ALWAYS LOOK ON THE BRIGHT SIDE OF LIFE

Monday, January 29, 2007

Otišla mi baba za Niš

E čuda se stvarno dešavaju, ne treba gubiti nadu!!!
Sve u svemu moja sestra genije, fala joj ko sestri, uspela juče da nagovori moju babu onako na drž-ne daj da krene sa njima za Niš, pa nek bude i samo na nedelju dana!!! To se zove umetnost i veština! Sestro, ljubim te puno!!! Mi svi zinuli od čuda, niko nije mogao da veruje, naročito Petar i ja, došlo nam da pratimo bus kolima bar do do prve naplatne rampe da vidimo da se baba slučajno ne predomisli pa natera Miška da okrene bus. I tako vam se moj dečko meni lepo doselio!!! Ali, ne lezi vraže, moj verni drug Marfi, kao što već rekoh, mene nikad ne napušta, tako da mi se dečko jutros probudio mrtav bolestan... ali da ponovim – ne treba gubiti nadu tako da ima da se založim bre ako treba gore nego Kosovka devojka, ovakve šanse se retko dobijaju, pa bre baba je poslednji put išla negde na leto 2001. i to, uzgred, baš u Niš.

E, ovo gore mi stoji u drafts-u još od jutros, u međuvremenu baba razbila glavu tamo kod njih, pa su je ušivali i snimali, ne znam detalje, ali sam se zamislila, jel to mene možda bog kažnjava... možda za neki prošli život, šta li je?

Friday, January 26, 2007

Još jedna priča sa ulice

Juče čekam bus i pored mene na stanici između ostalih čovek i žena sa dve klinkice, tata nosi mlađu, a mama šeta stariju (cirka 2 godine) okolo ... i klinka nestrpljiva, stalno ponavlja: ’Mama, a ka’će autobus?’ a mama joj na to kaže: ’Ne smeš da budeš nestrpljiva, ako budeš u životu tako nestrpljiva bićeš mnogo nervozna i histerična’... i to baš onako odsutno, kao da joj ne drži predavanje već priča sebi, što dokazuje i ono ’histerična’ koje mala sasvim sigurno nije razumela...
Nemam svoju decu, biće bože zdravlja i toga... al uvek me zanimalo kako se to u stvari vaspitavaju deca ... čim pitam ovako nešto verovatno se već hvatate za glavu koliko će moja deca biti razmažena, ali ne mora da znači... al eto recimo u ovoj situaciji (gore navedenoj), šta biste vi uradili?

kaže Napoleon Žozefini:

'Daljina leči male strasti, ali pojačava velike'

zanimljivo

p.s. čitam neka njegova pisma, knjižica dušu dala za put do posla (busom), i po sadržaju, a naročito po veličini :)

Thursday, January 25, 2007

'de si bre inspiracijo?

Joj bre, čitam okolo blogove, što ljudi umeju da pišuuu, a meni evo sad nešto ne ide, al dobro, važno da ja imam blog pa ćemo lako za ostalo, nije to mala stvar :) nego što se pogubim, hoću da postignem da aktivno pratim gomilu blogova, a stvarno ima mnogo dobrih, al onda u svakom nađem još buljuk linkova i tako u krug, najgore što može da ti se desi na internetu, zalutaš ... i kako onda još da se bavim svojim blogom :)

Evo napolju promiče sneg, ništa me ne bi čudilo da do kraja radnog (ne)vremena napada pošteno, pa da bude k’o za sv. Nikolu, jer ja sam opet kao tada obula one čizme što propuštaju, a moj verni drugar Marfi, koji me prati celog života, tako nešto obično ne propusti da primeti...

Kad sam još pisala pismene zadatke, nekada davno u ono doba kad se išlo u školu, često sam koristila nekih 2-3 citata (izgleda da sam oduvek bila predodređena za nekog teškog plagijatora), a redovno je to bio Mika Antić, sad sam se toga nešto setila i još uvek znam napamet taj deo: ’Ako ti jave umro sam, ne veruj, to ne umem, ljubav je jedini vazduh koji sam udisao i osmeh jedini jezik koji na svetu razumem’, a pošto mi se ta pesma (’Besmrtna pesma’) i dalje sviđa evo našla sam i neki link, mada nije baš cela tamo, ali zato ima i drugih pesama pa vredi ošacovati: http://solair.eunet.yu/~igla/antic.html

Prekjuče razmišljam kako bi baš mogli da ulete neki časovi jer su mi finasije u out-u ili da se drugačije izrazim, stagniraju, a za ovu godinu baš imam velike planove sa njima, uostalo ko nema... i tako razmišljam, jes' da me mrzi, lepo mi brate ovako završim u 4-5 s poslom i slobodna sam da se švrćkam po mahalu :) kad juče ujutru zove me jedan poznanik i kaže ’oćeš ti da držiš časove tim i tim mojim prijateljima, ja kažem sa širokim osmehom ’oćuuuuuuu’, još se potrefilo i da žive ovde negde blizu mog posla... ma super... jedino što je gospođa specijalista za engleski, znači manje više koleza i to starija, tako da ću malo od nje da imam tremu, al ko da je bitno, važno da bude malo deviza... i tako sad čekam da zakažemo prvi časić... uzgred da se malo besplatno reklamiram ja držim časove grčkog, a umem i da prevedem nešto ako treba .... čisto da imate negde u malome mozgu...
Uf što volim kad ide onako kao sam poželela... kad bi sve moglo tako... samo pomisliš i klik... al eto zato postoje blogovi, pa klikom možeš da napraviš svet kakav želiš :)

Wednesday, January 24, 2007

osamdesete

Evo malo u nedostatku inspiracije da nakačim i neke stihove iz osamdesetih, eventualno s početka devedesetih. Sad me u'vati neka nostalgija bre... kako je bilo lepo kad smo bili mali deca... i živeli u velikoj zemlji koja je imala more i nismo znali šta su vize i šta su ratovi i šta je Evropska unija, a šta smo mi... i brate vladao je rock 'n' roll :)
U to ime:
Haustor - (Bolero, 1985) - Šal od svile

Ja sam bio pogresan
Kad sam ti stavio ruku na rame
Tamo je drzao dugo
I govorio rijeci
Ja sam bio pogresan
Kad sam trazio da mi kazes
Koja si strana
Postoje pravila igre
Ti znas da ne mozes sama
Ispod svih tih zastava
Sto vijore svud oko nas
Ne postoji mjesto
Gdje mogla bi stati
Visoko dignuti ruke
I pjevati nasu pjesmu
Protiv volje umijesan
U staru zavjeru strana
U staru zavjeru nada
Ja sam jednoga dana
Slucajno nasao put
Ispod svih tih zastava
Sto vijore..
Kapi s oboda
Sada padaju na uze i gun
Ja sam slobodan
Neka s moga vrata vijori sal od svile..

