. E bre ljudi, ja ove godine (sva sreća tek tamo na kraju) punim 3 banke i već prelazim drugi limit onih poželjnih koje primaju na nova radna mesta (prvi je 25)... a totalno sam neozbiljna, meni je bre najvažniji motiv da me prijave da bih mogla bez većih problema da dobijam šengen vize!!! Dobro, postepeno se u te motive ugurala i želja za dozvoljenim minusom :) valjda kako sve više ljudi iz mog okruženja i moje generacije koristi sve blagodeti istog, tako i meni postaje sve primamljiviji. I ne moraš nikad ni da ga iskoristiš, važno je da imaš tu mogućnost. To ti je bre kao kad si u down-u i sve se nešto uzdržavaš da plačeš i kukaš i onda jednostavno proglase da imaš taj dozvoljeni minus i ti otvoreno provedeš recimo jedan ceo dan ili nedelju (zavisi od visine minusa) u bedaku, i ne moraš da imaš obzira prema drugima i nema ko da se buni, to je tvoje pravo...
Pa onda tu su druge božije blagodeti zvane krediti... ko će meni slepici išta da da? Koga briga što sam ja rešila da se ove godine registrujem s mojim milim Perom i što mi uveliko otkucava onaj biološki budilnik, ma koji budilnik, alarm bre. I naravno da ne treba nikog da bude briga kad ja sedim i blejim i čekam bolje dane. I čekam povoljan trenutak da popričam o tome da me prijave možda u drugoj firmi srpskog bosa, dok ova fantomska ne postane prava... a koji je povoljan trenutak i koje su prave reči da ih ubedim u ono što hoću i koji je pravi način da im se zamažu oči pred tim da sam ja jedna ženska od tri banke pred udajom (bože zdravlja) – što drugim rečima znači jedan potpuno nepoželjan profil...
A onda dođem, kući, a sve (ne)svesno ugovaram što više kafenisanja i sličnog da bih što kasnije tamo stigla... tamo me čeka moja baba, koju ja mnogo volim i o kojoj sam već pisala malo... ali sa kojom ja sve teže mogu normalno da razgovaram, koja nije više ni približno ona stara... pored koje ja sve češće doživljavam prave nervne slomove... na koju se izderem jer me ne razume, koliko god pokušavala da joj nešto objasnim... a posle mi toliko bude krivo što sam joj svašta rekla i što sam vikala i plakala, iako vrlo dobro znam da je sve bilo uzalud.... i tako sve iz početka...vikendom je najgore jer onda provodimo malo više vremena zajedno... a ja opet bežim od kuće, a žao mi je što nisam sa njom... i osim toga treba nešto u toj kući i raditi i biti ozbiljna odrasla osoba... ali zašto kad je lakše na poslu ceo dan blejati na blogu, dobiti pare za to, svakog dana otići na kafu sa nekom drugom drugaricom, na piće ili večeru sa dečkom... i jednostavno ne misliti... vicious circle...
Uf, sumnjam da je neko izdržao da čita do kraja, stvarno sam smorila i samu sebe, ali ovo je moj blog i na njega mogu da trpam šta hoću, a koga mrzi da čita, to je njegovo pravo... ovo je bio moj dozvoljeni minus, a sad nek ide život!

epizode iz pionirskog doba

2007-02-27T16:56:00.000+01:00

Nešto u poslednje vreme svi nešto pišu o Titu i dobu koje su njegova pojava i duh obeležili. Pa reko’, kud svi tu i mali Mujo ;) da ispričam i ja koju epizodu...
Prvo sam mislila da je to bilo baš onog dana kada smo dobili pionirske marame i kape, ali pošto se kroz maglu sećam odeće koju sam na sebi imala (osim kape i marame), onda ipak mislim da je bilo neko toplije doba od 29-og novembra. Tako da mora da je bio neki zbor u pitanju.
Moj deda je radio blizu moje škole pa sam posle otišla kod njega na posao da ga sačekam pa da idemo zajedno kući. Deda se hvalio pred kolegama kako mu unuka ima lepu kapu i maramu :) I tako u jednom trenutku se meni, da izvinete, pripiškilo i odem ja u dvorište da obavim prethodno navedenu radnju.... sa sve pomenutom kapom i maramom... i kad sam to obavila, sagnem se da navucem čarape i u tom trenutku...bup...padne mi kapa.... moja jedina....pionirska.... pravo u tu novonastalu baricu...
Kuku, di ćeš goreg belaja....
Opere meni mama tu kapu....međutim...pošto je bila napravljena od delikatnog materijala... ona se od tog pranja.... skupi :(
Posle toga sam morala uvek da je kačim nekim šnalama da bi mogla da stoji na mojoj, oduvek velikoj, glavi :( .... sramota
A kad smo kod tih zborova, ne znam kako je bilo po drugim školama i ko se seća, a ko ne zna šta je to uopšte...pa ću malo da obrazložim – ti zborovi su se održavali par puta godišnje, obavezno za dan škole i dan republike,a ostalih povoda se ne sećam sad baš. Na zborovima su se između ostalog dodeljivale pohvalnice za dobar uspeh, nagrade za razne majske pesničke i likovne štafete, takmičenja i sl. Ali ono što me najviše podseća na njih je to da je predsednik svakog odeljenja (mene je nažalost ta dužnost dva puta snašla – u drugom i u trećem razredu) podnosi izveštaj koji je zvučao otprilike ovako: a da, dok to izgovaraš moraš neizostavno da držiš desnu pesnicu na desnoj slepoočnici... i dakle: ZA DOMOVINU S TITOM, NAPRED! Pionirska odeljenska zajednica (npr) drugo dva, broji 30 učenika, zboru prisutni svi.... ili zboru prisutno 27, troje odsutni zbog bolesti... Tako vam je to izgledalo...
E sad umesto epizode, ispašće na kraju čitava serija... sad se setih nečeg drugog – letovanja sa školom! Imala sam tu priliku više puta, ali je u starijim razredima uticaj titoizma već jenjavao, tako da u ovu tematiku spadaju doživljaji sa Tare (prvi razred) i iz Struge (Ohridsko jezero – drugi razred). To su bila baš letovanja, znači ne rekreativne nastave (na kojima nažalost nikada nisam bila, a zbog radi nekih kretena od roditelja drugara iz mog odeljenja). Znači nađe se neki nastavnik dobrovoljac koji nakupi zainteresovanu dečurliju od 7 do 14, znači iz svih razreda i vodi ih negde 10-15 dana. E na tom tamo mestu, budu obično i drugari istog uzrasta, svih naroda i narodnosti. Ujutru kad ustanemo, a budila nas je neka vrsta sirene ili trube ili muzike, nisam sad baš najsigurnija...uglavnom ranom zorom, u 7 otprilike,... onda lepo ustanemo, umijemo se, operemo zube i onda trk napolje na teren da radiš jutarnju gimnastiku!!! Da da, trčanje, vežbe, sve po redu. Nema odmora, dok traje obnova. E sad, nemojte misliti da je pola sata – sat jutarnje gimnastike moglo da vam obezbedi slobodan ostatak dana, to nikako. Svakodnevno je ocenjivana urednost soba. Tako se sećam sa Tare jedne devojčice iz Dubrovnika koja je čitala ocene i jako čudno izgovarala slovo L u ’deset nula nula’ (to je bila najbolja ocena). Grupa tih Dubrovčana se zvala Libertas, dok smo mi Beograđani imali originalno ime – Ravni tabani. Ekipe su se osim u urednosti takmičile i u raznim drugim disciplinama kao što je bilo navlačenje konopca, trčanje, snalaženje u šumici i slično... mislim da nije bilo bacanja kamena s ramena.
Rezultati su se čitali na sličnim zborovima kao u školi, kada se i zastava podizala (ujutru) ili spuštala (uveče)... U Strugi sam imala tu nesreću da jednog dana rešiše da postave mene da dignem zastavu. Imala sam 8 godina i, kako se ubrzo ispostavilo, nimalo snage u rukama. Vučem ja konopac, a zastava ni makac... posle samo par minuta, ja se, sasvim razumljivo, rasplačem... pa šta ću... onda su mi valjda neki sedmaci i osmaci pritrčali u pomoć, ali blam je ostao :(
U sobama nas je uvek bilo desetak - pravo drugarstvo. A posle je bilo puno dopisivanja sa drugarima iz drugih gradova, od tad mi je jedan od najlepših trenutaka kad u sandučetu ugledam pismo (i jedan od najgorih kad vidim da pismo nije pismo, nego račun)... nažalost, sad pisma retko stižu, a mejlova ima svakakvih pa su izgubili tu čar... jedno vreme sam štampala sve mejlove-pisma koje sam dobijala, al nije to to, kad svi imaju isti rukopis – ili Times New Roman ili Ariel. Sad malo zabušavam i po tom pitanju, a i takvih mejlova je sve manje.

mudrost

2007-02-26T12:59:00.000+01:00

pita blogita

2007-02-25T15:28:00.000+01:00

Pita blogita, može se praviti od slanog ili slatkog testa, sve zavisi od ukusa konzumatora. Mogu se dodavati i drugi sastojci koji se ne navode u dole navedenom receptu, samo treba paziti da se pita shodno količini sastojaka i konzumatora pravi u odgovarajućoj posudi, da se ne bi prelila preko i izazvala neželjene posledice. Peče se na tihoj vatri, ali se može jesti i hladna,... greje dušu i osvežava, a sve po potrebi.
Dakle, neophodno je obezbediti sledeće sastojke
(meri se sistemom ‘odokativno’):

DOBRA VOLJA (minimum 1kg)
DOBRO RASPOLOŽENJE
OSMESI
RAZUMEVANJE
TOLERANCIJA
POŠTOVANJE
DRUŽELJUBIVOST
malo ‘ONIH’ POGLEDA,
a zatim i FLERTA,
OPUŠTENCIJA i
SPREMNOST NA/ZA UŽIVANJE

sve to dobro izmešati, a onda
za slano testo dodati: malo SUZA RADOSNICA,
a za slatko: dosta SMEHA MARKE ‘DO SUZA’

Receptura inspirisana zvaršetkom izgradnje blogitera, blogookupljanjem, pripremama FK Blog, portretisanjem i davanjem auto(ana)grama na portrete, kao i drugim faktorima.
Ko želi može dostaviti svoju verziju recepta na ovu adresu.

Prijatno!

sa naših prostora

2007-02-22T21:36:00.000+01:00

Inspirisana nekim zanimljivim anketama sa naših prostora, a koje možete pogledati na mom drugom blogu, jer ovde neće lepo da se iskopiraju, ja dodah još par nekih pitanja, a vi dajte neki odgovor ako osetite potrebu (što bi rekao Petar)

1. Da li je bolje da nema struje ili da nema vode?
2. U kom redu biste najduže čekali: za ulje, za mleko ili za šećer?
3. Za čiju vizu biste možda i rođenu majku prodali?
4. Koliko šerpi Metalac dajete za jednu Zepter?
5. Da li se slažete da se Srbija i zvanično mora smatrati primorskom zemljom? Pa imali smo nekad Panonsko - neolitsko a naše :)
6. Da li biste potpisali anketu: 'kupujmo domaće - pljeskavica vs big mek'?
7. Da li biste i koju biste istorijsku ličnost menjali za maršala, tj oca svih naroda i narodnosti?