Oktobar 1864 - Chekam

Vreme nestaje kao dah umoran od pevanja,
svet se okrece, ritam je obichan noc i dan,
ovo je vreme ratova, vreme krupnih prevara,
chujesh li pucaju nocima
treba mi nova muzika i svetlo svemira,
vidish li nishta se ne menja,
chekam i sad kao nekada s licem na prozoru,
chuvam se od divljih vetrova,senki u prolazu

***
Ja cijeli zivot sanjam kako odlazim uz rijeku
Starim parobrodom koji vozi sol
I da nosim jednu davnu, nikad prezaljenu ljubav
Tanku dugacku cigaru i par mamuza od zlata
Da sam Sejn
***
Sve ce to, o mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i sas
i dvije ce pokisle ptice sa tvoga oka prhnuti na jug.
Ni jedna suza, ni malo volje ni jedna slutnja, ni glas,
a moglo je bolje
***
Ako snijeg bude ikada padao kao one noći po nama
Ti mu nemoj kriti lice već ga hvataj usnama
A ako usne tvoje vrele, do mene doći budu htjele
Ti znas da ja znam da ti znaš da ne mogu sam
Još uvjek stojim na istom mjestu
Gledam snove kako prolaze
Stojim dugo i čekam čudo
Tajna vrata da se otvore
***
Pare, pare pokreću svijet, politiku i nogomet
Parama ja kupujem sve, jahte, konje, zamkove
Al' upamti frajeru, da ti pare ne mogu, kupit' raju iskrenu
Para vrti tamo gdje burgija ne može
Parama mogu kupiti sve, političare, novine, sudije
Al' upamti frajeru da ti pare ne mogu
Kupit' raju iskrenu
....................................................
A kad hladni vjetar dođe u tvoje krajeve
I kad ti srce staro ispune ledenice
Pitat' ćeš se zašto figure šahovske
S one druge strane niko ne miče
***
Umiru jeleni, i sad u meni tamo gde si bila slomilo se jutro,
Ko ti je rekao da snovi tamne, nikad necu znati,
Jer bicu samo trag coveka, bicu vodja skitnica.
Nek bude dan, kad divlje ptice krenu, preko istog mosta ja cu preci,
Ako me tamo ceka tvoja senka, nista necu reci,
Jer bicu samo trag coveka, i bicu vodja skitnica.
***
Partibrejkers - Molitva
Ti mozes da spavasc eo dan i noc, ti mozes da sanjas da ces obojiti noc
Sunce plovi po nebu, crta svoj krug, ljudi zive pod zemljom, vlada ocaj i muk
Boze, oprosti nam, pruzi ruku i pomiluj nas
Ovo je moja molitva, ne zaboravi nas
Tu je bio grad, sad je pustinja
Tu su ziveli ljudi, bezbroj sudbina
Boze, oprosti nam...
***
Hocu da znam kuda vodi ovaj put, mene i zivot moj
Ciji je pocetak, ciji je kraj, koji to covek vecnu tajnu zna?
Tamo gde je srce, tamo sija sunce, tamo gde je strah, tamo zivi mrak
Marijo, majko bozija, da li vidis sta rade sa tvojom decom
Biti isti, biti poseban,
biti slobodan, biti samo svoj
***
Zasto se ne javis, zasto nam ne pises
Gde li si kako si, s kim li se vucaras
Ovde je hladno, ovde je zima, ovde je mrak
Ja nemam posla i nemam s kim da spavam
.................................................
Vodi me na Jadransko more, ja volim Jadransko more
Tamo gde talasi zovu bela jedra
Zasto si ostao, zasto se ne vratis
Ovde te trebamo, ovde te cekamo
***
Nisam rekao nista sto bi moglo da znaci, nisam nasao onu pravu rec
koja moze da veze, koja moze da boli, kojoj verujem, verujem
Nece doci na jesen kada opada lisce, nece doci u zimu kad je sneg
nije imala hrabrost, nije imala kada da ostane, da ostane kraj mene
da li da verujem u to
***
Pokupimo boje koje padaju sa neba,
Dovoljan je dodir, samo to nam treba,
Zaboravi na juce, hajde pogledaj u sutra,
Vidices da zelis, videces da mozes.
***
Električni Orgazam - Nebo
Moje su nebo vezali zicom, po mome mozgu crtaju sheme
zele jos jednu kopiju svoju da njome vrate nestalo vreme
Al ne dam svoje ja ideale i jescu snove umesto hleba
ja svoju srecu nosim sa sobom,
ona je parce slobodnog neba
***
Kad ti se na glavu sruci citav svet
Kad se sve sto vredi u provaliju surva
Ostanes kraj puta k'o popisan cvet
Sudbina je stara, proverena kurva
***
Dan je tmuran, ja mamuran
Nemoj, sreco, nemoj danas
Da ispravljas krive drine
Mozes doci do istine
Pusti ladje neka tonu
Daj mi sodu bikarbonu
Ti si kriva zbog mog piva
Nemoj, sreco, nemoj danas
Mi smo danas, blago meni
Poprilicno promaseni
Ima mnogo losih dana
Kod ljubavnih veterana
Mi smo, eto, blizu kraja
Jedan korak do ocaja
Cuvaj malo nade za nas
Nemoj, sreco, nemoj danas
Nemoj, sreco.. Molim? Ma nemoj danas
***
I zato sto sam tako mlad, sto sam tako mlad
I zato sto ne mogu s tobom drugacije
I zato sto nemamo kamo, sto nemamo
I zato sto nemamo love za skupe provode.
Mi plesemo cijeli dan i noc..
Mi plesemo cijeli dan i noc..
***
Da sam hipik odseko bi kosu
Da sam gangster javio bi bosu
Da sam vatra pusio bi se
Da sam stao srusio bi se
Da sam hladan ne bi se nerviro
Da sam lova ja bih devalviro
Da sam blizu javio bi se
Da sam gnjurac davio bi se
***
Izgleda mi da te stigla ,neka gadna bedara,
i da ti je srce hladno,hladno kao ledara. aLIIIIIiiiii
Nemoj da budesh nja nja ....(njaaaaaa njaa)
bolje da budesh la la ( laaaaaaa la) Nemoj da budesh nja nja ....(njaaaaaa njaa)
Jer cu da budem i ja ....(njaaaaaa njaa).
***
Zabranjujem sve one zamke vase podlosti
Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti bude kraj
Ovo ne sme biti
kraj
Jao, juče sam išla opet u pozorište. Ovog puta je bila u pitanju američka tragedija (prošli put ruska, da podsetim) ’Dugo putovanje u noć’, Judžin O’Nil... odlična predstava, odlične uloge ... ali brate prvo bedak tema, što bi se reklo baš teška predstava, onda bilo je toliko vrućina i zagušljivo, a razvukli ga bratee, u jednom trenutku sam skoro zaspala... u subotu sam rekla pa dobro ajde ne moram da gledam samo komedije, ali posle ovoga definitivno... to mi je kad koristim super popuste kluba ljubitelja pozorišta, uzgred ako nekog zanima, stvarno je super fora, pa pogledajte http://www.bg-pozorište.co.yu/ (trenutno nešto zeza link, ali to je to) doduše, jbg, samo je za Beograd, možda bude nekad NS ili neka gostovanja...

EUGENNE O'NEAL:
DUGO PUTOVANJE U NOĆ

reditelj: BORO DRAŠKOVIĆ
igraju:
PETAR KRALJ, RUŽICA SOKIĆ, NENAD MARIČIĆ,NEBOJŠA DUGALIĆ

"Dugo putovanje u noc" je cuveni komad Judžina O'Nila, jednog od najvecih americkih dramaticara, dobitnika Nobelove nagrade za književnost.
Jednog avgustovskog dana 1912. godine, slike porodicne prošlosti polako izbijaju na površinu donoseci konacno suocavanje sa istinom. Stari sukobi, nerazumevanja, potpuni slom komunikacije, zataškivanje i izbegavanje suocavanja sa problemima oblikovali su porodicni život prepun usamljenosti i izolacije. Da li ce konacni oproštaj nešto promeniti u njihovim životima ili ce nam samo pomoci da razumemo razloge pojedinacnih sudbina koje tako cesto i sami osudujemo?

Tuesday, January 23, 2007

kažu novine: I pesimizam može da bude zdrav

Evo šta danas kažu u ''24 sata'':

Američki psihijatar Pol Pirsal tvrdi da priručnici za instant sreću nisu humani i da je pesimizam potpuno prirodno stanje
Zaboravite na knjige popularne psihologije koje vas uče kako da s malo pozitivnog stava postanete srećni . Američki psihijatar Pol Pirsal u svojoj knjizi “Poslednja samopomoć koja će vam trebati” tvrdi da je pesimizam humaniji i zdraviji od optimizma.

PSIHOLOGIJA - Da li ste znali da optimizam može da vam ugrozi srce, a da pozitivno razmišljanje može vrlo lako da se pretvori u svoju čistu suprotnost i da toliko može da izmrcvari čoveka da ovaj stvarno može da poludi? U takve prognoze nas uverava Pol Pirsal. Naravno da jednom običnom knjigom ne može da se izbriše sve ono što Opra Vinfri uz pomoć svojih dežurnih stručnjaka hoće da nam utuvi u glavu, a brazilski pisac Koeljo propagira rečenicama tipa „Samo morate nešto jako da želite i to će vam se ispuniti!". U stvarnom životu stvari su mnogo komplikovanije, a ego-ideologija "ti to možeš" je vrlo nehumana, jer u sebi sadrži i drugu stranu medalje, koja kaže "Nagrabusio ti ako ne uspeš!". Pol u svojoj knjizi navodi 11 koraka koji će vas dovesti do male sreće.

- Budite pesimista. Manje ćete se umoriti. Takvo stanje uma nam je nekako prirodno.
- Ne verujte sebi previše. Ma koliko da ste sposobni, činjenica je da ne možete baš sve apsolutno sami.
- Podignite ruke i recite "predajem se". Ako ste suviše istrajni u jednom, pored vas će proći 100 drugih šansi.
- Budite tužni. Oni koji se stalno prisiljavaju da budu ushićeni i na silu srećni ograničavaju svoje kreativne i kritičke sposobnosti.
- Slobodno izgubite nadu. Istraživanja su nedavno pokazala da nada ne pomaže bržem ozdravljenju.
- Nisu loše ni srebrna ni bronzana medalja! U ovo ne veruju samo misice.
- Vi ne zaslužujete mnogo više! Samo sumnjivi tipovi koji obično sede u zatvoru veruju da zaslužuju više sreće.
- Priznajte, vaša porodica nije savršena! Pa šta?
- Zaboravite na dijetu! Zar nije jednostavnije živeti po sledećem pravilu: manje brinuti, manje jesti, više se kretati.
- Priznajte godine! I pored injekcija botoksa i liftinga, sila teže trijumfuje, jer ćemo svi jednoga dana postati stari i naborani.
- Prestanite da se brinete da ne crpite sav svoj potencijal. Verovatno u stvari koristite sve ono što imate. Sve ostalo će vas samo sve više deprimirati, a onda vam zaista više nijedna knjiga neće pomoći.

e bre ljudi bre :(

Jutros, kao i obično, kliknem ti ja na jednu od redovnih stranica koje otvaram čim dođem na pos'o, a to je blog jednog Grka (ima par njegovih komentara čak i ovde na mom skromnom blogu, ima i link - 'apo to grafeio') koji je ukratko rečeno čovek genije i jako mi je krivo što nisu mogli da ga čitaju oni koji ne znaju grčki, a sad više nažalost neće moći niko... i da nastavim, otvorim, oduševim se što vidim novi post i onda se jaaaaaaaako razočaram. Naime, čovek je odlučio da prekine sa blogovanjem jer su neki kreteni iz nekog petparačkog lista objavili ceo jedan njegov post i to naravno bez ikakvog pokušaja da traže njegovu saglasnost... s pravom je popizdeo i prekida sve, obrisao je sve postove osim tog poslednjeg objašnjenja, a podatak da je dobio jedno stotinak (za sad) komentara, dovoljno govori da je stvarno bio omiljen i redovno čitan, ja sam ga nažalost otkrila tek pre mesec-dva, ali ima gomila ljudi koja ga je redovno čitala skoro dve godine...
Ovo je stvarno tužan dan za svet bloga, koliko god to zlonamernima patetično zvučalo!!!
Pa stvarno, ponovo ću citirati Nina:
''Kuda ide ovaj svijet?!''

Monday, January 22, 2007

vikend proš'o

Pa, kako je prošao vikend? Moj nije bio tako loš, mada, naravno, uvek može bolje... U subotu sam sa Jelenom gledala predstavu ’Zmijsko leglo’ u Ateljeu. Ukratko predtsava je dobra, ali brate mračna u p.m. ... da se naježiš ... al ajde, obično gledam neke komedije, pa malo da promenimo... ruska porodica, majka (Gorica Popović), otac (Feđa Stojanović), ćerka, impotentni zet (žena ga zove Guzovski jer je ćelav ko guzica) i ćerkino (i ko zna čije još) dete... dolazi sin posle 10 godina robije, malo odlepio, kako to već ide, a oni se svi pičkaraju (izvin’te na izrazu) pošteno za svaku glupost... ma užas... siromaštvo, tranzicija, iščašeni odnosi u porodici, divota...