doživljaji sa taksistima

2007-02-18T23:16:00.000+01:00

Kakve doživljaje imate sa taksistima?
Ja, fala bogu, nemam loša ili bar ne mnogo loša iskustva, ali ima par zanimljivih situacija, naročito sa Grcima.
Ja se dobro orjentišem i snalazim, tako da u Atini recimo uvek mene trpaju da sedim napred da bi taksisti provalili kako ne mogu da nas prevare i vozaju okolo naokolo. E, tako jednom bio neki štrajk njihovog gsp-a (vrlo česta pojava) i jedva navatasmo taxi. Ja sela napred kao po običaju i aj sad da budem fina, reko’ daj malo da zapodenem razgovor sa čovekom, ne znam šta mi bi, obično to ne radim. I tako pitam ja njega koliko ima otprilike taksista u Atini (inače, ko nije bio, tamo su svi taksiji žuti), i kaže on oko 16.000! To je bilo pre 4-5 godina. Ja se na to iznenadim pošteno i kažem onako usput ’I svi imate posla?!’ Kad je on osuo paljbu: „Ko kaže da imamo posla, jel ti znaš kakve sve poreze plaćamo, koliko često moramo da idemo na servis, tra la la, pa onda gomila njih uopšte ne poseduje ceo taxi nego dele sa još nekim pa rade po smenama (!), jedino ih kaže malo vade vožnje na poziv, jer je kod njih, za razliku od Bg, to skuplje.... i tako ti se čovek izdra na mene, a sve iz moje najbolje namere, mislim bila sam ja svesna da nije on hteo na mene da se dere ali valjda sam ga pogodila u živac pa se istreso :-) Na kraju smo mu još dali i jedan evro više, ako se dobro sećam, da se ne žali ponovo...
Neku godinu pre toga imala sam malo lošije iskustvo. Bila sam sa tri drugarice i bile smo smeštene kod čuvene gospođe Teodoridu koja je organizator nekog letnjeg programa za učenje jezika, pa je nas 4 jedan vikend ugostila i u svom stanu u Atini. E da, to je bilo leto odmah posle bombardovanja, kad su nas Grci toliko sažaljevali da je ponekad bilo iritirajuće, ali o tome drugi put. Elem jedno veče nas 4 izađemo sa sestričinom od te gospođe i sa još nekim njenim društvom. U povratku, pošto nismo mogli svi da stanemo u jedan taxi, smestimo se nas 4 u jedan i ova devojka kaže taksisti adresu... mi pričale srpski u kolima i on tu skapira kako nemamo pojma kuda nas vozi i reši malo da nas provoza više nego što treba... kad smo došli u poznat kraj ja provalim da je skrenuo u jednu ulicu desno umesto levo i kažem mu to, on krene da se pravi kako ne zna gde je ta ulica gde idemo (u Atini inače ima milion ulica i pola nose ista imena, kao kod nas što je bila Maršala Tita i u Zemunu i u Borči i u Višnjici recimo) ... jedna od ove 3 krene s njim da se svađa da nećemo toliko da mu platimo nego onoliko koliko nam je ova Grkinja rekla da bi trebalo da košta... i tu naprasno izađemo svi iz kola i krenemo da trčimo ka gosdpođinoj zgradi... a on pošto je naravno znao gde je i ulica i zgrada dođe ispred drugim putem... tamo nas je čekala ova Grkinja i krene i ona da se svađa sa njim jer je došla mnogo pre nas i naravno platila manje, ali mamlaz naravno nije hteo da popusti i na kraju da ne bismo probudili ceo komšiluk pa i gospođu mi mu platimo :(
U Atini mi je inače mnogo smešno što recimo taksisti primaju više ljudi koji idu u istom pravcu, kao recimo što je u Bg linijski taxi, a smešno je to što ti stojiš na ulici i kad naiđe neki taxi ti vičeš na sred ulice kuda ideš, recimo: Banovo brdoooo ili Bežanijaaa ili Konjarniiiiiik, a on ako ide u tom pravcu stane, ako ne onda produži :-)
Pošto ima mali milion ulica, kao što rekoh, ne znaju ih sve napamet nego imaju knjigu sa spiskom ulica i planom. Prvi put sam se zbunila kad smo ušli u taxi i rekli gde idemo, a on stao i izašo iz kola i otvorio gepek, reko’ jebote, šta radi ovaj, kad on izvadio knjigu i gleda gde treba da nas vozi.
Za jednu novu godinu sam bila u Istanbulu. E tamo taksisti voze kao reli vozači. Meni sva sreća obično nije muka u vožnji, ali jedno veče posle dobrog provoda (čitaj: dosta pića) moja drugarica Jelena, kojoj obično jeste muka u vožnji nažalost, nas je molila da mu kažemo šta god hoćemo, ako treba i da je trudna, samo da uspori, zamalo se nije ispovraćala u taksiju. A na kraju svake vožnje bi naravno usledilo cenkanje od po desetak minuta...
Ovde kod nas nisam imala baš nekih mnogo interesantnih doživljaja... recimo bilo mi simpatično jednom kad sam ušla u kola, a čovek pustio disk za učenje engleskog, kaže planira da ode sa porodicom u Kanadu pa da se pripremi :-) ne sećam se da li mi je on ili neki drugi kad je čuo čime se bavim rekao: ’e, svašta sam imao u kolima, ali profesorku grčkog još nisam’ (tad sam bila isključivo profa, sad opet malo sekretarišem). A gore pomenutoj Jeleni je jedan taksista dok je vozio na VMA rekao: „kako vi tek izgledate kad ste zdravi, kad ovako (lepo) izgledate kad ste bolesni?!’ ili tako već nešto :-)
Ovde, a verujem i drugde taksisti nisu baš omiljena sorta, ali mislim da je glupo uopštavati (ua globalizacija!), oni umeju da budu super, setimo se samo: „Priroda to sve uradi sama... popij malo, pa da počnemo...“ :)

ako ne možeš da ih pobediš pridruži im se

2007-02-15T13:10:00.000+01:00

Eto, posle dužeg razmišljanja i nagovora od strane nekih kolega blogera, kao i u vapaju za većom količinom komentara, reših elem da se preselim malo i na mojblog.co.yu krajeve. Neko vreme ću sigurno biti dvostruki špijun, prvo jer mi žao mog bloga prvenca da ga tek tako napustim, baš sam ga nalickala, a drugo što me nervira onaj software ili kako se već kaže na mojblogu, ovaj ovde je mnoooooogo bolji i za nas neprofesionalce mnooooogo jednostavniji ! Ali jbg tamo buljuk zemljaka tako da kud svi, moram i ja, komercijalizacija. Nisam džaba nakačila ono 'Videla žaba da se konj potkiva pa i Soća napravila blog'. Soća sam inače ja... nadimak potiče iz srednje škole i prošao je kroz više faza evolucije.
Kao što rekoh za sad ću postovati paralelno, oduvek me nekako privlačilo da saznam kako je to biti višestruka ličnost :)
a ako me na kraju bude mrzelo da se bavim kopi-pejstom non-stop, onda me možete naći na http://nekidezivot.mojblog.co.yu

mali vremeplov u Domu omladine

2007-02-12T20:28:00.000+01:00

Vreme je za novi post, nisam baš nešto pri nadahnuću, al ajde...

U petak bio koncert Električnog orgazma u Domu omladine. Iznogud reče da u NS nije baš prošao slavno, ali ovde je bilo sasvim ok. Malo sam se pre svega podsetila kako beše to da se gužvaš u gomili ljudi i dima i da se znojiš kao u sauni dok pokušavaš da skačeš (ili pak ne) uz omiljene pesme... ne volim koncerte u zatvorenom prostoru, to sam i ovog puta potvrdila... zato ću ipak oprostiti sebi što sam pred kraj izašla do wc-a i vazduha i nije mi se vraćalo unutra... doduše Petar mi neće oprostiti što je baš kad je on izašao sa mnom da mi pravi društvo svirana omiljena mu pesma Nebo, ali čuo je drugi deo, uspela sam da ga ubedim da mene ostavi napolju, ali da se sam slobodno vrati na spektakl... Sad sebi nešto zvučim jako ironično kad pričam o koncertu, a u stvari sasvim je bio ok, super svirka, samo malo mali prostor, došlo bi sigurno još puno ljudi da su pravili u nekoj većoj sali... Nisam nikad nešto sekla vene za njima, ali išlo mi se malo da se kao što rekoh podsetim kako je to... u poslednje vreme idem uglavnom samo na ’sedeće’ koncerte i poneki exit i beerfest... i naravno, ja volim one malo komercijalnije stvari kao što je Kapetan Esid, Debela devojka (ta sam), Mentalno i Zlatni papagaj...
Podsetila sam se još nečega... prvi put sam bila na koncertu u Domu omladine, ali smo zato tamo slavili malu maturu, baš u toj istoj sali, to je tad bio klub Tačka.... a to je bilo pre čitavih 15 godina!!! I svega sam se setila, kakvu sam haljinicu imala i kako me drugarica kritikovala što sam se mnogo slabo našminkala, a mene bilo blam što je još uvek bio dan, a svi se nešto skupili ispred škole da nas vide , pa nas onda potrpali u neki iznajmljeni gsp-ov bus, onako nakinđurene... i kad god čujem ’November rain’ (Gunsi) setim se kako mi je bilo krivo što je tamo neki dečko koji mi se sviđao pozvao moju najbolju drugaricu da igraju uz to... al sad mi nekako slatko što se i takva muzika slušala na jednoj maloj maturi... a posle su nas istovarili oko ponoći kod škole i onda smo onako uparađeni sedeli u parkiću do ujutru i jeli neki burek jer nije radila kuhinja u kineskom restoranu (prve naznake velikih seoba Kineza)... kao da je bilo u nekom drugom životu...

E da, na koncertu sam videla i jedno sveže poznato lice iz našega javnoga života, javnu ličnost što bi rekao Erazmo... pa koga nego Mikija iz Velikog brata... iskreno nisam ga baš tu očekivala, simpatičan mladić, samo pustio onu zift crnu bradurinu, valjda da deluje ozbiljnije...

Baba se vratila iz Niša... živa bila, odma’ me je dovela do nervnoga sloma... mnogo mi je krivo što me niko od vas nije shvatio ozbiljno, pa da mi preporuči neko stručno lice za ozbiljan razgovor, jer ako se nastavi ovako, ode mas’ u propas’

nek ide život

zapažanja iz gradskog prevoza i sa ulice– kuda sve to može čoveka da odvede

2007-02-07T15:09:00.000+01:00

1) Kod mene kao što ste videli aktuelno to što baba nije tu, Petar i ja se baškarimo koliko i dokle možemo i smišljamo, između ostalog, kako ćemo da se smestimo svi troje tu jednog dana kad ga na silu uselim, pošto je sav nešto cile mile povodom toga...
Elem, gadan problem kad imaš nekog matorog kao što je moja baba, pa nit' je normalno što živimo zajedno, niti razumemo mi nju, a kamo li ona nas, teško njoj, teško nama, a opet beskrajno je volimo, a znam da i ona nas voli naravno, možda još i više... (pod ovo -mi- malo stavljam Petra, malo mamu, pa verovatno zbunjuje jbg)...
I tako juče u busu, pošto svega tamo možeš da se naslušaš, kome je dosadno a nema prilike često to sebi da priušti, trebalo bi da proba... čujem jedan razgovor baš na temu šta kad omatoriš, pa te niko ne gleda, pa bolje da ostaviš stan nekom nepoznatom s kojim ćeš da potpišeš ugovor verovatno, nego, citiram: ’onom što te mrzeo celog života’ – to jest svom detetu!!! Nekako mi baš tad palo na pamet da je u slučaju tog dede velika šteta što je zamro fenomen (ili pojava)LAPOTA, lepo brate zna se kad čovek doživi tu i tu godinu, ti ga maljem po glavi i gotovo. Naravno, da ne mislim ozbiljno i da smatram da je to jedan kanibalistički običaj, ali me taj deda toliko iznervirao... s druge strane, svakako postoje sinovi i ćerke koji ne zaslužuju ništa da im daš, ali nekako me potrefilo, valjda što znam koliko ja pokušavam da babi ugodim, a onda se nađu recimo dušebrižne komšije koje nas olajavaju, kao baba meni čini sve, a ja zamisli neću da odem po nju u Niš ili lenčuga sam pa ništa ne radim i tako... verovatno sad dodaju i da sam dovela dečka da ’orgijam’ ili da živim u grešnoj zajednici ili tako nešto.... uf, kako poludim zbog takvih stvari!!! A kad pomenuh te potomke koji ništa ne zaslužuju... izluđuje me srpski običaj krvljenja oko nasledstva... najgore mi je kad se još na sahrani počne priča o tome, a pokojnik se još nije ni oladio, što se kaže... možda će neko reći da je meni lako o tom pitanju da pričam jer sam jedinica, ali stvarno ne mogu da zamislim da se braća i sestre svađaju, tuku, ubijaju zbog nekog nasledstva, pa koliko god da je ono... ja bi sve dala da imam brata ili sestru, po meni je to neprocenjivo...

2) vidim pre neki dan u busu lika od tako jedno dvadesetak godina, nosi crno-bele maskirne pantalone, jednu od onih jakni i cokule koje nose skinhedsi... i razmišljam kako je moda taj militari fazon, meni je to uvek bilo bezveze nekako ne znam.... kad se okrene da izađe napolje, a na rancu mu stoji bedž sa PEACE znakom, pravi onaj hipi.... reko' čoveče, ti definitivno još nisi pronašao sebe :-)

3) na jednoj prodavnici ’zdrave hrane’ pre neki dan pročitah svašta zanimljivo... između ostalog tu možete naći ’bezmesne proizvode’ – to mi je tako nekako nelogično i bezveze zvučalo, mislim šta su to ’bezmesni proizvodi’?! – oni koji nemaju u sebi mesa, pa dobro, jel baš dotle došlo da je sva hrana u kojoj nema mesa dobila posebnu kategoriju, ne znam, nebitno, al bilo mi bezveze... osim tih proizvoda imaju i ’program za post’ – pa razmišljam jel to toliko sad u modi i taj post, pa pošto ne znaju svi šta sme da se jede, onda lepo da napravimo program i da ga pratimo...