VASILIJ SIGARJEV:ZMIJSKO LEGLOreditelj: IVA MILOŠEVIĆigraju:MILUTIN MILOŠEVIĆGORICA POPOVIĆFEĐA STOJANOVIĆJELENA ILIĆBOJAN ŽIROVIĆANDRIJA MILOŠEVIĆPETAR MIHAJLOVIĆMILOŠ TIMOTIJEVIĆNIKOLA SUBAŠIĆ
drama
Zmijsko leglo - ruska bajka o povratku kućiGde je junak jedan dečak koji se posle sedam godina (iza sedam gora i sedam mora) vraća kući.S robije.Dečak je vremenom porastao, a kuća - nije baš što je bila i gde je bila.Ukućani nisu isti.Tranzicija je ta strana reč, nova reč u ruskom. A ljubav, to je reč koja je nestala. Postala suvišna.Ako je porodica zmijsko leglo, ima li nade za ovaj svet? Borba između dobra i zlane vodi se uistinu na bojnim poljima, na velikim ekranima istorije, ni među moćnicima.Vodi se u malom, svakodnevno, između nas i naših najbližih. I u nama, u našim dušama.Vremena i mesta se menjaju, uvek teška i surova, ali, mora li materijalna beda da nas učini ljudskim bednicima? Moraju li deca da ispaštaju grehe roditelja?Ili mogu, kao u drami Vasilija Sigarjeva, da spasu i njih i sebe iz bezizlaza, posrnuća i propadanja?Nada i svetlo dolaze iz sveta otpisanih, izgnanih, napaćenih, prerano i surovo odraslih dečaka. Ne od nasmejanih, adaptiranih i korumpiranih, koji pomno čuvaju svoje stečeno mesto u leglu.Lepota, dobrota, ljubav - možda bez njih može da se preživi na surovvoj ruskoj zimi. Ali, kako lepo greju u snežnoj idili, kad jednom probiju put iz tamnice u koju smo ih okovali!Da li imamo umetnost da bi nas spasila od istine, ili je umetnost kraći put do nje - na vama je - da se smejete i plačete kroz katarzu ponovnog otkrivanja čovekove ljudskosti.
linkovi:
atelje 212

Juče sam, kao što sam već najavila, bila u igraonici Extreme kids na Vojinom rođendanu... jao ljudi ono je ludilo, tako ima zavidim, što kaže Petar mi bre ništa od ovoga nismo imali kad smo bili mali, još smo morali da pazimo da se ne ogrebemo o zarđali tobogan... mada bilo nam bre lepo :) šta nam (ne) fali?! Sve u svemu ono je bre raj za decu, mada nije loše ni roditeljima, u smislu - lepo možeš da liferuješ (babin izraz) sve goste za 2 sata, a ne ono zoveš ih oko 5, pa prvi dođu u pola 4, a poslednji u 9... pa gomila sudova, pa deca porazbijala i isprosipala sve što je moglo... ma idi... možda zvučim kao da pričam iz iskustva, al nije, mene to tek čeka, a iskustva imam samo kao gost i nekadašnji mali slavljenik :) ma bre, igraonice su vam jedna stvarno praktična inovacija, podržavam zdušno i mnogo mi krivo što za juče nisam nabavila neku trenerku pa da se lepo iskačem s njima, ko čovek, što reče Milica (majka slavljenika), ovo ti je mnogo bolje od teretane (koja je inače sprat niže)... kad bi plaćali bolje odmah bi otišla da radim kao animatorka tamo, da skinem ove mukom stečene naslage...

Crna tačka vikenda (osim nemilog istorijskog događaja) bilo je to što sam, povodom istog, morala juče da idem na drugi kraj grada, da uzmem od mame babinu ličnu kartu (ostala kod nje zbog nekih lekova), da bi mogla da glasa žena, jer ne daj bože kad ne bi glasala, možda bi joj došao neko na vrata da je uhapsi... naravno usledio je i jedan od mojih već učestalih nervnih slomova... malo je reći da između mene i moje babe postoji jaz generacija... eto, ako ste mislili da kod mene samo ruže cvetaju, paaa grdno se prevariste!!!

Da, bili smo Petar i ja sinoć posle dečjeg rođendana i na klopi u Orlu... on je jeo pizzu – naime naručio je Mediteransku ili tako nešto, a dobio sezonsku-čitaj vegetarijansku, što je veliki neuspeh i blam, za jednog tako čuvenog mesoždera kao što je on, da se iskreno nadam da njegov brat blizanac, poznat kao besni Đole, ovo nikada neće pročitati inače sam nagrabusila, blago rečeno! Ja sam jela Calamari pastu - lignje naravno i kao retko kad bila zadovoljna izborom – ja sam jedna jako neodlučna osoba i onda eto recimo u kafani mi treba sto godina da odlučim šta ću i onda se obično pokajem što nisam ipak uzela nešto drugo... užas za biti sa mnom ponekad u takvim trenucima :)

Friday, January 19, 2007

za 'ostrašćene'

U čast ostrašćenoj Biljani i ostrašćenoj joj sestri Zorici, svako ko nije siguran ili uopšte ne zna za koga da glasa može da prati ovaj link http://www.yihr.org/webglasac/ i da uradi test koji će mu/joj pokazati sa stavovima koje stranke se najviše slaže...

p.s. e, vas dve, šteta što danas se nismo dogovorile da danas dođemo kod vas, mogle bismo da se pozovemo na predizbornu tišinu ...

p.s.2 a sad stvarno dosta o politici

Thursday, January 18, 2007

Zapisi sa asfalta (znam da sam ukrala od negde ovaj naslov, ali ne znam odakle, a baš mi je sad odgovarao)

šta ne razumem? pa mnogo toga, al evo pomenuću sad nešto što sam videla juče na ulici.... iako sam već rekla da neću ovde da pričam o politici, a naročito ne o predstojećim izborima, đavo da ih nosi i neka što pre prođu (!).... e pa juče je neka stranka pravila neki skup valjda na trgu, ne znam, uglavnom ja sretoh fanove te stranke na Terazijama kako se već razilaze prema svojim kućama... prvo što me iznerviralo to je gomila dece, male dece koju su roditelji fanovi stranke držali za ručice, a koja su na sebi imala raznorazna obeležja te stranke - kao što su šalovi, kačketi, zastave i slično .... nije uopšte bitno o kome se radi, grozno mi je kad vidim da decu vode na mitinge i kite ih stranačkim obeležjima (popularna terminologija), to baaaaš ne volim... a onda je sledilo nešto što me još više začudilo – dečko od ne više od 18-20 sa podignutom na teme maskom sa likom lidera dotične stranke... pa dobro bre ljudi ’Kuda ide ovaj svijet?’ (da citiram mog nekadašnjeg cimera iz Atine, Nina, - kometar je usledio nakon što je Nemačka, za koju je on navijao, pobedila Brazil, za koga smo mi svi navijali, u fudbalu, reč je o 2002-oj)... elem, nije mi jasno kako neko može da vam bude toliki idol da nosite masku sa njegovim likom??? Nebitno da li je političar ili pevač ili nešto treće (ali najgore što je političar)... čime je bilo koji čovek to zaslužio da mu se toliko slepo povinujemo???... pa prerasli smo valjda dragog nam maršala i opekli se pošteno za svih 50 godina tokom kojih smo mu se kleli... pa nikad neću oprostiti ni sebi ni mojima što sam ja, koja sam imala 2,5 godine tada, plakala u parku zato što je ’um’o Tito’..... ma ne znam više ništa.... i eto rekla sam da neću pričati o politici i pogazila sam reč, pa kako sad ljudi da mi veruju???

Evo recimo da ispričam i nešto što mi je bilo smešno juče kad sam krenula kući s posla baš ovde ispred zgrade prođem pored neko dvoje ljudi koji su razgovarali, neki deda, fini gospodin, i neka žena i on njoj kaže (taj sam deo jedino čula) ...’pa jel znaš šta znači imati prijatelja MOG KALIBRA?!’ .... baš mi je žao što nisam čula po nešto pre i posle te rečenice (inače, priznajem, volim da sluđam razgovore nepoznatih ljudi tako na primer u autobusu i slično)... ali bre, kako neko može tako nešto da kaže za sebe, to mi nikad nije bilo jasno... al dobro, imajući u vidu da sam ja kreten koji je uvek nekako težio više onoj drugoj krajnosti – da pretpostavi da će neko pre pomisliti nešto loše o meni... nije ni čudo onda što ne mogu to da shvatim... znam teoriju, znam da ako sam o sebi ne misliš najbolje, ne mogu ni drugi da misle dobro o tebi.... u srednjoj školi sam baš bila primer... kako bih to lepo rekla, pa recimo primer ’pubertetskog debila u depresivnom razvoju sa izvesnom dozom kompleksa niže vrednosti’... da da... recimo kad se neko pored mene u autobusu (znam da su mi svi primeri iz busa, ali šta ću kad sam provela veliki deo života u istom, nažalost), dakle kad se neko pored mene smeje, naročito ako je neko društvo, ja obavezno pomislim da se smeju meni.... e onda sam to jednom ispičala drugarici iz osnovne škole, a ona je rekla ’e vidiš, ja to nikad ne pomislim, a na kraju ispadne da se stvarno smeju meni’ ...eeee sad kažite koja je od nas dve bila u goroj fazi, hehe... uglavnom, poslednjih deset godina (jeste toliko baš ima od mature, čak i koji semestar više) konstantno napredujem... pitaćete u kom pravcu, pa eto recimo u pravcu samospoznaje bez razočaranja, ali to je valjda zato što sam malo ’porasla’ ...... hahaha, užas, ako nastavim ovako, ne samo da neću steći nove nego ću i ovo malo teško stečenih čitalaca da izgubim... obavezno moram da ubacim neki post odmah posle ovog, jer će onda lakše ovaj biti preskočen....
nego da se vratim na neku temu koju počeh gore... ne razumem ljude koji su uvek uvereni da su u pravu, da se razumeju u sve, da je sve što rade ispravno, da nikad ne greše, pa čak iako im se samo ružne stvari dešavaju, opet nisu oni krivi.... ne razumem stvarno...

Wednesday, January 17, 2007

Srecan rođ malom Voji


E, danas nam je divan dan jer je Voji rođendan! I to treći!!! A Voja je sin prvenac moje drugarice Milice, mog prvog para iz srednje škole. Živ bio i veliki porastao!!! U nedelju idem na žurkicu u 'Extreme kids' i mnoooogo bih volela da imaju onaj bazen pun šarenih sunđerastih loptica da pravim budalu od sebe i bacam se u te iste loptice i rasteram svu decu ..... jooooooj što mi je krivo što toga nije bilo kad smo mi bili mali, mislim stvarno nije fer, nije to neka tehnologija i slično, samo obične šarene sunđeraste loptice... au što mu zavidim... kako je lepo biti mali, ništa ne razmišljaš, svi te dvore, a ti uživaš i boli te uvo... eeee, sve što je lepo kratko traje...

al nek je Voji srećan rođendan, a ostalo ćemo lako!

Nek ide život!!!
p.s. na slici je Voja sa svojim malim bracom Nidžom


Tuesday, January 16, 2007

traktat o čokoladi - samo za ljubitelje iste

Mislim, necu sad ni da zapocinjem raspravu kakvi su to ljudi koji ne vole cokoladu… al stvarno da se covek zapita… da ne pominjem kako mi nije jasno kako takvi uopste bivstvuju, al ajde rekoh, to je tema neke druge price…
Sta za mene predstavlja cokolada, pa ovako: uzivanje, potrebu, lek za smirenje, povratak u optimizam…. joj, da ne lupam dalje… i to najvise volim mlecne cokolade, to jest moze i sa nekim ukusom, ali prvo i osnovno, bitno je da se tope u ustima... lesnici, voce i slicno, predstavljaju prepreku u uzivanju…. taman se opustis kad ono eto ti ga nesto zapelo za zub, mislim kako uopste mozes da proizvedes zvuk koji bi se transkribovao nesto kao mmmmmmmmmmmmm ako nesto zapinje, cak ni ono coktanje jezikom koje zvuci kao mljjjac ne mozes da proizvedes…. a i ta raznorazna tecna punjenja, pa dobro ok, naravno podrzavam raznovrsnost (ua globalizam), ali u samoj biti stvari, ti ukusi nas samo udaljavaju od onog vrhunskog, izvanrednog ukusa cokolade koji (pravilnom upotrebom) moze dovesti cak i do nirvane :-)
Da se ne shvati pogresno, volim ja i milku s keksom i crunch i jafu i torte s orasima, lesnicima i slicnim kostunjavim plodovima, bitno je da osnova svega ili vec velikoprisutni element bude cokolada… vocne torte i ti slatkisi bez trunke cokolade su za mene samo nuznost (ok volim cheese cake, ali samo zbog donje kore i to narocito ako u njoj ima plazme, slozicete se, plazmu nam je nasa zemlja dala i na tome njojzi veliko fala), elem emotivne trzavice, poremecaje i slicno, negativno skakanje adrenalina (recimo kod porodicnih svadja), grozan pljuskoviti dan, to sto ne mozete da stanete u proslogodisnje pantalone, kada ste bolesni a u toku je nevidjena zurka ili slicno jednomvidjeno zezanje… ili vec osecaj na svojoj kozi bilo kog od marfijevih zakona… sve to, moze resiti jedino umirujuci, mek, suptilan, nezan, nevidjen, sladak, prosto fenomenalan i nicim pomuceni ukus ciste cokolade…… mmmmmmmmmmmm….. a takav se recimo moze sresti kod nutele :)
Eee, zbog svega ovoga ja uvek negde u shteku (u tasni, u fioci na poslu i u stolu kod kuce) imam po neku magicnu cokoladicu… ovisna sam, tim se dicim!!!