o meni

2007-02-05T12:09:00.000+01:00

1. volim da se šetam sama
2. kad sam bila mlađa uvek smo gasili svetlo kad gledamo neki film, ’kao u bioskopu’ voleo je da kaže moj deda, kasnije je to kod njega preraslo u preteranu štednju struje... sad volim da gori svetlo, u suprotnom vrlo brzo zaspim
3. nisam ambiciozna i nemam takmičarskog duha... možda zato što sam jedinica (nažalost)
4. volim da sedim u kadi kad se tuširam, iako sam odavno prestala da je punim vodom... uostalom manje isprskam okolo (malo je komplikovan slučaj za zavesu)
5. trapava sam... nadala sam se da će se to sa godinama izgubiti, ali jok... najgore je kad nosim u rukama tašnu, bar jednu kesu i još plus i kišobran (noćna mora) i onda recimo treba da kupim nešto na trafici...
6. ne volim peščane plaže, svuda ti se bre uvuče pesak - u stvari, u kupaći, u papuče, a još ako počne da duva, sačuvaj bože
7. priznajem slušam između ostalog grčku muziku koju posle ovi naši obrade i onda mi je skroz grozna i u životu je ne bih slušala u domaćoj verziji
8. strašno sam neodlučna, naročito kad naručujem nešto u kafiću, a posebno restoranu... i obično se pokajem šta sam izabrala
9. od svih društvenih igara najviše volim da igram yamb
10. ove godine ću, bože zdravlja, da se udam
11. stalno pravim ili bolje reći kopam zanoktice (ono meso oko nokta u stvari)
12. preferiram nes od turske... leti, kad pijem hladnu, volim da pravim penu, a zimi samo sunem vrelu vodu i to je to
13. pomalo se plašim mraka, a u svakom slučaju ga ne volim, naročito kad padne u 4 popodne... Petar kaže da sam ’dnevna životinja’
14. površna sam i mnogo toga radim ofrlje i navrat-nanos
15. ne volim da idem kod lekara, kao i većina ljudi, čak mi je bilo draže da odem u školu nego kod lekara, ako već ne može mama da mi opravda časove
16. u osnovnoj sam bila kako bi se reklo recimo tuta-muta, stidljiva i tako to... baba i deda, a i mama uglavnom su me učili da budem dobra sa svima – u stilu bratstvo-jedinstvo... tako u to vreme nikad nisam imala najbolju drugaricu, jer sam sa svima bila ok...
17. (nadovezuje se na prethodno) imam problem da pokažem, iskažem, kažem, kako god hoćete, svoje mišljenje... sad je bolje, ali sa nekih 13-14 sam imala trenutke da ’izađem’ sa drugaricama u neki parkić gde su dolazili i neki likovi koji su bili tad aktuelni... i tako presedim celo veče sa svima njima i ne prozborim ni reč... STRAŠNOOOOO... sad sam počela da nadoknađujem propušteno, pa kad krenem od Kulina bana nešto da vam pričaaaaam...
18. slabo nosim nakit, naročito prstenje, smeta mi, imam ekcem, a i ne patim od toga
19. malo teže umem da kažem NE, uvek gledam da ispoštujem druge, pa nekad i na svoju štetu, iako sam jako svesna da je tako
20. ipak sam malo sujeverna iako odbijam da priznam, recimo ne sečem nokte po mraku, a i neka knedla mi stoji kad mi crna mačka pređe put
21. imam fobiju od svađa sa drugim ljudima (koji nisu moja baba i ranije deda) zato što mrzim ono što dolazi posle, napete situacije itd, a i sa mojima kad se svađam znam da se ništa neće promeniti, i dalje ćemo da se volimo isto i posle maksimum sat vremena da pričamo kao da ništa nije bilo... sa drugima nikad ne znaš... samo što ne valja što sve što mi se skupi zbog drugih ja iskalim na babi...

da ne udavim baš skroz dosta je za ovaj put...

još malo o babi ili kako sam se onesvestila prvi i jedini put u životu

2007-02-01T12:14:00.000+01:00

Inače, da se nadovežem na prethodni post, živim samo sa babom, od skoro, deda mi je umro u maju... bilo je mnogo lakše s njom dok je deda bio tu jer ako ništa drugo imala je s kim da priča i da se svađa... i nisma morala da mislim o tome kako je sama... ovako je brate zajebano do zla boga... malo je jaz generacija, ona više nije što je nekad bila, mozak otiš’o na zaslužen godišnji (ili životni) odmor... ali sve ja to lepo mogu da razumem i objasnim dok nisam pored nje, ali posle samo par minuta razgovora ili par sati provedenih sa njom u kući ja redovno dobijam nervne slomove, ali toliko da sam već počela da razmišljam ozbiljno da porazgovaram s nekim stručnim o tome. Ako neko ima slično iskustvo, pa još i savet molila bih da to podeli sa mnom!!!

Ali sad da ispričam kako sam ja prvi i jedini put pala u nesvest, a baba u celom događaju igra jako veliku rolu. Pa, bilo je to jako davno, pre nekih dvajes i kusur godina ili pre frtalj veka što bi se reklo, kad sam bila mala i imala negde oko 4 godine, aj nek bude tako... Živeli smo na Dušanovcu, a u blizini je bio, i još uvek je, Dom pionira Šumice (mislim da su se oni pioniri u međuvremenu izgubili iz imena, al nisam sigurna), a tu su se osim sportskih manifestacija, na šta se, čini mi se, sad svelo, održavale i predstave i slični kulturni događaji. I tako jednog dana baba povela mene i mog komšiju i tadašnjeg najboljeg drugara Peđu (s kojim nažalost nemam nikakav kontakt otprilike od tog vremena), da gledamo predstavu ’Loptica skočica’... i to je lepo prošlo, a nastavilo se kao ’baba skočica sa kobnim završetkom’ – naime ispred se nalazio parking i malo napred neizbežni stubići sa lancima između (moguće da postoji i konkretni naziv za to ali ja nisam upućena) – znate ono da ne mogu kola da prođu... drži baba mene s jedne strane, Peđu s druge, ona u sredini.... mi, deca ko deca, hoćemo po svaku cenu da preskočimo taj lanac ... i preskočimo... e sad, ’oće i baba (tad je imala oko 50, tako da nije tako strašno za zamisliti) i kako je preskočila tako mene povuče i ja opalim glavom o beton i zaigraju mi i loptice i babe skočice oko glave... sreća u nesreći preko puta je Dom zdravlja, a ja tad bože zdravlja bila lagana, pa me neki čovek odmah odneo tamo i stavili mi ogroman flaster preko celog obraza... pošto nisam povraćala zaključeno je da nije potres mozga, mada mi se ponekad čini da osećam okasnele posledice toga... imam i jedan ožiljčić, al ne vidi se mnogo... To je ta storija, a s babom sam nedugo posle toga imala još jedan doživljaj od kog imam malo veći ožiljak na bradi (odozdo je pa se ne vidi) ’ živeli smo u kući i krenuli kod komšinice na kafu, šta li, a bilo malo poledilo, onako kako je umelo pre koju deceniju.... i tako malo ja pala... na taj led... ali ona skočica mi je ipak ostala u neizbrisivom sećanju...

eto...

Otišla mi baba za Niš

2007-01-29T15:56:00.000+01:00

E čuda se stvarno dešavaju, ne treba gubiti nadu!!!
Sve u svemu moja sestra genije, fala joj ko sestri, uspela juče da nagovori moju babu onako na drž-ne daj da krene sa njima za Niš, pa nek bude i samo na nedelju dana!!! To se zove umetnost i veština! Sestro, ljubim te puno!!! Mi svi zinuli od čuda, niko nije mogao da veruje, naročito Petar i ja, došlo nam da pratimo bus kolima bar do do prve naplatne rampe da vidimo da se baba slučajno ne predomisli pa natera Miška da okrene bus. I tako vam se moj dečko meni lepo doselio!!! Ali, ne lezi vraže, moj verni drug Marfi, kao što već rekoh, mene nikad ne napušta, tako da mi se dečko jutros probudio mrtav bolestan... ali da ponovim – ne treba gubiti nadu tako da ima da se založim bre ako treba gore nego Kosovka devojka, ovakve šanse se retko dobijaju, pa bre baba je poslednji put išla negde na leto 2001. i to, uzgred, baš u Niš.

E, ovo gore mi stoji u drafts-u još od jutros, u međuvremenu baba razbila glavu tamo kod njih, pa su je ušivali i snimali, ne znam detalje, ali sam se zamislila, jel to mene možda bog kažnjava... možda za neki prošli život, šta li je?

Još jedna priča sa ulice

2007-01-26T12:59:00.000+01:00

Juče čekam bus i pored mene na stanici između ostalih čovek i žena sa dve klinkice, tata nosi mlađu, a mama šeta stariju (cirka 2 godine) okolo ... i klinka nestrpljiva, stalno ponavlja: ’Mama, a ka’će autobus?’ a mama joj na to kaže: ’Ne smeš da budeš nestrpljiva, ako budeš u životu tako nestrpljiva bićeš mnogo nervozna i histerična’... i to baš onako odsutno, kao da joj ne drži predavanje već priča sebi, što dokazuje i ono ’histerična’ koje mala sasvim sigurno nije razumela...
Nemam svoju decu, biće bože zdravlja i toga... al uvek me zanimalo kako se to u stvari vaspitavaju deca ... čim pitam ovako nešto verovatno se već hvatate za glavu koliko će moja deca biti razmažena, ali ne mora da znači... al eto recimo u ovoj situaciji (gore navedenoj), šta biste vi uradili?

kaže Napoleon Žozefini:

2007-01-26T12:35:00.000+01:00

'Daljina leči male strasti, ali pojačava velike'

zanimljivo

p.s. čitam neka njegova pisma, knjižica dušu dala za put do posla (busom), i po sadržaju, a naročito po veličini :)

'de si bre inspiracijo?

2007-01-25T14:12:00.000+01:00

Joj bre, čitam okolo blogove, što ljudi umeju da pišuuu, a meni evo sad nešto ne ide, al dobro, važno da ja imam blog pa ćemo lako za ostalo, nije to mala stvar :) nego što se pogubim, hoću da postignem da aktivno pratim gomilu blogova, a stvarno ima mnogo dobrih, al onda u svakom nađem još buljuk linkova i tako u krug, najgore što može da ti se desi na internetu, zalutaš ... i kako onda još da se bavim svojim blogom :)

Evo napolju promiče sneg, ništa me ne bi čudilo da do kraja radnog (ne)vremena napada pošteno, pa da bude k’o za sv. Nikolu, jer ja sam opet kao tada obula one čizme što propuštaju, a moj verni drugar Marfi, koji me prati celog života, tako nešto obično ne propusti da primeti...

Kad sam još pisala pismene zadatke, nekada davno u ono doba kad se išlo u školu, često sam koristila nekih 2-3 citata (izgleda da sam oduvek bila predodređena za nekog teškog plagijatora), a redovno je to bio Mika Antić, sad sam se toga nešto setila i još uvek znam napamet taj deo: ’Ako ti jave umro sam, ne veruj, to ne umem, ljubav je jedini vazduh koji sam udisao i osmeh jedini jezik koji na svetu razumem’, a pošto mi se ta pesma (’Besmrtna pesma’) i dalje sviđa evo našla sam i neki link, mada nije baš cela tamo, ali zato ima i drugih pesama pa vredi ošacovati: http://solair.eunet.yu/~igla/antic.html

Prekjuče razmišljam kako bi baš mogli da ulete neki časovi jer su mi finasije u out-u ili da se drugačije izrazim, stagniraju, a za ovu godinu baš imam velike planove sa njima, uostalo ko nema... i tako razmišljam, jes' da me mrzi, lepo mi brate ovako završim u 4-5 s poslom i slobodna sam da se švrćkam po mahalu :) kad juče ujutru zove me jedan poznanik i kaže ’oćeš ti da držiš časove tim i tim mojim prijateljima, ja kažem sa širokim osmehom ’oćuuuuuuu’, još se potrefilo i da žive ovde negde blizu mog posla... ma super... jedino što je gospođa specijalista za engleski, znači manje više koleza i to starija, tako da ću malo od nje da imam tremu, al ko da je bitno, važno da bude malo deviza... i tako sad čekam da zakažemo prvi časić... uzgred da se malo besplatno reklamiram ja držim časove grčkog, a umem i da prevedem nešto ako treba .... čisto da imate negde u malome mozgu...
Uf što volim kad ide onako kao sam poželela... kad bi sve moglo tako... samo pomisliš i klik... al eto zato postoje blogovi, pa klikom možeš da napraviš svet kakav želiš :)

osamdesete

2007-01-24T16:02:00.000+01:00

Evo malo u nedostatku inspiracije da nakačim i neke stihove iz osamdesetih, eventualno s početka devedesetih. Sad me u'vati neka nostalgija bre... kako je bilo lepo kad smo bili mali deca... i živeli u velikoj zemlji koja je imala more i nismo znali šta su vize i šta su ratovi i šta je Evropska unija, a šta smo mi... i brate vladao je rock 'n' roll :)

U to ime:

Haustor - (Bolero, 1985) - Šal od svile

Ja sam bio pogresan

Kad sam ti stavio ruku na rame

Tamo je drzao dugo

I govorio rijeci

Ja sam bio pogresan

Kad sam trazio da mi kazes

Koja si strana

Postoje pravila igre

Ti znas da ne mozes sama

Ispod svih tih zastava

Sto vijore svud oko nas

Ne postoji mjesto

Gdje mogla bi stati

Visoko dignuti ruke

I pjevati nasu pjesmu

Protiv volje umijesan

U staru zavjeru strana

U staru zavjeru nada

Ja sam jednoga dana

Slucajno nasao put

Ispod svih tih zastava

Sto vijore..

Kapi s oboda

Sada padaju na uze i gun

Ja sam slobodan

Neka s moga vrata vijori sal od svile..

Oktobar 1864 - Chekam

Vreme nestaje kao dah umoran od pevanja,

svet se okrece, ritam je obichan noc i dan,

ovo je vreme ratova, vreme krupnih prevara,

chujesh li pucaju nocima

treba mi nova muzika i svetlo svemira,

vidish li nishta se ne menja,

chekam i sad kao nekada s licem na prozoru,

chuvam se od divljih vetrova,senki u prolazu

***

Ja cijeli zivot sanjam kako odlazim uz rijeku

Starim parobrodom koji vozi sol

I da nosim jednu davnu, nikad prezaljenu ljubav

Tanku dugacku cigaru i par mamuza od zlata

Da sam Sejn

***

Sve ce to, o mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i sas

i dvije ce pokisle ptice sa tvoga oka prhnuti na jug.