Sunday, January 14, 2007

anegdota od pre jedno mesec dana

Da ispricam i kako sam dobila nicim izazvani kompliment pre jedno mesec - dva.
Odem ja do Piramide kao u shoping, a (kao i obicno) mrzelo me da probam bilo sta, i prilazi mi neki decko da me pita da li hocu da potpisem peticiju da bulevar AVNOJ-a promeni ime u Zorana Djindjica,... a bilo nesto za'ladilo i jedva sam cekala da udjem negde unutra.... i ja taman krenula da pricam 'aj ne mogu sad, drugi put', kad ti on ni 5 ni 6 kaze, 'NARAVNO, AKO STE PUNOLETNI' hahaha, to je bilo samo da me navuce da potpisem (sto nisam), al me opet nasmejao, reko' hvala ti brate, ulepsa mi dan.... a sto je najsmesnije bas sam bila ko neka baba u dugackoj suknji, sva smorena, nimalo nisam delovala kao maloletnica.
Ne bih uopste ovde da pominjem politiku al' kad sam vec pomenula tu peticiju, da kazem samo da nisam protiv ideje, al nekako bre rano ljudi... mislim sveze je,... i sta sad kao dodje jedna vlast i to odobri i svih par hiljada ljudi koji tu adresu imaju po licnim kartama promeni podatke u istoj i onda se za godinu-dve-tri promeni vlast i dodje neka kojoj se to uopste ne svidja i onda aj Jovo nanovo, menjaj licne karte, a usput cemo jos i svi da ih menjamo, posto, ako jos niste culi, vrlo sukoro se osavremenjavamo, da da, cak i mi cemo dobiti one male plastificirane sa hologramom i slicno, ma bre mali korak za coveka, ali veliki za Srbiju...
I da zavrsim o politici...jedva cekam da prodju izbori i da se odmorimo od 'politickog marketinga' na svim mogucim medijima... sto rece moja sestra Jelena (koja je otisla prekjuce u Dubai na nekih 27 stepeni, eh blago njoj i koja ce takodje propustiti taj istorijski dogadjaj 21-og), 'zelim vam da dobijete predsednika i da poskidaju sve ove plakate i bilborde dok se ja vratim'...

srpska nova i secanje na prvo pijanstvo

Sinoc je bio docek i ove nase srpske nove godine. Srecna i bericetna svima bila i ona!!! Kao sto se to obicno desava kod Marfija jednom u sto godina kad gore navedena nova godina pada za vikend (nazalost jos se nije pojavila prava vlast koja ce uvesti da se i 14.01. ne radi, ali vredi se nadati tome), potrefi se da sam ja malo bolesna, a osim masovnog narodskog doceka ispred novoimenovanog Doma narodne skupstine, nema drugih izgleda, s mukom resih da taj isti docek provedem kod kuce sa babom i da se nadam da ce jos biti zezanja u ovom mom zivotu iako recimo ove godine punim ozloglasenih 30.... pa tad pocinje zivot, zar ne?!?!?! Ili sam mozda nesto pomesala ...

E, sad mi nesto pade na pamet da nisam skoro bila pijana... bas bezveze .... secam se kako me prosle nove godine stiglo tek ujutru oko 5-6 kad sam dosla kuci, a trudila sam se cele veceri.... ok, bilo je super i ovako, ali kad sam spustila glavu na jastuk.... covece kakvo je tad zezanje tek pocelo u mojoj glavi… ali zurka je prosla …. Opet taj Marfi...

Ej ljudi, a kako se vi ponasate kad ste pijani?
Smesno je sto se sad nesto kao obracam nekom silnom auditorijumu iliti citalackoj publici, a niko u stvari ne cita ovaj blog (not yet), ali eto, tako mi doslo....
Kod mene zavisi kako sam u startu raspolozena, znaci kad sam u bedaku, onda mi samo bude jos gore, a kad sam lepo raspolozena onda mi bude jos bolje... smesno je sto mi suze oci kad se smejem tako da svi misle da sam mrtva pijana, a ja nisam bre...
Eto, sad mi pade napamet da bih mogla da ti prepricam svoje prvo pijanstvo!E pa ovako, imala ja nekih 16-17 godina... Keva dobila stan naBanovom brdu i ja se dogovorim sa Monikom i Ninom (bivsa drugarica – svako ima bar jednu) da prespavamo tamo i napijemo se, sto bi meni bio prvi put a kao bolje da to uradim sa nekim koga dobro poznajem, a njih dve su vec bile iskusne utome... Jako bistro mi ti kupimo po jednu mini pizzu, po pivo i jos plus litar neke brlje od vodke (neki uzas). Krenemo mi to da pijemo, prvo pivo pajednu po jednu vodku i jos plus so i limun (nebitno sto nije bila tekila),ja popila nekih 5-6 a njih dve onda dokrajcile flasu... Fora je bila sto je Monika kao trebalo da se vrati kuci onim nocnim u 2 i 10 pa smo kao pozurile sto pre sve to da popijemo... e onda je poceo ringispil... vrtelo mi se kao nikad u zivotu ni pre ni posle toga, molila sam boga da ne umrem i da necu nikad vise (to nisam bas ispunila naravno), sve tri smo povracale u jednuistu kofu... Monika je htela da skace kroz prozor (stan je na petom spratu), Nina je razbila casu i isekla se (sutradan smo isle u dom zdravljada joj to zaviju) pa je onda sisala krv i pljuckala je po zidu (svezeokrecenom)... posto ima samo dva kreveta Monika je lezala na podu pored mog,pa sam ja istripovala da se ne pomera i da je umrla i onda sam je sutirala i vikala ''Nemoj da umres"... i tako, da ne pominjem da naravno nije otislakuci kad je trebalo... ja joj dala neke moje bele teksas bermude da obuce iujutru vidimo da su skroz zute - prvo smo mislile da se upiskila, a onda smoprovalile da je to od limuna koji se, zajedno sa svim ostalim sto smo konzumirale, nalazio u obilnim kolicinama na tepihu (brend novom)... mislim da je to manje vise sve od najzanimljivijih detalja... to mi je stvarno ostalo u secanju, iako sam se posle jos mnogo puta napijala, doduse nije nikad bilo tako tragicno...

Saturday, January 6, 2007

kad sam bila mala

























Evo prvi put postujem od kuce... medjutim nesto mi nije bas dan po volji, pa sam onda smislila da nakacim malo mojih omiljenih slika iz najlepseg perioda zivota...

Friday, January 5, 2007

fala bogu PETAK

sto je petak jedna lepa pojava.... neverovatno .... naravno za one koji ne rade vikendom, a takvih je izgleda sve manje....sad bre oko praznika bilo mi toliko zao onih ljudi sto rade po tempima, merkatorima i slicno, mislim pravi kapitalizam, nehumano je bre da se pred praznike radi do ponoci, 31-og d0 6-7, pa mislim imaju i ti ljudi valjda dusu....ili su mozda poslati na ovaj svet samo da bi izasli u susrte nama ostalima koji se setimo u 5 do 12 da kupujemo poklone, klopu, pice.... ma nije bre da se ne stize od posla.... kako je bilo ranije... nismo sigurno ostajali bez poklona, gladni i trezni.... nego bre to razmazeno - kad vidis radi sve do ponoci, sto da se deranziras da ides ranije, mislim to je skroz bezveze.... ne daj boze da neko cuje da si 5 ili boze me sacuvaj 7 dana ranije kupio sve sto ti treba.... da da cak i ukrasne salvete.... mislim glupo je, ko jos to radi, to stvarno nije u modi.... nego lepo krenes 30-og negde oko 22 u shopping, a ako slucajno nesto zaboravis ili zagori onda odes 31-og oko 18 tek da ti bude drago sto nisi s onu stranu kase.... ma daj
i da se vratimo na PETAKKKKKK
joj sto je to lepo, jes' da je subota cela neradna, mislim lepa je i ona, ali petak ti je onaj fazon 'ne, nemoj mi prici' - iscekivanje, ma prosto leptirici u stomaku, zbog nastupajuceg vikenda...
a ovog vikenda Bozic... mislim nije nam se bas posrecilo ove godine - 31.12 - nedelja, Bozic nedelja, srpska subota (al dobro to mozda i bolje jer se za srpsku ionako uvek radi).... i sad molim te izmislise da se Bozic ne slavi dva dana, pa to uopste nije logicno - mislim zasto se uskrs slavi dva dana a bozic ne, gde je tu pravda.... a tako sam se lepo programirala da ne radim u ponedeljak.... bas je bezveze..... pa u narednih nekoliko meseci nema nista, zar nisu mogli da nam udele taj jedan dan - nama jadnichcima koji nismo spojili praznike i to jos plus uzalud i sa crvom u glavi koji podseca na cinjenicu da su tvoje kolege iz Soluna svoj bozic slavile citava 3 radna dana - ponedeljak, utorak i sredu..... citiracu Kalimera - 'TO JE NEPRAVDA'

aj malo da pisem kao

Jbg izgleda da su meni stvarno sudjeni neki poslovi na kojima se bleji (da znam da sam to vec negde pomenula) ili to mozda ide uz licnost :) ko ce ga znati. Sve u svemu to silno blejanje, nije me odvelo ni u sta drugo nego u ovaj beskrajni virtuelni svet, toliko da mi je verovatno dioptrija jos skocila a ne vrti mi se u glavi zato sto sam trudna mozda, ne nisam jos, iduce godine cu to... ne nego pretera' brate... uranjam u stolicu (da i dupe mi se siri od silnog sedenja) a glava mi je negde unutar monitora, samo shtrche ruke koje klikcu gde treba... ima bre ovde stvarno svega, al ja toliko zalutam sledeci milijardu i jedan link i sve me hvata panika kako slucajno necu procitati nesto stvarno dobro... kladim se da imam vise stavki u fejvoritsima nego bilo ko koga poznajem - greota je naleteti na nesto dobro i onda ga izgubiti zauvek samo zato sto tad nisi imao vremena.... boooooze svasta, meni se to ne desava, ja to lepo sacuvam i samo picim link po link i odoooooo tamo negde daleko u p.m. I posle pogledam na sat i kazem u sebi boze pa sta sam ja danas ceo dan radila .... mislim, da da, korisno je to.... jeste, nije da nije.... samo ne znam sta ce da bude kad odjednom grune puno posla, onda cu da padnem u nemilost svoje psihe (al ga iskomplikova') da bre najgore je kad se ovako razvlacis na poslu i opustis se skroz i zaboravis da ti tu u stvari dolazis da bi radio.... i onda ti odjednom neko trazi da nesto uradis - otkucas, posaljes, javis se na telefon i ti ga mrzis iz dna duse jer te maltretira, muci i zlostavlja (da citiram malo i Goshu)... da kao usudio se taj neko meni da trazi da nesto uradim, pa sta bre on hoce.... ma uzas ... nikako neku zlatnu sredinu (meni omiljenu) da ubodem.... i kazu ljudi, boli te uvo, nista ne radis a dobijas platu, ma nije bre ljudi, stvarno je ubistveno posle nedelju-dve, dodje ti da se zapitas, koja je moja svrha uopste, cemu sve ovo - a to pitanje (ovo poslednje) ako se udubis u to da pronadjes odgovor, ma nikad ne sluti na dobro, vodi u neku teshku maniju ili tako vec nesto, neku granu sa neuropsihijatrije sasvim sigurno....

neke lepe stvari ovih dana

- prvog radnog dana u novoj godini Petar me vozio na posao
- probala sam da vozim prvog januara
- chetovi sa sestrom, sonjom, jorgosom
- mejlici od Jeke i Teodore
- sreda bio suncan dan
- odlicna topla cokolada u Troji (sa Nenom)
- dosao mi lokal juce (bus)
- dobar koktel (Zombie) na Monzi (bila sa sve tri Mice - Maja, Sanja, Milena)

malo leta u ove 'ladne i tmurne dane









srecna nova jos jedared

Thursday, January 4, 2007

biseri sportskih komentatora

  • Zvonko Mihajlovski

    "I zavrsen je jos jedan pokretni praznik fudbalskih slika. "
    "Kolega, moze mali remize ove utakmice"
    "Lopta kadkad ume da bude djavolja koza naduvana vazduhom."
    "Cudan nacin dodavanja - jako i nikome!"
    ''Faustino Asprilja je rodjen i odrastao u vrletima istocnih Kordiljera."
    "Najdoski je odlicno skocio ali nazalost samo preko precke. "
    "Zadovoljio je trenera i zato sada igra."
    "Dok je lopta u vazduhu da vam saopstim spisak timova."
    "...sudija danas nije delio pravdu već množio nepravdu..."
    "Kakav udarac, pocepao je vazduh na vodonik i kiseonik."
    (Norwich City - Bayer.) "Krilo nikad ne pada daleko od beka. "
    "Prepun stadion partizana, 50.000 ljudi. Zamislite, 100.000 dlanova! "
    (Hokej) "Okrenuo ga je na kocki leda koja bi stala u casu viskija."
    "Brazilska odbrana - planinski venci Siera Madre! "
    "Koncert zvizduka za igrace, cisto da se malo muzicki obrazuju!"
    "Lopta je proletela paralelno sa ibarskom magistralom!"
    "To je bila veca opasnost za avione tipa Avaks nego po gol Pandurovica. "
    "Dragan Ciric, igrac duge kose ali velikih mogucnosti! "
    (lopta se natakla na siljak na ogradi i pukla) "I lopta je sada pukla kao staklena kugla od porcelana."
    "Navijaci ne prestaju da navijaju iako pada kisa "
    "Oko Lazetica su se našla dvojica protivnickih igraca, a kao što se zna - dvojica na jednog, to je faul u fudbalu!!!"
    "Kakav predivan pogodak. U fudbalu se dogadaju mnoge lepe stvari. (pocinje usporeni snimak gola) I podimo zato sada uz pomoc magnetoskopa u potragu za lepim!"
    "Statistika je kao bikini: otkriva sve, a ne pokazuje nista "
    (Prica o Maradoni, o karijeri, titulama itd) "A onda je kudravi gaucos krenuo krivudavim putem kokainskih noci! "
    "Zavrsen je jos jedan derbi vecitih rivala, fudbalska predstava van granica prostora i vremena!"
    "Ni lose vreme, ni svi minusi gospodina celzijusa nisu mogli da pokvare ovu fudbalksku predstavu!"
    (Zvezda-Napredak,'94.) "Posle cetvrtog pogotka crveno-belih iluzije Krusevljana su se pretvorile u rusevine Kartagine!"
    "Albert Nadj- peripetum mobile prve vrste Partizana! "
    "Zbog ovakvih udaraca R.Karlosa osnovace se drustvo za zastitu lopte!"
    "Sjajno se ubacuje u fazu odbrane! "
    "U Cikagu se igra kriminalni fudbal zato ima puno policajaca oko stadiona!"
    "Borusija iz Minhena!!!"
    "Bilo je tu kontakta i ful kontakta."
    (SP. Korea i Japan) "... je toliko brz da mu konstantno preti opasnost od radara, i kazne zbog prekoracenja brzine! "
    "Mihailo Pjanovic moze da se poredi sa Mitrom Miricem, zataji, ali kad eksplodira, nacija je na nogama"...
    "Kisa pada iznad leve korner zastavice"
    "Sjaj derbija ce zauvek ostati u travi"
    "Stojic je ispustio loptu kao vruc krompir"
    (Barselona - Real) "Stoickov je fudbalski genije i ništa više! (onda, mali predah, valjda je razmislio što je rekao) A kada je neko fudbalski genije, onda je sve!"
    "Igracima Crvene zvezde bi dobro dosli treninzi sa Jasnom Sekaric!" "Umesto prilike samo korner."
    "Nacrtao je lepu fudbalsku sliku..."
    "Taj pogodak je bio tajni savez lopte, Larsonove noge, i okvira gola."
    "Dragan Ciric, fudbalski plesac na tankoj zici virtuoznosti"
    (C.Zvezda-Helsinki, 1997):"Finci danas nisu bili fini, ali je Crvena Zvezda bila bolja"
    (USA '94, Bugarska – Meksiko): "Kampos je sada bio laki boj."
    (Euro '96, Hrvatska – Danska): "Smajhel je sada bio laki boj."
    (Partizan – Groningen) "On je pravi golgeter. Njegov posao je gol. Njegov hobi je gol. Verovatno i kada spava sanja gol."