Ni jedna suza, ni malo volje ni jedna slutnja, ni glas,

a moglo je bolje

***

Ako snijeg bude ikada padao kao one noći po nama

Ti mu nemoj kriti lice već ga hvataj usnama

A ako usne tvoje vrele, do mene doći budu htjele

Ti znas da ja znam da ti znaš da ne mogu sam

Još uvjek stojim na istom mjestu

Gledam snove kako prolaze

Stojim dugo i čekam čudo

Tajna vrata da se otvore

***

Pare, pare pokreću svijet, politiku i nogomet

Parama ja kupujem sve, jahte, konje, zamkove

Al' upamti frajeru, da ti pare ne mogu, kupit' raju iskrenu

Para vrti tamo gdje burgija ne može

Parama mogu kupiti sve, političare, novine, sudije

Al' upamti frajeru da ti pare ne mogu

Kupit' raju iskrenu

....................................................

A kad hladni vjetar dođe u tvoje krajeve

I kad ti srce staro ispune ledenice

Pitat' ćeš se zašto figure šahovske

S one druge strane niko ne miče

***

Umiru jeleni, i sad u meni tamo gde si bila slomilo se jutro,

Ko ti je rekao da snovi tamne, nikad necu znati,

Jer bicu samo trag coveka, bicu vodja skitnica.

Nek bude dan, kad divlje ptice krenu, preko istog mosta ja cu preci,

Ako me tamo ceka tvoja senka, nista necu reci,

Jer bicu samo trag coveka, i bicu vodja skitnica.

***

Partibrejkers - Molitva
Ti mozes da spavasc eo dan i noc, ti mozes da sanjas da ces obojiti noc

Sunce plovi po nebu, crta svoj krug, ljudi zive pod zemljom, vlada ocaj i muk

Boze, oprosti nam, pruzi ruku i pomiluj nas

Ovo je moja molitva, ne zaboravi nas

Tu je bio grad, sad je pustinja

Tu su ziveli ljudi, bezbroj sudbina

Boze, oprosti nam...

***

Hocu da znam kuda vodi ovaj put, mene i zivot moj

Ciji je pocetak, ciji je kraj, koji to covek vecnu tajnu zna?

Tamo gde je srce, tamo sija sunce, tamo gde je strah, tamo zivi mrak

Marijo, majko bozija, da li vidis sta rade sa tvojom decom

Biti isti, biti poseban,

biti slobodan, biti samo svoj

***

Zasto se ne javis, zasto nam ne pises

Gde li si kako si, s kim li se vucaras

Ovde je hladno, ovde je zima, ovde je mrak

Ja nemam posla i nemam s kim da spavam

.................................................

Vodi me na Jadransko more, ja volim Jadransko more

Tamo gde talasi zovu bela jedra

Zasto si ostao, zasto se ne vratis

Ovde te trebamo, ovde te cekamo

***

Nisam rekao nista sto bi moglo da znaci, nisam nasao onu pravu rec

koja moze da veze, koja moze da boli, kojoj verujem, verujem

Nece doci na jesen kada opada lisce, nece doci u zimu kad je sneg

nije imala hrabrost, nije imala kada da ostane, da ostane kraj mene

da li da verujem u to

***

Pokupimo boje koje padaju sa neba,

Dovoljan je dodir, samo to nam treba,

Zaboravi na juce, hajde pogledaj u sutra,

Vidices da zelis, videces da mozes.

***

Električni Orgazam - Nebo
Moje su nebo vezali zicom, po mome mozgu crtaju sheme

zele jos jednu kopiju svoju da njome vrate nestalo vreme

Al ne dam svoje ja ideale i jescu snove umesto hleba

ja svoju srecu nosim sa sobom,

ona je parce slobodnog neba

***

Kad ti se na glavu sruci citav svet

Kad se sve sto vredi u provaliju surva

Ostanes kraj puta k'o popisan cvet

Sudbina je stara, proverena kurva

***

Dan je tmuran, ja mamuran

Nemoj, sreco, nemoj danas

Da ispravljas krive drine

Mozes doci do istine

Pusti ladje neka tonu

Daj mi sodu bikarbonu

Ti si kriva zbog mog piva

Nemoj, sreco, nemoj danas

Mi smo danas, blago meni

Poprilicno promaseni

Ima mnogo losih dana

Kod ljubavnih veterana

Mi smo, eto, blizu kraja

Jedan korak do ocaja

Cuvaj malo nade za nas

Nemoj, sreco, nemoj danas

Nemoj, sreco.. Molim? Ma nemoj danas

***

I zato sto sam tako mlad, sto sam tako mlad

I zato sto ne mogu s tobom drugacije

I zato sto nemamo kamo, sto nemamo

I zato sto nemamo love za skupe provode.

Mi plesemo cijeli dan i noc..

***

Da sam hipik odseko bi kosu

Da sam gangster javio bi bosu

Da sam vatra pusio bi se

Da sam stao srusio bi se

Da sam hladan ne bi se nerviro

Da sam lova ja bih devalviro

Da sam blizu javio bi se

Da sam gnjurac davio bi se

***

Izgleda mi da te stigla ,neka gadna bedara,

i da ti je srce hladno,hladno kao ledara. aLIIIIIiiiii

Nemoj da budesh nja nja ....(njaaaaaa njaa)

bolje da budesh la la ( laaaaaaa la) Nemoj da budesh nja nja ....(njaaaaaa njaa)

Jer cu da budem i ja ....(njaaaaaa njaa).

***

Zabranjujem sve one zamke vase podlosti

Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti bude kraj

Ovo ne sme biti

kraj

2007-01-24T11:03:00.000+01:00

Jao, juče sam išla opet u pozorište. Ovog puta je bila u pitanju američka tragedija (prošli put ruska, da podsetim) ’Dugo putovanje u noć’, Judžin O’Nil... odlična predstava, odlične uloge ... ali brate prvo bedak tema, što bi se reklo baš teška predstava, onda bilo je toliko vrućina i zagušljivo, a razvukli ga bratee, u jednom trenutku sam skoro zaspala... u subotu sam rekla pa dobro ajde ne moram da gledam samo komedije, ali posle ovoga definitivno... to mi je kad koristim super popuste kluba ljubitelja pozorišta, uzgred ako nekog zanima, stvarno je super fora, pa pogledajte http://www.bg-pozorište.co.yu/ (trenutno nešto zeza link, ali to je to) doduše, jbg, samo je za Beograd, možda bude nekad NS ili neka gostovanja...

EUGENNE O'NEAL:
DUGO PUTOVANJE U NOĆ

reditelj: BORO DRAŠKOVIĆ
igraju:
PETAR KRALJ, RUŽICA SOKIĆ, NENAD MARIČIĆ,NEBOJŠA DUGALIĆ

"Dugo putovanje u noc" je cuveni komad Judžina O'Nila, jednog od najvecih americkih dramaticara, dobitnika Nobelove nagrade za književnost.
Jednog avgustovskog dana 1912. godine, slike porodicne prošlosti polako izbijaju na površinu donoseci konacno suocavanje sa istinom. Stari sukobi, nerazumevanja, potpuni slom komunikacije, zataškivanje i izbegavanje suocavanja sa problemima oblikovali su porodicni život prepun usamljenosti i izolacije. Da li ce konacni oproštaj nešto promeniti u njihovim životima ili ce nam samo pomoci da razumemo razloge pojedinacnih sudbina koje tako cesto i sami osudujemo?

kažu novine: I pesimizam može da bude zdrav

2007-01-23T15:00:00.000+01:00

Evo šta danas kažu u ''24 sata'':

Američki psihijatar Pol Pirsal tvrdi da priručnici za instant sreću nisu humani i da je pesimizam potpuno prirodno stanje
Zaboravite na knjige popularne psihologije koje vas uče kako da s malo pozitivnog stava postanete srećni . Američki psihijatar Pol Pirsal u svojoj knjizi “Poslednja samopomoć koja će vam trebati” tvrdi da je pesimizam humaniji i zdraviji od optimizma.

PSIHOLOGIJA - Da li ste znali da optimizam može da vam ugrozi srce, a da pozitivno razmišljanje može vrlo lako da se pretvori u svoju čistu suprotnost i da toliko može da izmrcvari čoveka da ovaj stvarno može da poludi? U takve prognoze nas uverava Pol Pirsal. Naravno da jednom običnom knjigom ne može da se izbriše sve ono što Opra Vinfri uz pomoć svojih dežurnih stručnjaka hoće da nam utuvi u glavu, a brazilski pisac Koeljo propagira rečenicama tipa „Samo morate nešto jako da želite i to će vam se ispuniti!". U stvarnom životu stvari su mnogo komplikovanije, a ego-ideologija "ti to možeš" je vrlo nehumana, jer u sebi sadrži i drugu stranu medalje, koja kaže "Nagrabusio ti ako ne uspeš!". Pol u svojoj knjizi navodi 11 koraka koji će vas dovesti do male sreće.

- Budite pesimista. Manje ćete se umoriti. Takvo stanje uma nam je nekako prirodno.
- Ne verujte sebi previše. Ma koliko da ste sposobni, činjenica je da ne možete baš sve apsolutno sami.
- Podignite ruke i recite "predajem se". Ako ste suviše istrajni u jednom, pored vas će proći 100 drugih šansi.
- Budite tužni. Oni koji se stalno prisiljavaju da budu ushićeni i na silu srećni ograničavaju svoje kreativne i kritičke sposobnosti.
- Slobodno izgubite nadu. Istraživanja su nedavno pokazala da nada ne pomaže bržem ozdravljenju.
- Nisu loše ni srebrna ni bronzana medalja! U ovo ne veruju samo misice.
- Vi ne zaslužujete mnogo više! Samo sumnjivi tipovi koji obično sede u zatvoru veruju da zaslužuju više sreće.
- Priznajte, vaša porodica nije savršena! Pa šta?
- Zaboravite na dijetu! Zar nije jednostavnije živeti po sledećem pravilu: manje brinuti, manje jesti, više se kretati.
- Priznajte godine! I pored injekcija botoksa i liftinga, sila teže trijumfuje, jer ćemo svi jednoga dana postati stari i naborani.
- Prestanite da se brinete da ne crpite sav svoj potencijal. Verovatno u stvari koristite sve ono što imate. Sve ostalo će vas samo sve više deprimirati, a onda vam zaista više nijedna knjiga neće pomoći.

e bre ljudi bre :(

2007-01-23T14:04:00.000+01:00

Jutros, kao i obično, kliknem ti ja na jednu od redovnih stranica koje otvaram čim dođem na pos'o, a to je blog jednog Grka (ima par njegovih komentara čak i ovde na mom skromnom blogu, ima i link - 'apo to grafeio') koji je ukratko rečeno čovek genije i jako mi je krivo što nisu mogli da ga čitaju oni koji ne znaju grčki, a sad više nažalost neće moći niko... i da nastavim, otvorim, oduševim se što vidim novi post i onda se jaaaaaaaako razočaram. Naime, čovek je odlučio da prekine sa blogovanjem jer su neki kreteni iz nekog petparačkog lista objavili ceo jedan njegov post i to naravno bez ikakvog pokušaja da traže njegovu saglasnost... s pravom je popizdeo i prekida sve, obrisao je sve postove osim tog poslednjeg objašnjenja, a podatak da je dobio jedno stotinak (za sad) komentara, dovoljno govori da je stvarno bio omiljen i redovno čitan, ja sam ga nažalost otkrila tek pre mesec-dva, ali ima gomila ljudi koja ga je redovno čitala skoro dve godine...
Ovo je stvarno tužan dan za svet bloga, koliko god to zlonamernima patetično zvučalo!!!
Pa stvarno, ponovo ću citirati Nina:
''Kuda ide ovaj svijet?!''

vikend proš'o

2007-01-22T15:13:00.000+01:00

Pa, kako je prošao vikend? Moj nije bio tako loš, mada, naravno, uvek može bolje... U subotu sam sa Jelenom gledala predstavu ’Zmijsko leglo’ u Ateljeu. Ukratko predtsava je dobra, ali brate mračna u p.m. ... da se naježiš ... al ajde, obično gledam neke komedije, pa malo da promenimo... ruska porodica, majka (Gorica Popović), otac (Feđa Stojanović), ćerka, impotentni zet (žena ga zove Guzovski jer je ćelav ko guzica) i ćerkino (i ko zna čije još) dete... dolazi sin posle 10 godina robije, malo odlepio, kako to već ide, a oni se svi pičkaraju (izvin’te na izrazu) pošteno za svaku glupost... ma užas... siromaštvo, tranzicija, iščašeni odnosi u porodici, divota...