Milojko Pantic

(Zvezda - Partizan) "Ide Drulić, Drulić, Drulić, Drulić, Drulić, a ne, ipak je to bio Pjanović."
(nekim je cudom prenosio utakmicu odbojkaske reprezentacije Jugoslavije. Kamera polako izostrava sliku sa vrha dvorane, iz pticje perspektive se vide igraci kako se zagrejavaju i on ce): "Dobro vece prijatelji FUDBALA!"(i tada nastaje pauza od dobrih 10-15 sekundi i nastavlja):" ...i ostalih sportova."
"Tribine se žute - sve je u narandžastom"
"I nema Zidana da zida zidove na sredini terena"
(Svajcarac je osvojio zlatnu u necemu i pise na ekranu Switzerland):" I ta mala zemlja SVAZILEND je uspela da osvoji.."
(Farska Ostrva - Jugoslavija, 1997) "Savo Milosevic je postigao gol, to je 12 pogodak Save Milosevica za Saveznu Republiku Nemacku"
(400m u Atlanti) "U stazi cetiri je glavni favorit, Majkl Dzekson... Pardon, Majkl Dzordan." (Nedeljko Kovinjalo se tu ubacuje i kaze): "Da, kolega Pantic zeli da kaze da je Majkl Dzonson u Americi popularan kao njih dvojica."
"Šraf u našoj fudbalskoj mašini ove večeri"
(fudbal Jugoslavija – Slovenija, 2002) "Košarkaškim zahvatom je sprečio najgore""Prava fudbalska bitka koju vode plavi momci u plavim dresovima"
(Španija - Jugoslavija): "I gospodine Pedersen, zaista zaslužujete takvo prezime"
(Jugoslavija - Češka, 1997): "Aut za Holandiju."
(Crvena Zvezda - Bajern, 1991):"Gospodine Galer, imate li casovnik?""Ovaj sudija je poznat po tome sto kartone deli kao novogodisnje konfete"
(Jugoslavija - Iran, SP Francuska '98):"I evo izlaze Peruanci na teren..." "Nasi nikako ne mogu da probiju njihovu odbranu, jer im je sesnaesterac prepun Peruanaca." "Danas nije viden lep fudbal jer su se Peruanci uglavnom branili."
(Crvena Zvezda - Partizan) "Izlaze Partizanovi igraci... a evo i nasih."
(Arsenal – Ajaks): Berkamp izlazi iz igre u 22. minutu zbog povrede , ulazi Patrik Vijera. Na ekranu se ispisuje sledece:22. minutes 10. Bergkamp out Komentar Milojka Pantica:"U igru se sprema iskusni Minutes s brojem 22!"
"Siniša, Siniša, dokazao si da si Siniša..."
"Na terenu su dva Stankovica, Dejan Stankovic i Dejan Govedarica"
(krupan kadar na protivnickog igraca): "Ovo je covek koji je napao naseg Dejana - sa ledja"
"U stazi sedam je Sandej Bada iz Nigerije. Dakle, Nedeljko Bada, staza sedam."
"Ovaj sudija je poznat po tome sto kartone deli kao novogodisnje konfete."
"Prodato je 30000 gledalaca...pardon ulaznica!"
"Evo nas na stadionu pod Bistricom."
"Sakrio je Savicevic loptu i izgleda da nema nameru da je vrati protivnickim igracima"

Wednesday, January 3, 2007

My very own New Year's resolutions

1. boga mi ima da se udam ove godine pa sta god ko mislio o tome
2. morala bi svakako mnogo manje da jedem i vise da se rekreiram i skinem ove masne naslage
3. ne bi nikako bilo lose da sredim kucnu i poslovnu situaciju kako znam i umem
4. ne bi ovo nikakva godina bila ako ne bude bar jednog postenog putovanja!!!
5. moracu htela ne htela mnooooogo vise da radim po kuci
6. organizacija bato organizacija
7. nemoj vise da cekas druge ni za sta, sama brate lepo uradi sta znas i umes, a oni ako ce posle da pomazu nek pomazu
8. daj malo pokazi to svoje misljenje (kad god ga imas)
9. pod htino da resim dioptriju, naocare, sociva
10. krevet sto pre, ledja me ubise
11. mogao bi i spanski malo da se obnovi
12. odgovornost...

ukradeno s tudjeg bloga

May the moments that were good in 2006 be even better in 2007.

May the not-so-good moments be not quite as bad as they were last year (and may we have the strength and courage to deal with them).

May we all be enveloped in the love of friends and family.

May we strengthen old friendships and make new ones.

May we never fail to see the beauty in the people and things around us, even if that beauty is hard to find sometimes.

May we never feel too old to play.

May we never run out of things to talk about.

May we never run out of things to laugh about.

May we never forget to laugh.

May the beer never stop flowing.

Happy New Year!

HAPPY NEW YEAR


SRECNA NOVA GODINA!!!

PUNO LJUBAVI, ZDRAVLJA, PARA, USPEHA, ZEZANJA, SMEJANJA, MA BRE NEK BUDE LEPOOOOOOOOOOO!!!!!!!!!!!
ΧΡΟΝΙΑ ΠΟΛΛΑ