VASILIJ SIGARJEV:ZMIJSKO LEGLOreditelj: IVA MILOŠEVIĆigraju:MILUTIN MILOŠEVIĆGORICA POPOVIĆFEĐA STOJANOVIĆJELENA ILIĆBOJAN ŽIROVIĆANDRIJA MILOŠEVIĆPETAR MIHAJLOVIĆMILOŠ TIMOTIJEVIĆNIKOLA SUBAŠIĆ
drama
Zmijsko leglo - ruska bajka o povratku kućiGde je junak jedan dečak koji se posle sedam godina (iza sedam gora i sedam mora) vraća kući.S robije.Dečak je vremenom porastao, a kuća - nije baš što je bila i gde je bila.Ukućani nisu isti.Tranzicija je ta strana reč, nova reč u ruskom. A ljubav, to je reč koja je nestala. Postala suvišna.Ako je porodica zmijsko leglo, ima li nade za ovaj svet? Borba između dobra i zlane vodi se uistinu na bojnim poljima, na velikim ekranima istorije, ni među moćnicima.Vodi se u malom, svakodnevno, između nas i naših najbližih. I u nama, u našim dušama.Vremena i mesta se menjaju, uvek teška i surova, ali, mora li materijalna beda da nas učini ljudskim bednicima? Moraju li deca da ispaštaju grehe roditelja?Ili mogu, kao u drami Vasilija Sigarjeva, da spasu i njih i sebe iz bezizlaza, posrnuća i propadanja?Nada i svetlo dolaze iz sveta otpisanih, izgnanih, napaćenih, prerano i surovo odraslih dečaka. Ne od nasmejanih, adaptiranih i korumpiranih, koji pomno čuvaju svoje stečeno mesto u leglu.Lepota, dobrota, ljubav - možda bez njih može da se preživi na surovvoj ruskoj zimi. Ali, kako lepo greju u snežnoj idili, kad jednom probiju put iz tamnice u koju smo ih okovali!Da li imamo umetnost da bi nas spasila od istine, ili je umetnost kraći put do nje - na vama je - da se smejete i plačete kroz katarzu ponovnog otkrivanja čovekove ljudskosti.
linkovi:atelje 212

Juče sam, kao što sam već najavila, bila u igraonici Extreme kids na Vojinom rođendanu... jao ljudi ono je ludilo, tako ima zavidim, što kaže Petar mi bre ništa od ovoga nismo imali kad smo bili mali, još smo morali da pazimo da se ne ogrebemo o zarđali tobogan... mada bilo nam bre lepo :) šta nam (ne) fali?! Sve u svemu ono je bre raj za decu, mada nije loše ni roditeljima, u smislu - lepo možeš da liferuješ (babin izraz) sve goste za 2 sata, a ne ono zoveš ih oko 5, pa prvi dođu u pola 4, a poslednji u 9... pa gomila sudova, pa deca porazbijala i isprosipala sve što je moglo... ma idi... možda zvučim kao da pričam iz iskustva, al nije, mene to tek čeka, a iskustva imam samo kao gost i nekadašnji mali slavljenik :) ma bre, igraonice su vam jedna stvarno praktična inovacija, podržavam zdušno i mnogo mi krivo što za juče nisam nabavila neku trenerku pa da se lepo iskačem s njima, ko čovek, što reče Milica (majka slavljenika), ovo ti je mnogo bolje od teretane (koja je inače sprat niže)... kad bi plaćali bolje odmah bi otišla da radim kao animatorka tamo, da skinem ove mukom stečene naslage...

Crna tačka vikenda (osim nemilog istorijskog događaja) bilo je to što sam, povodom istog, morala juče da idem na drugi kraj grada, da uzmem od mame babinu ličnu kartu (ostala kod nje zbog nekih lekova), da bi mogla da glasa žena, jer ne daj bože kad ne bi glasala, možda bi joj došao neko na vrata da je uhapsi... naravno usledio je i jedan od mojih već učestalih nervnih slomova... malo je reći da između mene i moje babe postoji jaz generacija... eto, ako ste mislili da kod mene samo ruže cvetaju, paaa grdno se prevariste!!!

Da, bili smo Petar i ja sinoć posle dečjeg rođendana i na klopi u Orlu... on je jeo pizzu – naime naručio je Mediteransku ili tako nešto, a dobio sezonsku-čitaj vegetarijansku, što je veliki neuspeh i blam, za jednog tako čuvenog mesoždera kao što je on, da se iskreno nadam da njegov brat blizanac, poznat kao besni Đole, ovo nikada neće pročitati inače sam nagrabusila, blago rečeno! Ja sam jela Calamari pastu - lignje naravno i kao retko kad bila zadovoljna izborom – ja sam jedna jako neodlučna osoba i onda eto recimo u kafani mi treba sto godina da odlučim šta ću i onda se obično pokajem što nisam ipak uzela nešto drugo... užas za biti sa mnom ponekad u takvim trenucima :)

za 'ostrašćene'

2007-01-19T10:01:00.000+01:00

U čast ostrašćenoj Biljani i ostrašćenoj joj sestri Zorici, svako ko nije siguran ili uopšte ne zna za koga da glasa može da prati ovaj link http://www.yihr.org/webglasac/ i da uradi test koji će mu/joj pokazati sa stavovima koje stranke se najviše slaže...

p.s. e, vas dve, šteta što danas se nismo dogovorile da danas dođemo kod vas, mogle bismo da se pozovemo na predizbornu tišinu ...

p.s.2 a sad stvarno dosta o politici

Zapisi sa asfalta (znam da sam ukrala od negde ovaj naslov, ali ne znam odakle, a baš mi je sad odgovarao)

2007-01-18T12:22:00.000+01:00

šta ne razumem? pa mnogo toga, al evo pomenuću sad nešto što sam videla juče na ulici.... iako sam već rekla da neću ovde da pričam o politici, a naročito ne o predstojećim izborima, đavo da ih nosi i neka što pre prođu (!).... e pa juče je neka stranka pravila neki skup valjda na trgu, ne znam, uglavnom ja sretoh fanove te stranke na Terazijama kako se već razilaze prema svojim kućama... prvo što me iznerviralo to je gomila dece, male dece koju su roditelji fanovi stranke držali za ručice, a koja su na sebi imala raznorazna obeležja te stranke - kao što su šalovi, kačketi, zastave i slično .... nije uopšte bitno o kome se radi, grozno mi je kad vidim da decu vode na mitinge i kite ih stranačkim obeležjima (popularna terminologija), to baaaaš ne volim... a onda je sledilo nešto što me još više začudilo – dečko od ne više od 18-20 sa podignutom na teme maskom sa likom lidera dotične stranke... pa dobro bre ljudi ’Kuda ide ovaj svijet?’ (da citiram mog nekadašnjeg cimera iz Atine, Nina, - kometar je usledio nakon što je Nemačka, za koju je on navijao, pobedila Brazil, za koga smo mi svi navijali, u fudbalu, reč je o 2002-oj)... elem, nije mi jasno kako neko može da vam bude toliki idol da nosite masku sa njegovim likom??? Nebitno da li je političar ili pevač ili nešto treće (ali najgore što je političar)... čime je bilo koji čovek to zaslužio da mu se toliko slepo povinujemo???... pa prerasli smo valjda dragog nam maršala i opekli se pošteno za svih 50 godina tokom kojih smo mu se kleli... pa nikad neću oprostiti ni sebi ni mojima što sam ja, koja sam imala 2,5 godine tada, plakala u parku zato što je ’um’o Tito’..... ma ne znam više ništa.... i eto rekla sam da neću pričati o politici i pogazila sam reč, pa kako sad ljudi da mi veruju???

Evo recimo da ispričam i nešto što mi je bilo smešno juče kad sam krenula kući s posla baš ovde ispred zgrade prođem pored neko dvoje ljudi koji su razgovarali, neki deda, fini gospodin, i neka žena i on njoj kaže (taj sam deo jedino čula) ...’pa jel znaš šta znači imati prijatelja MOG KALIBRA?!’ .... baš mi je žao što nisam čula po nešto pre i posle te rečenice (inače, priznajem, volim da sluđam razgovore nepoznatih ljudi tako na primer u autobusu i slično)... ali bre, kako neko može tako nešto da kaže za sebe, to mi nikad nije bilo jasno... al dobro, imajući u vidu da sam ja kreten koji je uvek nekako težio više onoj drugoj krajnosti – da pretpostavi da će neko pre pomisliti nešto loše o meni... nije ni čudo onda što ne mogu to da shvatim... znam teoriju, znam da ako sam o sebi ne misliš najbolje, ne mogu ni drugi da misle dobro o tebi.... u srednjoj školi sam baš bila primer... kako bih to lepo rekla, pa recimo primer ’pubertetskog debila u depresivnom razvoju sa izvesnom dozom kompleksa niže vrednosti’... da da... recimo kad se neko pored mene u autobusu (znam da su mi svi primeri iz busa, ali šta ću kad sam provela veliki deo života u istom, nažalost), dakle kad se neko pored mene smeje, naročito ako je neko društvo, ja obavezno pomislim da se smeju meni.... e onda sam to jednom ispičala drugarici iz osnovne škole, a ona je rekla ’e vidiš, ja to nikad ne pomislim, a na kraju ispadne da se stvarno smeju meni’ ...eeee sad kažite koja je od nas dve bila u goroj fazi, hehe... uglavnom, poslednjih deset godina (jeste toliko baš ima od mature, čak i koji semestar više) konstantno napredujem... pitaćete u kom pravcu, pa eto recimo u pravcu samospoznaje bez razočaranja, ali to je valjda zato što sam malo ’porasla’ ...... hahaha, užas, ako nastavim ovako, ne samo da neću steći nove nego ću i ovo malo teško stečenih čitalaca da izgubim... obavezno moram da ubacim neki post odmah posle ovog, jer će onda lakše ovaj biti preskočen....
nego da se vratim na neku temu koju počeh gore... ne razumem ljude koji su uvek uvereni da su u pravu, da se razumeju u sve, da je sve što rade ispravno, da nikad ne greše, pa čak iako im se samo ružne stvari dešavaju, opet nisu oni krivi.... ne razumem stvarno...

Srecan rođ malom Voji

2007-01-17T10:58:00.000+01:00

E, danas nam je divan dan jer je Voji rođendan! I to treći!!! A Voja je sin prvenac moje drugarice Milice, mog prvog para iz srednje škole. Živ bio i veliki porastao!!! U nedelju idem na žurkicu u 'Extreme kids' i mnoooogo bih volela da imaju onaj bazen pun šarenih sunđerastih loptica da pravim budalu od sebe i bacam se u te iste loptice i rasteram svu decu ..... jooooooj što mi je krivo što toga nije bilo kad smo mi bili mali, mislim stvarno nije fer, nije to neka tehnologija i slično, samo obične šarene sunđeraste loptice... au što mu zavidim... kako je lepo biti mali, ništa ne razmišljaš, svi te dvore, a ti uživaš i boli te uvo... eeee, sve što je lepo kratko traje...

al nek je Voji srećan rođendan, a ostalo ćemo lako!

Nek ide život!!!

p.s. na slici je Voja sa svojim malim bracom Nidžom

traktat o čokoladi - samo za ljubitelje iste

2007-01-16T15:17:00.000+01:00

Mislim, necu sad ni da zapocinjem raspravu kakvi su to ljudi koji ne vole cokoladu… al stvarno da se covek zapita… da ne pominjem kako mi nije jasno kako takvi uopste bivstvuju, al ajde rekoh, to je tema neke druge price…
Sta za mene predstavlja cokolada, pa ovako: uzivanje, potrebu, lek za smirenje, povratak u optimizam…. joj, da ne lupam dalje… i to najvise volim mlecne cokolade, to jest moze i sa nekim ukusom, ali prvo i osnovno, bitno je da se tope u ustima... lesnici, voce i slicno, predstavljaju prepreku u uzivanju…. taman se opustis kad ono eto ti ga nesto zapelo za zub, mislim kako uopste mozes da proizvedes zvuk koji bi se transkribovao nesto kao mmmmmmmmmmmmm ako nesto zapinje, cak ni ono coktanje jezikom koje zvuci kao mljjjac ne mozes da proizvedes…. a i ta raznorazna tecna punjenja, pa dobro ok, naravno podrzavam raznovrsnost (ua globalizam), ali u samoj biti stvari, ti ukusi nas samo udaljavaju od onog vrhunskog, izvanrednog ukusa cokolade koji (pravilnom upotrebom) moze dovesti cak i do nirvane :-)
Da se ne shvati pogresno, volim ja i milku s keksom i crunch i jafu i torte s orasima, lesnicima i slicnim kostunjavim plodovima, bitno je da osnova svega ili vec velikoprisutni element bude cokolada… vocne torte i ti slatkisi bez trunke cokolade su za mene samo nuznost (ok volim cheese cake, ali samo zbog donje kore i to narocito ako u njoj ima plazme, slozicete se, plazmu nam je nasa zemlja dala i na tome njojzi veliko fala), elem emotivne trzavice, poremecaje i slicno, negativno skakanje adrenalina (recimo kod porodicnih svadja), grozan pljuskoviti dan, to sto ne mozete da stanete u proslogodisnje pantalone, kada ste bolesni a u toku je nevidjena zurka ili slicno jednomvidjeno zezanje… ili vec osecaj na svojoj kozi bilo kog od marfijevih zakona… sve to, moze resiti jedino umirujuci, mek, suptilan, nezan, nevidjen, sladak, prosto fenomenalan i nicim pomuceni ukus ciste cokolade…… mmmmmmmmmmmm….. a takav se recimo moze sresti kod nutele :)
Eee, zbog svega ovoga ja uvek negde u shteku (u tasni, u fioci na poslu i u stolu kod kuce) imam po neku magicnu cokoladicu… ovisna sam, tim se dicim!!!

anegdota od pre jedno mesec dana

2007-01-14T22:10:00.000+01:00

Da ispricam i kako sam dobila nicim izazvani kompliment pre jedno mesec - dva.
Odem ja do Piramide kao u shoping, a (kao i obicno) mrzelo me da probam bilo sta, i prilazi mi neki decko da me pita da li hocu da potpisem peticiju da bulevar AVNOJ-a promeni ime u Zorana Djindjica,... a bilo nesto za'ladilo i jedva sam cekala da udjem negde unutra.... i ja taman krenula da pricam 'aj ne mogu sad, drugi put', kad ti on ni 5 ni 6 kaze, 'NARAVNO, AKO STE PUNOLETNI' hahaha, to je bilo samo da me navuce da potpisem (sto nisam), al me opet nasmejao, reko' hvala ti brate, ulepsa mi dan.... a sto je najsmesnije bas sam bila ko neka baba u dugackoj suknji, sva smorena, nimalo nisam delovala kao maloletnica.
Ne bih uopste ovde da pominjem politiku al' kad sam vec pomenula tu peticiju, da kazem samo da nisam protiv ideje, al nekako bre rano ljudi... mislim sveze je,... i sta sad kao dodje jedna vlast i to odobri i svih par hiljada ljudi koji tu adresu imaju po licnim kartama promeni podatke u istoj i onda se za godinu-dve-tri promeni vlast i dodje neka kojoj se to uopste ne svidja i onda aj Jovo nanovo, menjaj licne karte, a usput cemo jos i svi da ih menjamo, posto, ako jos niste culi, vrlo sukoro se osavremenjavamo, da da, cak i mi cemo dobiti one male plastificirane sa hologramom i slicno, ma bre mali korak za coveka, ali veliki za Srbiju...
I da zavrsim o politici...jedva cekam da prodju izbori i da se odmorimo od 'politickog marketinga' na svim mogucim medijima... sto rece moja sestra Jelena (koja je otisla prekjuce u Dubai na nekih 27 stepeni, eh blago njoj i koja ce takodje propustiti taj istorijski dogadjaj 21-og), 'zelim vam da dobijete predsednika i da poskidaju sve ove plakate i bilborde dok se ja vratim'...

srpska nova i secanje na prvo pijanstvo

2007-01-14T21:51:00.000+01:00

Sinoc je bio docek i ove nase srpske nove godine. Srecna i bericetna svima bila i ona!!! Kao sto se to obicno desava kod Marfija jednom u sto godina kad gore navedena nova godina pada za vikend (nazalost jos se nije pojavila prava vlast koja ce uvesti da se i 14.01. ne radi, ali vredi se nadati tome), potrefi se da sam ja malo bolesna, a osim masovnog narodskog doceka ispred novoimenovanog Doma narodne skupstine, nema drugih izgleda, s mukom resih da taj isti docek provedem kod kuce sa babom i da se nadam da ce jos biti zezanja u ovom mom zivotu iako recimo ove godine punim ozloglasenih 30.... pa tad pocinje zivot, zar ne?!?!?! Ili sam mozda nesto pomesala ...

E, sad mi nesto pade na pamet da nisam skoro bila pijana... bas bezveze .... secam se kako me prosle nove godine stiglo tek ujutru oko 5-6 kad sam dosla kuci, a trudila sam se cele veceri.... ok, bilo je super i ovako, ali kad sam spustila glavu na jastuk.... covece kakvo je tad zezanje tek pocelo u mojoj glavi… ali zurka je prosla …. Opet taj Marfi...

Ej ljudi, a kako se vi ponasate kad ste pijani?
Smesno je sto se sad nesto kao obracam nekom silnom auditorijumu iliti citalackoj publici, a niko u stvari ne cita ovaj blog (not yet), ali eto, tako mi doslo....
Kod mene zavisi kako sam u startu raspolozena, znaci kad sam u bedaku, onda mi samo bude jos gore, a kad sam lepo raspolozena onda mi bude jos bolje... smesno je sto mi suze oci kad se smejem tako da svi misle da sam mrtva pijana, a ja nisam bre...
Eto, sad mi pade napamet da bih mogla da ti prepricam svoje prvo pijanstvo!E pa ovako, imala ja nekih 16-17 godina... Keva dobila stan naBanovom brdu i ja se dogovorim sa Monikom i Ninom (bivsa drugarica – svako ima bar jednu) da prespavamo tamo i napijemo se, sto bi meni bio prvi put a kao bolje da to uradim sa nekim koga dobro poznajem, a njih dve su vec bile iskusne utome... Jako bistro mi ti kupimo po jednu mini pizzu, po pivo i jos plus litar neke brlje od vodke (neki uzas). Krenemo mi to da pijemo, prvo pivo pajednu po jednu vodku i jos plus so i limun (nebitno sto nije bila tekila),ja popila nekih 5-6 a njih dve onda dokrajcile flasu... Fora je bila sto je Monika kao trebalo da se vrati kuci onim nocnim u 2 i 10 pa smo kao pozurile sto pre sve to da popijemo... e onda je poceo ringispil... vrtelo mi se kao nikad u zivotu ni pre ni posle toga, molila sam boga da ne umrem i da necu nikad vise (to nisam bas ispunila naravno), sve tri smo povracale u jednuistu kofu... Monika je htela da skace kroz prozor (stan je na petom spratu), Nina je razbila casu i isekla se (sutradan smo isle u dom zdravljada joj to zaviju) pa je onda sisala krv i pljuckala je po zidu (svezeokrecenom)... posto ima samo dva kreveta Monika je lezala na podu pored mog,pa sam ja istripovala da se ne pomera i da je umrla i onda sam je sutirala i vikala ''Nemoj da umres"... i tako, da ne pominjem da naravno nije otislakuci kad je trebalo... ja joj dala neke moje bele teksas bermude da obuce iujutru vidimo da su skroz zute - prvo smo mislile da se upiskila, a onda smoprovalile da je to od limuna koji se, zajedno sa svim ostalim sto smo konzumirale, nalazio u obilnim kolicinama na tepihu (brend novom)... mislim da je to manje vise sve od najzanimljivijih detalja... to mi je stvarno ostalo u secanju, iako sam se posle jos mnogo puta napijala, doduse nije nikad bilo tako tragicno...

kad sam bila mala

2007-01-06T14:22:00.000+01:00

Evo prvi put postujem od kuce... medjutim nesto mi nije bas dan po volji, pa sam onda smislila da nakacim malo mojih omiljenih slika iz najlepseg perioda zivota...

fala bogu PETAK

2007-01-05T14:35:00.000+01:00

sto je petak jedna lepa pojava.... neverovatno .... naravno za one koji ne rade vikendom, a takvih je izgleda sve manje....sad bre oko praznika bilo mi toliko zao onih ljudi sto rade po tempima, merkatorima i slicno, mislim pravi kapitalizam, nehumano je bre da se pred praznike radi do ponoci, 31-og d0 6-7, pa mislim imaju i ti ljudi valjda dusu....ili su mozda poslati na ovaj svet samo da bi izasli u susrte nama ostalima koji se setimo u 5 do 12 da kupujemo poklone, klopu, pice.... ma nije bre da se ne stize od posla.... kako je bilo ranije... nismo sigurno ostajali bez poklona, gladni i trezni.... nego bre to razmazeno - kad vidis radi sve do ponoci, sto da se deranziras da ides ranije, mislim to je skroz bezveze.... ne daj boze da neko cuje da si 5 ili boze me sacuvaj 7 dana ranije kupio sve sto ti treba.... da da cak i ukrasne salvete.... mislim glupo je, ko jos to radi, to stvarno nije u modi.... nego lepo krenes 30-og negde oko 22 u shopping, a ako slucajno nesto zaboravis ili zagori onda odes 31-og oko 18 tek da ti bude drago sto nisi s onu stranu kase.... ma daj
i da se vratimo na PETAKKKKKK
joj sto je to lepo, jes' da je subota cela neradna, mislim lepa je i ona, ali petak ti je onaj fazon 'ne, nemoj mi prici' - iscekivanje, ma prosto leptirici u stomaku, zbog nastupajuceg vikenda...
a ovog vikenda Bozic... mislim nije nam se bas posrecilo ove godine - 31.12 - nedelja, Bozic nedelja, srpska subota (al dobro to mozda i bolje jer se za srpsku ionako uvek radi).... i sad molim te izmislise da se Bozic ne slavi dva dana, pa to uopste nije logicno - mislim zasto se uskrs slavi dva dana a bozic ne, gde je tu pravda.... a tako sam se lepo programirala da ne radim u ponedeljak.... bas je bezveze..... pa u narednih nekoliko meseci nema nista, zar nisu mogli da nam udele taj jedan dan - nama jadnichcima koji nismo spojili praznike i to jos plus uzalud i sa crvom u glavi koji podseca na cinjenicu da su tvoje kolege iz Soluna svoj bozic slavile citava 3 radna dana - ponedeljak, utorak i sredu..... citiracu Kalimera - 'TO JE NEPRAVDA'

aj malo da pisem kao

2007-01-05T14:15:00.000+01:00

Jbg izgleda da su meni stvarno sudjeni neki poslovi na kojima se bleji (da znam da sam to vec negde pomenula) ili to mozda ide uz licnost :) ko ce ga znati. Sve u svemu to silno blejanje, nije me odvelo ni u sta drugo nego u ovaj beskrajni virtuelni svet, toliko da mi je verovatno dioptrija jos skocila a ne vrti mi se u glavi zato sto sam trudna mozda, ne nisam jos, iduce godine cu to... ne nego pretera' brate... uranjam u stolicu (da i dupe mi se siri od silnog sedenja) a glava mi je negde unutar monitora, samo shtrche ruke koje klikcu gde treba... ima bre ovde stvarno svega, al ja toliko zalutam sledeci milijardu i jedan link i sve me hvata panika kako slucajno necu procitati nesto stvarno dobro... kladim se da imam vise stavki u fejvoritsima nego bilo ko koga poznajem - greota je naleteti na nesto dobro i onda ga izgubiti zauvek samo zato sto tad nisi imao vremena.... boooooze svasta, meni se to ne desava, ja to lepo sacuvam i samo picim link po link i odoooooo tamo negde daleko u p.m. I posle pogledam na sat i kazem u sebi boze pa sta sam ja danas ceo dan radila .... mislim, da da, korisno je to.... jeste, nije da nije.... samo ne znam sta ce da bude kad odjednom grune puno posla, onda cu da padnem u nemilost svoje psihe (al ga iskomplikova') da bre najgore je kad se ovako razvlacis na poslu i opustis se skroz i zaboravis da ti tu u stvari dolazis da bi radio.... i onda ti odjednom neko trazi da nesto uradis - otkucas, posaljes, javis se na telefon i ti ga mrzis iz dna duse jer te maltretira, muci i zlostavlja (da citiram malo i Goshu)... da kao usudio se taj neko meni da trazi da nesto uradim, pa sta bre on hoce.... ma uzas ... nikako neku zlatnu sredinu (meni omiljenu) da ubodem.... i kazu ljudi, boli te uvo, nista ne radis a dobijas platu, ma nije bre ljudi, stvarno je ubistveno posle nedelju-dve, dodje ti da se zapitas, koja je moja svrha uopste, cemu sve ovo - a to pitanje (ovo poslednje) ako se udubis u to da pronadjes odgovor, ma nikad ne sluti na dobro, vodi u neku teshku maniju ili tako vec nesto, neku granu sa neuropsihijatrije sasvim sigurno....

neke lepe stvari ovih dana

2007-01-05T14:06:00.000+01:00

- prvog radnog dana u novoj godini Petar me vozio na posao
- probala sam da vozim prvog januara
- chetovi sa sestrom, sonjom, jorgosom
- mejlici od Jeke i Teodore
- sreda bio suncan dan
- odlicna topla cokolada u Troji (sa Nenom)
- dosao mi lokal juce (bus)
- dobar koktel (Zombie) na Monzi (bila sa sve tri Mice - Maja, Sanja, Milena)

malo leta u ove 'ladne i tmurne dane

2007-01-05T10:23:00.000+01:00

srecna nova jos jedared

2007-01-05T10:13:00.000+01:00

biseri sportskih komentatora

2007-01-04T12:00:00.000+01:00

Zvonko Mihajlovski

"I zavrsen je jos jedan pokretni praznik fudbalskih slika. "
"Kolega, moze mali remize ove utakmice"
"Lopta kadkad ume da bude djavolja koza naduvana vazduhom."
"Cudan nacin dodavanja - jako i nikome!"
''Faustino Asprilja je rodjen i odrastao u vrletima istocnih Kordiljera."
"Najdoski je odlicno skocio ali nazalost samo preko precke. "
"Zadovoljio je trenera i zato sada igra."
"Dok je lopta u vazduhu da vam saopstim spisak timova."
"...sudija danas nije delio pravdu već množio nepravdu..."
"Kakav udarac, pocepao je vazduh na vodonik i kiseonik."
(Norwich City - Bayer.) "Krilo nikad ne pada daleko od beka. "
"Prepun stadion partizana, 50.000 ljudi. Zamislite, 100.000 dlanova! "
(Hokej) "Okrenuo ga je na kocki leda koja bi stala u casu viskija."
"Brazilska odbrana - planinski venci Siera Madre! "
"Koncert zvizduka za igrace, cisto da se malo muzicki obrazuju!"
"Lopta je proletela paralelno sa ibarskom magistralom!"
"To je bila veca opasnost za avione tipa Avaks nego po gol Pandurovica. "
"Dragan Ciric, igrac duge kose ali velikih mogucnosti! "
(lopta se natakla na siljak na ogradi i pukla) "I lopta je sada pukla kao staklena kugla od porcelana."
"Navijaci ne prestaju da navijaju iako pada kisa "
"Oko Lazetica su se našla dvojica protivnickih igraca, a kao što se zna - dvojica na jednog, to je faul u fudbalu!!!"
"Kakav predivan pogodak. U fudbalu se dogadaju mnoge lepe stvari. (pocinje usporeni snimak gola) I podimo zato sada uz pomoc magnetoskopa u potragu za lepim!"
"Statistika je kao bikini: otkriva sve, a ne pokazuje nista "
(Prica o Maradoni, o karijeri, titulama itd) "A onda je kudravi gaucos krenuo krivudavim putem kokainskih noci! "
"Zavrsen je jos jedan derbi vecitih rivala, fudbalska predstava van granica prostora i vremena!"
"Ni lose vreme, ni svi minusi gospodina celzijusa nisu mogli da pokvare ovu fudbalksku predstavu!"
(Zvezda-Napredak,'94.) "Posle cetvrtog pogotka crveno-belih iluzije Krusevljana su se pretvorile u rusevine Kartagine!"
"Albert Nadj- peripetum mobile prve vrste Partizana! "
"Zbog ovakvih udaraca R.Karlosa osnovace se drustvo za zastitu lopte!"
"Sjajno se ubacuje u fazu odbrane! "
"U Cikagu se igra kriminalni fudbal zato ima puno policajaca oko stadiona!"
"Borusija iz Minhena!!!"
"Bilo je tu kontakta i ful kontakta."
(SP. Korea i Japan) "... je toliko brz da mu konstantno preti opasnost od radara, i kazne zbog prekoracenja brzine! "
"Mihailo Pjanovic moze da se poredi sa Mitrom Miricem, zataji, ali kad eksplodira, nacija je na nogama"...
"Kisa pada iznad leve korner zastavice"
"Sjaj derbija ce zauvek ostati u travi"
"Stojic je ispustio loptu kao vruc krompir"
(Barselona - Real) "Stoickov je fudbalski genije i ništa više! (onda, mali predah, valjda je razmislio što je rekao) A kada je neko fudbalski genije, onda je sve!"
"Igracima Crvene zvezde bi dobro dosli treninzi sa Jasnom Sekaric!" "Umesto prilike samo korner."
"Nacrtao je lepu fudbalsku sliku..."
"Taj pogodak je bio tajni savez lopte, Larsonove noge, i okvira gola."
"Dragan Ciric, fudbalski plesac na tankoj zici virtuoznosti"
(C.Zvezda-Helsinki, 1997):"Finci danas nisu bili fini, ali je Crvena Zvezda bila bolja"
(USA '94, Bugarska – Meksiko): "Kampos je sada bio laki boj."
(Euro '96, Hrvatska – Danska): "Smajhel je sada bio laki boj."
(Partizan – Groningen) "On je pravi golgeter. Njegov posao je gol. Njegov hobi je gol. Verovatno i kada spava sanja gol."

Milojko Pantic

(Zvezda - Partizan) "Ide Drulić, Drulić, Drulić, Drulić, Drulić, a ne, ipak je to bio Pjanović."
(nekim je cudom prenosio utakmicu odbojkaske reprezentacije Jugoslavije. Kamera polako izostrava sliku sa vrha dvorane, iz pticje perspektive se vide igraci kako se zagrejavaju i on ce): "Dobro vece prijatelji FUDBALA!"(i tada nastaje pauza od dobrih 10-15 sekundi i nastavlja):" ...i ostalih sportova."
"Tribine se žute - sve je u narandžastom"
"I nema Zidana da zida zidove na sredini terena"
(Svajcarac je osvojio zlatnu u necemu i pise na ekranu Switzerland):" I ta mala zemlja SVAZILEND je uspela da osvoji.."
(Farska Ostrva - Jugoslavija, 1997) "Savo Milosevic je postigao gol, to je 12 pogodak Save Milosevica za Saveznu Republiku Nemacku"
(400m u Atlanti) "U stazi cetiri je glavni favorit, Majkl Dzekson... Pardon, Majkl Dzordan." (Nedeljko Kovinjalo se tu ubacuje i kaze): "Da, kolega Pantic zeli da kaze da je Majkl Dzonson u Americi popularan kao njih dvojica."
"Šraf u našoj fudbalskoj mašini ove večeri"
(fudbal Jugoslavija – Slovenija, 2002) "Košarkaškim zahvatom je sprečio najgore""Prava fudbalska bitka koju vode plavi momci u plavim dresovima"
(Španija - Jugoslavija): "I gospodine Pedersen, zaista zaslužujete takvo prezime"
(Jugoslavija - Češka, 1997): "Aut za Holandiju."
(Crvena Zvezda - Bajern, 1991):"Gospodine Galer, imate li casovnik?""Ovaj sudija je poznat po tome sto kartone deli kao novogodisnje konfete"
(Jugoslavija - Iran, SP Francuska '98):"I evo izlaze Peruanci na teren..." "Nasi nikako ne mogu da probiju njihovu odbranu, jer im je sesnaesterac prepun Peruanaca." "Danas nije viden lep fudbal jer su se Peruanci uglavnom branili."
(Crvena Zvezda - Partizan) "Izlaze Partizanovi igraci... a evo i nasih."
(Arsenal – Ajaks): Berkamp izlazi iz igre u 22. minutu zbog povrede , ulazi Patrik Vijera. Na ekranu se ispisuje sledece:22. minutes 10. Bergkamp out Komentar Milojka Pantica:"U igru se sprema iskusni Minutes s brojem 22!"
"Siniša, Siniša, dokazao si da si Siniša..."
"Na terenu su dva Stankovica, Dejan Stankovic i Dejan Govedarica"
(krupan kadar na protivnickog igraca): "Ovo je covek koji je napao naseg Dejana - sa ledja"
"U stazi sedam je Sandej Bada iz Nigerije. Dakle, Nedeljko Bada, staza sedam."
"Ovaj sudija je poznat po tome sto kartone deli kao novogodisnje konfete."
"Prodato je 30000 gledalaca...pardon ulaznica!"
"Evo nas na stadionu pod Bistricom."
"Sakrio je Savicevic loptu i izgleda da nema nameru da je vrati protivnickim igracima"

My very own New Year's resolutions

2007-01-03T11:45:00.000+01:00

1. boga mi ima da se udam ove godine pa sta god ko mislio o tome
2. morala bi svakako mnogo manje da jedem i vise da se rekreiram i skinem ove masne naslage
3. ne bi nikako bilo lose da sredim kucnu i poslovnu situaciju kako znam i umem
4. ne bi ovo nikakva godina bila ako ne bude bar jednog postenog putovanja!!!
5. moracu htela ne htela mnooooogo vise da radim po kuci
6. organizacija bato organizacija
7. nemoj vise da cekas druge ni za sta, sama brate lepo uradi sta znas i umes, a oni ako ce posle da pomazu nek pomazu
8. daj malo pokazi to svoje misljenje (kad god ga imas)
9. pod htino da resim dioptriju, naocare, sociva
10. krevet sto pre, ledja me ubise
11. mogao bi i spanski malo da se obnovi
12. odgovornost...

ukradeno s tudjeg bloga

2007-01-03T11:37:00.000+01:00

May the moments that were good in 2006 be even better in 2007.

May the not-so-good moments be not quite as bad as they were last year (and may we have the strength and courage to deal with them).

May we all be enveloped in the love of friends and family.

May we strengthen old friendships and make new ones.

May we never fail to see the beauty in the people and things around us, even if that beauty is hard to find sometimes.

May we never feel too old to play.

May we never run out of things to talk about.

May we never run out of things to laugh about.

May we never forget to laugh.

May the beer never stop flowing.

Happy New Year!

HAPPY NEW YEAR

2007-01-03T11:03:00.000+01:00

SRECNA NOVA GODINA!!!

PUNO LJUBAVI, ZDRAVLJA, PARA, USPEHA, ZEZANJA, SMEJANJA, MA BRE NEK BUDE LEPOOOOOOOOOOO!!!!!!!!!!!

ΧΡΟΝΙΑ ΠΟΛΛΑ

e sad malo pravih slika, i to naravno prvo sa mojim deckom :-)

2006-12-27T10:50:00.000+01:00

da probamo sa slicicama

2006-12-27T10:26:00.000+01:00

2006-12-20T11:36:00.000+01:00

Jebote kako sam ja u stvari naivna... mislim dobro to se dalo naslutiti, al' ipak :-(
od tolikog blejanja na poslu u poslednje vreme, dosla sam i do nekog nazovi besplatnog horoskopa i sve ja lepo popunila i jos cekala dva dana da oni meni 'pogledaju' horoskop, kad ono sta bi bilo drugo nego navlakusa neka na 10 strana drvi jedno te isto, neka sektasica, ili hoce da ipak uzme pare ili da me uvuce u sektu ili i jedno i drugo i sad sam se ja isparanoisala da bez obzira sto necu da predjem na 'next step' moze tamo narodski receno da mi izvraca nesto kad ima sve moje podatke :-(
Ma, sad sam se setila sta je rekla neka Skandinavka (mislim da je Norvezanka al' ne mogu da se kladim), koja je napisala knjigu 'Pisma iz Srbije' (Laguna), citala sam pre neki dan neki njen intervju, i uglavnom kao mi Srbi kao i vecina istocno(slovenskih) naroda imamo obicaj da uvek tripujemo da postoji neka zavera, neka prica iza onog sto se servira... ok, mozda je u pravu, verovatno preterujemo, ali ovo bre me sad bas istripovalo.... i jos one fore kao predstoje mi neke wonderful stvari i dogadjaji, ali ako ja to ne prepoznam ili ne budem mogla da resim (a posto sam u poslednje vreme 'fragile' onda mi trba pomoc) onda me ceka mracni zivot do kraja otprilike, ma uzas bre, koji sam ja idiot, ovo je stvarno prevrsilo svaku meru :-(

2006-12-19T10:23:00.000+01:00

E, danas je Sveti Nikola,
veeeeeeeeelika slava :-)
danas idm da se najedem prvo kod moje voljene drugarice Jelene, a onda i kod mog voljenog decka Petra :-) A na oba mesta me ceka prava gozba uopste ne znam kako iskoristim ono sto mi zivot pruza, a da mi bude i prijatno sve vreme (to jest da mi ne bude muka i to dva puta). Kod potencijalne svekrve moram posebno da se pokazem, ali prvo idem kod Jelene - pravo s posla, gladna, tako da ne verujem da cu moci mnogo da se uzdrzim.
Napolju pada sneg...lepo je kad si unutra :-) ma lepo bi bilo i napolju da nisam krenula u suknji i cizmama koje propustaju vodu (da kucnem u drvo danas jos nisam imala tu cast)...
Ja izgleda da sam osudjena na poslove na kojima se bleji. Nadam se da je ovo ovde prolazno... kad bi mogla neka sredina... ovako vec pocinjem da se osecam uzaludno... jbg ma ne mogu i ovde 'javno' da davim sa svojim socijalnim problemima :-)
nek ide zivot!

STA NE VOLIM

2006-12-14T16:43:00.000+01:00

1. vetar na pescanoj plazi
2. guzvu u autobusu
3. kad mi je mnooogo hladno ili vrucina
4. kim, cimet, ren
5. cigare
6. zajedljivost
7. kad sam bolesna
8. indiferentnost prema zeljama i potrebama drugih (sirokooo)
9. nametanje bilo koje vrste
10. snobizam
11. ocekivanja (i tudja za mene i moja za sebe i druge)
12. licemerje, prenemaganje, foliranje
13. pelinkovac, campari, grejpfrut - gorko uopste
14. komplekse (narocito vise vrednosti)
15. nepravdu (da, znam da nesto od ovoga zvuci pateticno - pa sta?!)
16. da lazem za druge i snosim njihovu krivicu

STA VOLIM (to be updated regularly)

2006-12-14T16:37:00.000+01:00

1. prolece
2. (slicno) - sunce (suncane dane)
3. petak i subotu
4. cokoladu
5. kolace
6. putovanja
7. koktele
9. trac kafe ili picenca
10. vesela drustvanca
11. plivanje
12. da citam (posebno u autobusu)
13. pisma
14. poruke
15. strane jezike
16. more, odmor, opustenciju

2006-12-13T11:06:00.000+01:00

Odusevio me pocetak jedne knjige, pa sam morala juce i da je kupim :-) Zove se "Badem" - intimna pripovest, culna emancipacija jedne arapske zene, a sledi i pomenuti odlomak, mada malo glupo razdvojen, al nije moglo drugacije da se kopira :-(

„Slava Bogu što stvori udove prave poput kopalja,
da rat vode u vaginama. (…) Slava Onom ko ji
nam poklo ni dar da grickamo i sišemo usne, da
položimo butinu uz butinu i da spustimo svoje
mošnice na prag kapije Milosti.“
šeik O. M. Nefzaui

Ja, Badra bent Salah ben Hasan el-Fer gani, rođena u Imšuku,
u znaku Škorpije, sa cipelama broj trideset osam i na
pragu pedesete, izjavljujem sledeće: nije me briga što su kod
crnki nja pičke slasne, a pokornost potpuna; što su Vavilonke
najpoželjnije, a Dama skinje najnežni je s m škarcima;
što su Arapkinje i Persijanke najplodnije i najvernije; što
Nubijke imaju najoblije zadnjice, najmekšukožu i žudnju
koja plamti kao vatreni jezik; što Turkinje imaju najhladni je
materice, najzajedljiviju narav, najosvetoljubivija srca i najsjaj
niju inteligenciju; što su Egipćanke žene blagog govora,
prijatnog druženja, ali ćudljive odanosti.
Iz ja vlju jem da me je jed na ko bri ga i za ov ce i za ri be, i za
Ara pe i za Ru mi je,* i za Is tok i za Za pad, i za Rim i za Kar ta ginu,
i za Hen šir Tlem sa ni i za vr to ve Va vi lo na, i za Ga li le ja i za
Ibn Ba tu tu, i za Na gi ba Mah fu za i za Al be ra Ka mi ja, i za Je rusa
lim i za So do mu, i za Ka i ro i za Sankt Pe ter burg; i za Sve tog
Jo va na i za Ju du, i za čma ro ve i za ud ne na vla ke, i za de vi ce i
za kur ve, i za šizo freniča re i za pa ra no ike, i za Ismaha na i za
Ab del vaha ba, i za ued** Ha rat i za Ti hi okean, i za Apo li ne ra i
za Mu ta na bi ja, i za No strada mu sa i za ma ra bua Dio pa.
* Rumi, arap ski na ziv za Fran cu ze, ali i za sve hrišćane. (Prim. prev.)
** Reč ni tok u Se ver noj Afri ci, ko ji jed nim de lom go di ne sa svim pre su ši.

Po što ja, Ba dra, ob ja vlju jem da sam sa mo u jed no
si gur na: da imam pič ku naj lep šu na sve tu, naj bo lje is crta
nu, naj i spup če ni ju, naj du blju, naj to pli ju, naj ba la vi ju, najbuč
ni ju, naj mi ri sni ju, naj ra spe va ni ju, naj la ko mi ju na kur ce
ka da se po di žu po put har pu na.
Mo gu to da ka žem sad, kad je Dris mr tav i kad sam ga
sa hra ni la, pod lo vo ri ma ueda, u bez bo žnom Im šu ku.

Još mi se i da nas de ša va da po že lim po lju bac. Ali ne ukra den u
pro lazu, na br zi nu i ne spret no, ne go pružen i pri mljen po la ko,
na mi ru. Po lju bac u usta. Po lju bac u ru ku. Par čen ce gle žnja,
slepoočni ce, ne ki mi ris, očni ka pak, oba mr la sreća, večnost.
Mo jih pedeset godi na od sa da su sposob ne da ro de. Bez ob zi ra
na na le te vrući ne i na stu pe be sa u me no pa uzi. Umi ru ći od
sme ha, op tu žu jem jaj ni ke da lažu. Ni ko ne zna da tri godi ne
ni sam vo di la lju bav. Jer vi še ni sam glad na. Tan ger sam ostavi
la njego vi ma. Ne mačkim por ni ći ma uhvaće nim pre ko sa teli
ta po sle po no ći. Se lja či na ma ko ji smr de is pod pazuha i po vraća
ju pi vo po mrač nim prola zi ma. Ćurka ma koje vrcka ju gu zica
ma i koje se u toro ka vim go mi la ma tr pa ju u mer cedese ukrade
ne u Evro pi. Idi ot ki nja ma ko je no se veo, jer ne pri sta ju da
no se svoj vek, i ko je mo lja ka ju za raj upo la ce ne.
Kra jič kom oka nad zi rem mla dog Sa fi ja, nad ni ča ra ko ji me
bezočno mu va, odo zgo, sa mog sop stvenog trak to ra. Ima sa mo
tri de set go di na i dok mi se udva ra, si gur no mi sli na lo vu, taj
anal fa bet. Ne na mo ju, ne go na onu ko ju mi je Dris za ve štao
overe nim do ku men tom, da ti ra nim av gu sta 1992. Već pet na est
da na se pi tam da li da tom de ča ku po ka žem vra ta, be sna što
me sum nji či za se nil nu po ho tu i na da se da je is ko ri sti. Ali se
pre do mi slim čim vi dim njego vu ćerki cu ka ko mu tr či u su sret,
sa plete ni ca ma pu nim ma šnica, i kako lju bi njegov loše obrijan
obraz. Da jem mu još ne de lju da na, a on da ću da ga is prašim
po tu ru, tek da ga na u čim pa me ti.
Znam da sam ne nad ma šna je ba či ca i da ću, ako se od lučim
da ma znem Sa fi ja, uči ni ti da osta vi i že nu i de te. Ali taj
pro stak ne zna šta ja znam. Da se do bro je be sa mo iz lju ba vi,
ni ka ko za no vac, i da je sve osta lo teh ni ka. Tre ba vo le ti i ži ve ti
lju bav bez oko li ša nja. Vo le ti i ni ka da ne oba ra ti pogled. Vo le ti i
izgu bi ti igru. I, osa ka će na, prihva ti ti da ti seks slu ži kao du bler,
ka da se sr ce stro po šta sa vr ha ša tre, a ne ma mre že da ga za šti ti
od pa da s tra pe za. Smrska ti se i prista ti da ži viš slo mljena.
Po što je gla va osta la či ta va…
Mo žda me je baš taj zu av Sa fi pod sta kao da pi šem. Da bih
smi ri la svoj bes. Da bih raz mr si la klup ko. Da bih po no vo proži
ve la svoj ži vot i u nje mu uži va la po dru gi put, ume sto da fanta
zi ram o ne kom dru gom ži vo tu. Po če la sam ne što da pi skaram
u škol skoj sve sci. Imena ulica, imena gra do va. Uspo me ne.
Za bo ra vljene re cep te.
Jed nog da na sam na pi sa la: „Ključ ženskog za do volj stva
na lazi se svuda: bra da vi ce ko je se podi žu, sle đene od že lje,
gro zniča ve i ne str plji ve. Tre ba ju im plju vač ka i mi lo va nje. Ujeda
ti i ma zi ti. Gru di živ nu i je dva če ka ju da pu ste da iz njih
šik ne mle ko. Že le da ih ne ko si sa, da ih di ra, da ih uzme, da
ih za tvo ri i oslo bo di. Nji ho va gor dost ne zna za gra ni ce. A ni
njiho ve vradžbi ne. One se to pe u usti ma, izmi ču se, stvrd njava
ju i usredsre đu ju na sop stveno za do volj stvo. Ho će seks. Čim
ose te da je par ti ja do bra, po sta ju otvo re no po hot ne. Za ro blju ju
udo ve i, umi re ne, posta ju sme le. Brada vi ce po ne kad po veru ju
da su kli to ri si, ili čak kur ci. Sme šta ju se u pre vo je ne kog srame
žlji vog čma ra. Na sil no otva ra ju ulaz u ru pu ko ja, že le ći da
usi sa pred met ili bi će, gu ta sve pred so bom: prst, bra da vi cu
ili do bro na ma za ni vi bra tor. Ključ se na lazi ta mo gde tre ba
ići, ta mo gde nam ne pa da na pa met da po đe mo: na la zi se
na vra tu, ušnoj re si ci, u prevo ju ma lja vog pazuha, razdelj ku
ko ji odva ja gu zo ve, no žnim pr sti ma ko je tre ba okusi ti da bi se
zna lo šta zna či lju bav, u unu tra šnjo sti bu ti na. Sve je na te lu
spo sob no za de li ri jum. Za za do volj stvo. Sve rop ti i žu bo ri za
onog ko zna da za go li ca. I da pi je. I da je de. I da dâ.“
Po cr ve ne la sam kad vi deh šta sam na pi sa la, a on da sam
po mi sli la da je sve sa svim tač no. Šta me spre ča va da na sta vim?
Ko ko ške ko ko da ču u dvo ri štu, kra ve se te le i da ju gu sto mle ko,
ze če vi se pa re i ko te sva kog me se ca. Ze mlja se okre će. Če ga bi
tre ba lo da se sti dim?
„Ti, Arap ki njo“, go vo rio je Dris. Arap ki nja je tri če tvr ti ne
Ber ber ka i je be joj se za one ko ji mi sle da je do bra da pra zni
noć ne po su de. I ja gle dam te le vi zi ju i mo gla sam, da su mi
do volj no ra no pričali o kvantnoj fi zici, da po sta nem dru gi Stiven
Ho king. Ili da odr žim kon cert u Kel nu, kao Kit Dže ret
ko jeg sam upra vo ot kri la. Mo gla sam čak i da se ba vim sli karstvom
i da iz la žem u Me tro po li ten mu ze ju u Nju jor ku. Jer i ja
sam zve zda ni prah.
„Ti, Arap ki njo.“ Na rav no da sam Arap ki nja, Dri se. Ko je
mo gao da te pri mi u svo ju ma te ri cu bo lje od jed ne Arap ki nje?
Ko ti je prao no ge, sta vljao ti za lo ga je u kljun, ko ti je kr pio
bur nus i pra vio de cu? Ko je po sle po no ći vre bao tvoj po vra tak,
pun lo šeg vi na i sum nji vih ša la, tr peo tvo je na br zi nu izve dene
ju ri še i prevreme ne eja ku la ci je? Ko je bdeo da ti ne ko ne na gu zi
si no ve, a ćerka ma ne napra vi decu na skre ta nju ne ke ulice ili
na pu šte nog maj da na? Ko je ću tao? Ko je mi rio vu ka i ov cu? Ko
je vr dao? Ko je dva na est pu nih me se ci no sio cr ni nu za to bom?
Ko me je ote rao? Ko se ože nio mno me i od me ne raz veo sa mo
da bi spa sao svoj be smi sle ni po nos i svo je na sled stvo? Ko me
je mla tio kad je sti gao? Ko me je si lo vao? Ko za klao? Ko me je
još, osim me ni, Arap ki nji, pre ko gla ve tog isla ma ko ji si ti unaka
zio? Ko osim me ne, Arap ki nje, zna da si do gu še u gov ni ma
i da ti ta ko i tre ba, na iv či no? I za što bih se on da us te za la da
pri čam o lju ba vi, o du ši i sek su, ako ni šta, ono bar da bih od govo
ri la tvo jim ne pra ved no za bo ra vljenim pre ci ma?

U so bi gi bliji,* Dris je na go mi lao sli ke maj sto ra, ku ti je sa
knji ga ma, ru ko pi se pu ne obo jenih sli ka i prepa ri ra ne vu ko ve
odsut nog pogle da. Ot ka ko je umro, sa mo mla da Sa lu ha ima
do pu šte nje da tu ulazi jed nom ne delj no, da bi obri sa la praši nu
sa pi sa ćeg stola i por ce lan sku bo či cu iz Ki ne napuni la svežim
ma stilom. Ja ta mo skoro ni kad ni sam išla, Dri so ve stva ri bile
su mi po zna te, ali ni ka ko i neo p hod ne.
Ka da sam odlu čila da pi šem o svom ži vo tu, otvo ri la sam
ku ti je sa knji ga ma u po tra zi za onim arap skim, de be lim i
vr lo sta rim, u ko ji ma je Dris na la zio svo je du ho vi te dvoj ni ke
i po ko ju mu drost. Zna la sam da ću u nji ma sre sti ne ko ga lu đeg,
hra bri jeg i in te li gent ni jeg od se be.
Či ta la sam. Vi še pu ta. Čim bih iz gu bi la tlo pod no ga ma, kreta
la sam ka po lji ma. Ja sam se ljan ka. Sa mo su dah ži ta i mi ris
se me na mo gli da raspetlja ju moje za mr še ne konce.
Za tim sam se vra ti la Sta ri ma, za pa njena njiho vom sme lošću
ko joj ne ma rav ne me đu po tom ci ma iz XX ve ka, ko ji ma, u
ve ći ni slu ča je va, ne do sta ju čast i smi sao za hu mor. Sve sa mi plaće
ni ci i uli zi ce. Na pra vi la bih pa u zu sva ki put kad bi me ne ka
ideja pogodi la svo jom isti ni to šću, ili kad bi me ne ka re če ni ca
gu ši la mir nom oštri nom. Prizna jem: pu ca la sam od sme ha,
kao što sam i po ska ki va la od sra me žlji vo sti. Ali sam odlu čila
da pi šem isto ta ko: slo bod no, bez prene ma ga nja, bi stre gla ve
i uzdrh ta le va gi ne.
* Giblija: okre nu ta ka se ve ru.

2006-12-11T11:45:00.000+01:00

e, stvarno ovi ameri (namerno malim slovom-pohvalile bi me i baba i profesorka Dzeleba), ali stvarno me nerviraju sa njihovim pisanjem datuma - sad ispade da sam postavila prvu umotvorinu 12. novembra a ne 11. decembra, to jest danas, pre jedno pola sata. ma nije ni bitno

da probam i ovo

2006-11-12T20:24:00.000+01:00

APLAUZ ZA SVE ONE KOJI PROBAJU U ZIVOTUUU!!!
E, jbg, sad bi bas dobro dosla i ona muzika iz reklame (light Coca-Cola), al ne moze.

Kakva ironija, moto mi je ALWAYS LOOK ON THE BRIGHT SIDE O FLIFE, a pozadina crnaaaaa, ne moz' biti crnja :-) ma nema veze, to i jeste manje vise slika moga so-called zivota.

Glupos' - plan mi je da mi ovo bude nesto kao dnevnik posto istom nikako da se vratim, i takodje da niko drugi ne moze da cita (osim slucajno zalutalih internautas koje ne mogu da sprecim) ali i pored tih svojih namera opet pisem kao da treba neko drugi to da slusa (tj cita) - al ajde sta cu, uvek tako, potrudicu se...